Bivši direktor italijanskog autoputa osuđen na 12 godina zbog rušenja mosta u Đenovi u kojem su poginule 43 osobe

Kasteluči je proglašen krivim za izazivanje smrti iz nehata i nemar u jednom od najtežih infrastrukturnih katastrofa u savremenoj istoriji Italije.

Most Morandi, koji je bio deo važnog autoputa koji povezuje Italiju i Francusku, srušio se 14. avgusta 2018. godine tokom obilne kiše. Desetine vozila zajedno sa putnicima pale su u provaliju kada je popustio jedan od glavnih nosećih stubova.

U sudnici su tokom izricanja presude bili prisutni članovi porodica poginulih, a presuda je doneta posle četvorogodišnjeg suđenja na kojem je optuženo ukupno 57 osoba zbog ubistva iz nehata, ugrožavanja bezbednosti saobraćaja i falsifikovanja službenih dokumenata.

Tužilaštvo je za sve optužene ukupno tražilo više od 400 godina zatvora, dok je za Kastelučija bilo zatraženo 18 godina.

Egle Poseti, koja je u nesreći izgubila sestru, zeta i dvoje njihovih dece, rekla je pre izricanja presude da kazna neće vratiti njene najmilije, ali da je za porodice žrtava najvažnije da istina konačno izađe na videlo.

„Tokom svih ovih godina niko nije rekao: ‘Snosim deo odgovornosti.’ To je bilo veoma teško prihvatiti“, izjavila je ona.

Zamenik italijanskog ministra saobraćaja Edoardo Riksi ocenio je da presuda predstavlja „važan korak na putu ka istini i pravdi“.

„Rušenje mosta nije bila nesreća, već posledica ozbiljnih grešaka i propusta onih koji su bili dužni da obezbede njegovu bezbednost. Dobro je što je odgovornost konačno utvrđena“, poručio je Riksi.

Istraga je pokazala da od otvaranja mosta 1967. godine pa sve do njegovog rušenja, više od pet decenija kasnije, nisu izvedeni ni minimalni radovi na ojačavanju sajli na devetom stubu, koji se na kraju i urušio. Radovi su bili obavljeni na druga dva stuba, dok je sanacija devetog bila planirana, ali nikada nije sprovedena.

Tužilac Valter Kotunjo most je tokom procesa nazvao „tempiranom bombom“.

Osim Kastelučija, osuđeni su i drugi bivši rukovodioci kompanije Autostrade per l'Italia i firme Spea, koja je bila zadužena za održavanje mosta. Direktor održavanja Mikele Miteli osuđen je na 11 godina zatvora, dok je zamenik direktora kompanije Paolo Berti dobio kaznu od pet i po godina.

Odbrana je tvrdila da je uzrok tragedije bio skriveni građevinski nedostatak, odnosno korozija nosećih kablova, a ne neadekvatno održavanje.

Kompanije Autostrade per l'Italia i Spea u međuvremenu su postigle vansudsko poravnanje sa tužilaštvom i pristale da državi isplate 29 miliona evra.

U vreme nesreće kompanija Autostrade per l'Italia bila je u vlasništvu grupe Atlantia, koju je kontrolisala bogata porodica Beneton. Posle tragedije i snažnog pritiska javnosti, porodica je prodala svoj udeo državi.