Bin Zajed upozorio Netanjahua na napad Hamasa: Izraelski premijer ćutao, deset dana kasnije usledio masakr 7. oktobra

Haaretz piše da je atmosfera na Bliskom istoku krajem septembra 2023. već bila izuzetno napeta. Na Zapadnoj obali nizali su se napadi, na granici sa Gazom održavani su protesti, dok je sam Izrael bio duboko podeljen zbog pokušaja vlade da sprovede reformu pravosuđa.

Predsednik UAE Mohamed bin Zajed bio je, prema istraživanju, posebno zabrinut zbog mogućnosti velike eskalacije. Izraelski predsednik Isak Hercog ispričao je da je Bin Zajed mesecima upozoravao da je potrebno smiriti situaciju, a u Izrael je čak poslao posebnog izaslanika koji se sastao sa Netanjahuom.

Poziv koji je trebalo da upali alarm

Krajem septembra usledio je mnogo ozbiljniji potez. Otprilike nedelju i po dana pre 7. oktobra Bin Zajed je iz predsedničke palate u Abu Dabiju pozvao Netanjahua. Razgovarali su čak 45 minuta.

Prema trojici visokih stranih izvora upoznatih sa sadržajem razgovora, predsednik UAE upozorio je izraelskog premijera da Sinvar priprema veliku operaciju protiv Izraela. Strahovao je da bi ona mogla da izazove krvoproliće, destabilizuje čitav region i ugrozi Abrahamove sporazume.

Savetnik Bin Zajeda, koji je prisustvovao razgovoru, tvrdi da je poruka bila jasna:

„Emir je objasnio da, prema njegovoj proceni, Sinvar priprema veliki događaj. Rekao je Netanjahuu da Izrael treba da bude spreman. Istovremeno je preporučio da se pokuša pronaći ekonomsko rešenje za Pojas Gaze i da se smiri Zapadna obala kako bi se sprečila eskalacija.“

Netanjahu je, međutim, prema ovom svedočenju, reagovao prilično mirno. Rekao je da veruje da Hamas namerava da deluje na Zapadnoj obali i uveravao sagovornika da je Izrael spreman za svaki scenario.

Najvažnija tvrdnja istraživanja jeste da Netanjahu o ovom upozorenju nije obavestio tadašnjeg šefa Šin Beta Ronena Bara, direktora Mosada Davida Barneu niti načelnika Generalštaba Herclija Halevija. Bin Zajed je, kako se navodi, o svojim strahovima govorio i tadašnjem direktoru CIA Vilijamu Bernsu, kome je poručio da oseća da će „nešto tamo eksplodirati“.

Tajni pregovori Izraela i Hamasa

Iza upozorenja se, prema Haaretzu, nalazila mnogo duža i složenija priča. Tokom 2023, uz Netanjahuovo znanje i odobrenje, vođeni su tajni razgovori sa Hamasom o privremenom primirju koje je trebalo da otvori put dugoročnijem dogovoru za Gazu.

Sinvar je za pregovore odredio Gazija Hamada, člana političkog biroa Hamasa koji govori hebrejski. Posredovao je i visoki zvaničnik Fataha, u tekstu označen pseudonimom „Coal Eyes“, koji je imao poverenje i Hamasa i Šin Beta.

Razgovaralo se o postepenom ublažavanju blokade Gaze, većim količinama hrane i sirovina, otvaranju trgovinskih zona koje bi omogućile hiljade radnih mesta, kao i mogućnosti da stanovnici Gaze preko Egipta putuju do aerodroma u Šarm el Šeiku. Pominjano je čak i snabdevanje Gaze prirodnim gasom.

Do leta 2023. izgledalo je da su ekonomska pitanja praktično rešena. Ostalo je najosetljivije pitanje – izraelski zarobljenici i tela vojnika koje je Hamas držao u Gazi.

Sinvar je prvobitno tražio oslobađanje 500 zatvorenika Hamasa, zatim je zahtev spustio na 250, pa na 50. Šin Bet je bio spreman da prihvati oslobađanje 30 zatvorenika, među kojima 20 osuđenih na doživotne kazne. Prema jednom izraelskom bezbednosnom izvoru, Netanjahu je krajem avgusta odobrio taj broj.

Međutim, premijer je iz nedelje u nedelju odlagao sastanak ministarskog odbora koji je trebalo da odobri sporazum. Sagovornici Haaretza navode nekoliko mogućih razloga – strah od samog dogovora sa Hamasom, reakcije krajnje desnih partnera u vladi ili curenja informacija u medije.

Sinvar nestaje, pa šalje poruku: „Zemljotres“

Početkom septembra Sinvar je iznenada prekinuo kontakt sa pregovaračima.

„Jednostavno je nestao sa našeg radara, ispario“, rekao je visoki zvaničnik Šin Beta.

Prema izvoru iz Hamasa, Sinvar je izgubio strpljenje zbog sporosti izraelske strane. Potom se sastao sa posrednikom iz Fataha i poslao dramatičnu poruku.

„Recite Izraelcima da, ako ne bude napretka, pripremam ogromno iznenađenje“, rekao je, prema istraživanju, koristeći arapsku reč „zilzal“ – zemljotres.

Posrednik je bio toliko uznemiren da je informaciju preneo svom prijatelju, palestinskom savetniku predsednika UAE. Kada ga je Bin Zajed pitao šta Sinvarova poruka znači, savetnik mu je odgovorio:

„Ako kaže 'zilzal', misli na rat.“

Emirati ipak nisu odmah alarmirali Izrael jer nisu bili potpuno sigurni u tumačenje. Zatraženo je da se sa Sinvarom održi još jedan sastanak.

On je usledio sredinom septembra. Ovog puta Sinvar je, prema izvorima Haaretza, bio još eksplicitniji:

„Prenesite im poruku da pripremam majku svih iznenađenja. Zastrašujuću operaciju. Nešto izuzetno.“

Ponovo je upotrebio reč „zemljotres“ i zahtevao da njegove reči Izraelcima budu prenete doslovno. Posle tog razgovora savetnik predsednika UAE zaključio je da više nema dileme: Sinvar namerava da krene u rat.

Šin Bet je ipak nešto znao

Haaretz, međutim, navodi da je deo upozorenja stigao do izraelskog bezbednosnog aparata. Posrednik i Bin Zajedov savetnik su 15. septembra upozorili Šin Bet. Ronen Bar je potom zatražio hitan razgovor sa Netanjahuom i upoznao ga sa Sinvarovim pretnjama o „zemljotresu“.

Dva dana kasnije održan je bezbednosni sastanak kojem su prisustvovali ministar odbrane Joav Galant i predstavnici vojne obaveštajne službe. Bar je upozorio da se Sinvarova poruka mora shvatiti ozbiljno i da pokazuje nedostatak izraelskog odvraćanja, ocenjujući da se dve strane nalaze na „kursu sudara“. Predlagao je snažnu preventivnu operaciju ili makar ozbiljno jačanje odbrane Gaze i Zapadne obale pred jevrejske praznike.

Ipak, nikakva odluka nije doneta.

Upravo zato je Bin Zajed, prema tekstu, odlučio da krajem septembra lično razgovara sa Netanjahuom i prenese mu mnogo direktnije upozorenje.

Haaretz navodi i da je slično upozorenje tih dana stiglo od šefa egipatske obaveštajne službe Abasa Kamela, koji je govorio o „nečemu neobičnom, zastrašujućoj operaciji“ koju Hamas priprema. Netanjahu je, prema ranije objavljenim navodima izraelske novinarke Smadar Peri, odgovorio da Izrael kontroliše situaciju u Gazi i da je pravi problem Zapadna obala.

„Da smo znali, možda bismo spojili tačke“

Na sastanku 1. oktobra, samo šest dana pre napada, Ronen Bar ponovo je predlagao udar na visoke funkcionere Hamasa, uključujući Sinvara.

Netanjahu je odgovorio: „Pripremite mi planove i razmotriću ih.“

Jedan visoki bezbednosni zvaničnik tvrdi da je to bio karakterističan način na koji je premijer odlagao odluke. Netanjahu je na kraju sastanka, prema drugom učesniku, rekao da treba nastaviti sa pripremama, ali da za sada treba smirivati situaciju.

Tokom tog sastanka, tvrdi Haaretz, nije rekao ništa o upozorenju koje je navodno dobio od predsednika UAE.

„Da smo znali za upozorenja, postoji mogućnost da bismo dali veću težinu prvoj poruci koju smo dobili od Sinvara“, rekao je jedan visoki zvaničnik Šin Beta. „Možda bi nam postalo jasnije i šta se krilo iza njegovog iznenadnog povlačenja iz pregovora početkom septembra. Moguće je da bismo spojili dva i dva i došli do potpuno drugačijeg zaključka, koji bi promenio čitavu našu procenu situacije.“

Posle 7. oktobra – još jedna propuštena prilika?

Istraživanje Haaretza ide i dalje i iznosi tvrdnju da je već nekoliko sati posle napada postojala mogućnost pregovora o oslobađanju civilnih talaca.

Uveče 7. oktobra katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman al Tani pozvao je direktora Mosada Davida Barneu. Rekao mu je da je upravo razgovarao sa liderima Hamasa Ismailom Hanijeom i Halilom al Hajom i zapretio im izbacivanjem iz Katara ukoliko odmah ne oslobode civilne taoce.

Prema katarskoj verziji događaja, Hamas je tada bio spreman da oslobodi sve civile i Katar je nudio posredovanje.

Barnea je odgovorio:

„Ako žele da oslobode civile, neka ih oslobode. Mi nismo spremni da razgovaramo sa Hamasom.“

Katarski premijer bio je zatečen. „Ovo nisu Izraelci koje poznajem“, rekao je saradnicima.

Izraelski izvori osporavaju deo te verzije, tvrdeći da je Hamas postavljao neprihvatljive uslove, uključujući obustavljanje izraelske operacije. Katarska strana to negira.

Dan kasnije je, prema istraživanju, stigla još jedna ponuda. Sinvarov bliski saradnik Ravhi Muštaha preko Mohameda Dahlana pokušao je da pronađe posrednika. Dahlan je odgovorio da Hamas najpre mora da oslobodi civile, decu i starije.

Sinvar je, tvrdi jedan od posrednika, prihvatio. Hamas je navodno bio spreman da u prvoj fazi oslobodi civile bez protivusluge, uz zahtev da bude određen prihvatljiv posrednik kako bi potom počeli pregovori o vojnicima, palestinskim zatvorenicima i blokadi Gaze.

Jedan visoki izraelski bezbednosni zvaničnik priznaje da su makar neki predlozi stigli do Mosada, Šin Beta i premijera. Međutim, izraelski vojni i politički vrh tada je još pokušavao da povrati kontrolu posle katastrofalnog napada.

„Pitanje talaca u toj fazi, iskreno govoreći, nije bilo ozbiljno na dnevnom redu“, rekao je taj zvaničnik, dodajući da njihovo oslobađanje čak nije bilo među ratnim ciljevima koje je vlada formulisala u noći 7. oktobra. Atmosferu je uporedio sa stanjem posle napada na Perl Harbor: Izrael je upravo pretrpeo razoran udar i praktično niko nije bio spreman da razmišlja o zaustavljanju borbi i pregovorima.

Tek 14. oktobra američki državni sekretar Entoni Blinken obavestio je katarskog premijera da je Netanjahu spreman da Katar posreduje. Direktor Mosada stigao je u Dohu narednog dana – osam dana nakon prve ponude Katara.

Do tada se situacija promenila i Hamas je povećao cenu.

Netanjahu sve negira

Haaretz zaključuje da su rat i pregovori o taocima potom trajali još godinama. Međutim, najeksplozivniji deo istraživanja ostaje tvrdnja da je Netanjahu neposredno pre 7. oktobra dobio direktno upozorenje predsednika UAE o Sinvarovim namerama, a da tu informaciju nije podelio sa vrhom izraelskog bezbednosnog aparata.

Kabinet izraelskog premijera kategorički je odbacio celu priču.

„Premijer Netanjahu nije razgovarao sa predsednikom UAE u navedenom periodu i od njega nije dobio nikakvo upozorenje“, navedeno je u odgovoru, uz ocenu da je istraživanje „apsolutna laž“.

Bivši šef Šin Beta Ronen Bar i bivši načelnik Generalštaba Hercli Halevi potvrdili su Haaretzu da nisu bili obavešteni o upozorenju predsednika UAE. Bin Zajed nije odgovorio na zahtev lista za komentar.