Bil Gejts: AI je najopasniji alat koji smo ikada napravili, svet nije spreman za ono što dolazi

U jednosatnom intervjuu za Njujork tajms prošle nedelje, Gejts je rekao da tehnološka industrija svesno umanjuje značaj tih pretnji jer je u igri previše novca.

„Privatno, ljudi koji razumeju koliko je ovo dobro i koliko brzo napreduje veoma su zabrinuti“, rekao je. Međutim, prema Gejtsovim rečima, malo je tehnoloških rukovodilaca spremno da to javno prizna.

„Oni sada jedni drugima govore: ‘Hej, čoveče, nemoj to da govoriš. To nam šteti - u opasnosti su sledećih bilion dolara koje pokušavamo da prikupimo.’“

U sredu je Gejts na svom ličnom sajtu objavio esej od gotovo 6.000 reči u kojem iznosi svoju zabrinutost zbog veštačke inteligencije i predlaže rešenja, poput novih poreza i zabrana.

Rekao je da je odlučio da sada progovori jer su nedavna poboljšanja veštačke inteligencije daleko nadmašila njegova očekivanja, kao i zato što je industrija ignorisala tehnološke prekretnice - poput mogućnosti da veštačka inteligencija izmakne kontroli svojih tvoraca ili da pravi recepte za biološko oružje - za koje je ranije tvrdila da bi zahtevale veći oprez.

„Oni jednostavno idu punom parom napred i nadaju se da će dobro nadjačati loše“, rekao je.

Gejts je poslednji u nizu velikana tehnološke industrije koji upozoravaju na rizike veštačke inteligencije, u trenutku kada industrija troši bilione dolara na nove centre podataka, a mlade kompanije iz oblasti veštačke inteligencije približavaju se nekim od najvećih inicijalnih javnih ponuda akcija u istoriji.

On iznosi svoj stav dok izlazi iz produženog perioda skandala. Početkom ove godine, objavljivanje imejlova seksualnog predatora Džefrija Epstina ponovo je skrenulo pažnju na Gejtsove kontakte s njim.

Gejts je u februaru morao da otkaže učešće na konferenciji o veštačkoj inteligenciji, a u junu je šest sati svedočio pred odborom Predstavničkog doma Kongresa. Otkrića o njegovoj nevernosti, zajedno s razvodom 2021. godine, takođe su ozbiljno narušila njegov ugled. Priznao je da su sve to bile „greške“ za koje je sam odgovoran.

Deluje da je sada spremniji da se ponovo pojavi u javnosti, nakon što je odgovorio na svako pitanje Odbora Predstavničkog doma za nadzor. „Mislim da ljudi razumeju šta sam uradio, šta nisam uradio i da učim kada napravim greške“, rekao je u intervjuu.

Gejts je priznao da bi mogao da bude i nesavršen glasnik, jednostavno zbog svog ogromnog bogatstva i istorije kao agresivnog izvršnog direktora Microsofta. U istorijskom saveznom sudskom postupku, Microsoft je 2000. godine proglašen krivim za višestruku zloupotrebu svog monopolskog položaja tokom perioda dok je Gejts vodio kompaniju. (Gejts je napustio upravni odbor kompanije 2020. godine.)

Iako je Gejts izbegavao da poimence kritikuje Microsoft ili druge kompanije, tvrdio je da je upravo on u jedinstvenoj poziciji da se bavi pitanjem veštačke inteligencije. On je tehnolog i insajder u industriji koji više nije vođen profitnim interesima upravljanja kompanijom, a decenijama se preko svoje filantropske fondacije bavi pitanjem nejednakosti.

„Ironija u tome što se ‘ljubitelj inovacija plaši, govori da nismo spremni i da prelazimo granice’ možda je još upečatljivija“, rekao je.

Gejts je rekao da su ga tehnološki napreci zaista zapanjili tri puta: 1980. godine, kada je prvi put video grafički korisnički interfejs, koji je doveo do razvoja savremenog personalnog računara; 2022. godine, kada su rukovodioci kompanije OpenAI došli u njegovu kuću da demonstriraju ono što će ubrzo postati ChatGPT; i ove godine, kada je pažljivo proučio napredak koji je ostvario Claude Code, alat kompanije Anthropic zasnovan na veštačkoj inteligenciji.

Programiranje je, kako je rekao Gejts, oblast koju najbolje poznaje, a Claudeove sposobnosti su ga šokirale. „Ideja da su sada ove stvari, u jednom važnom smislu, bolje od mene je kao: ‘Koji đavo?’“, rekao je.

Tehnološki proboji u prošlosti stvarali su više radnih mesta nego što su ih ukidali, rekao je Gejts. Ali ne može da veruje da zagovornici industrije tvrde da će se isto dogoditi i ovog puta.

Era veštačke inteligencije je „potpuno, apsolutno, sasvim, u potpunosti drugačija“, rekao je. Priznao je da je ovo nepopularno mišljenje u tehnološkim krugovima „prokleto velika tvrdnja“ i da stavlja sve što zna na kocku kada kaže: „Da li se šalite?“

Rekao je da su masovni gubici radnih mesta, ukoliko se ne preduzmu mere, neizbežni jer će se veštačka inteligencija proširiti kroz celu ekonomiju, ostavljajući malo prostora da jedna industrija prihvati radnike koji ostanu bez posla u drugoj. Najveće tehnološke kompanije na svetu, uključujući Microsoft, utrkuju se da pomognu poslovnim korisnicima da uvedu veštačku inteligenciju, što bi moglo da zameni veliki broj radnika.

Gejts je rekao da kompanije jednostavno reaguju na tržišne podsticaje, ali da ti podsticaji mogu biti u suprotnosti s onim što je najbolje za društvo.

Predložio je novi porez na korišćenje veštačke inteligencije, poznat kao „porez na tokene“ („token tax“), kako bi zamena ljudi mašinama postala skuplja i kako bi se obezbedio novac za pomoć onima koji ostanu bez posla. Token je osnovna jedinica računanja u sistemima veštačke inteligencije. Ideja oporezivanja tokena dobila je izvesnu podršku, uključujući i na Volstritu, kao način da se poveća cena korišćenja mašina umesto ljudskog rada.

On bi za određena radna mesta uveo zabranu zamene ljudi veštačkom inteligencijom - ideju koju je nazvao „Human Reserved“ („Rezervisano za ljude“) - jer je njihova priroda duboko lična, kao što je slučaj sa negovateljima, ili zato što ljudi koji obavljaju te poslove verovatno neće moći da pronađu novo zaposlenje.

On se založio za nove međunarodne sporazume kojima bi se utvrdili jasni kriterijumi za praćenje i ograničavanje ekstremnih rizika, poput bioterorizma. Rekao je da bi moglo biti dovoljno svega nekoliko ljudi sa pristupom naprednoj veštačkoj inteligenciji da razviju nove patogene.

Rekao je da bi rado polemisao sa svakim ko se protivi obaveznim proverama bilo kog sistema veštačke inteligencije koji bi mogao da bude iskorišćen za stvaranje novih molekula i izazivanje pandemije. Gejts je dodao da je zapanjen vrstom dobrovoljnih mera koje razvijaju Bela kuća i lideri industrije.

„Samoregulacija za najopasniji alat koji je ikada izmišljen?“ rekao je u neverici. „Ne, hvala!“

Gejts je rekao da je „u stanju šoka“ zbog toga što ovim pitanjima nije posvećeno više hitnosti. Mnoge njegove zabrinutosti podudaraju se sa onima koje je izneo Dario Amodei, suosnivač kompanije Anthropic, ali su Amodeijeva upozorenja dovela do sukoba s Pentagonоm, Belom kućom i velikim delom tehnološke industrije.

„Napadate osobu koja je najotvorenija kada je reč o negativnim stranama“, rekao je Gejts.

Pored pitanja globalnog zdravlja, Gejts je obećao da će zabrinutost zbog veštačke inteligencije biti deo svakog njegovog razgovora sa svetskim liderima. „Imam samo dva pitanja za koja ću reći: ‘Molim vas, razmislite više o ovome, molim vas, posvetite ovome više pažnje’“, rekao je.

Gejts je priznao da se nalazi u neobičnoj poziciji: verovatno je uradio koliko i bilo ko drugi na svetu na popularizaciji i oblikovanju moderne računarske industrije. Ali sada upozorava da tehnologija koju ta industrija stvara predstavlja globalne rizike.

„Ne volim da ljudima donosim loše vesti i ne volim da govorim da inovacija može imati negativan neto efekat“, rekao je. „Ali tu smo gde smo.“