Foto: EPA-EFE/ERDEM SAHIN

U svetlu nove francusko-italijanske kontroverze oko migranata, Brisel se sprema da se bori protiv ilegalne migracije na središnjem Mediteranu novim planom akcije. No, veći izazov biće zapadni Balkan, verovatno najaktivnija ruta prema Evropi, piše ENR (European Newsroom), projekt 16 evropskih novinskih agencija, među kojima je i Hina.

Humanitarni brod Ocean Viking sa 234 migranata uključujući 57 dece plutao je gotovo tri nedelje u međunarodnim vodama. Na kraju je brod pod norveškom zastavom kojim je upravljala francuska nevladina organizacija SOS Méditerranée preusmeren prema Tulonu u Francuskoj jer mu Rim nije dopustio pristup u italijanske luke.

Incident je izazvao diplomatski spor između Italije i Francuske.

„Moramo imati na umu da velika većina ljudi koji danas stižu tom srednjomediteranskom rutom ne treba međunarodnu zaštitu“, rekla je evropska poverenica za unutrašnje poslove Ilva Johanson, prenosi Jutarnji list.

Mnogi od tih migranata bili su pretežito iz Egipta, Tunisa i Bangladeša i želeli su da se zaposle u EU-u, dodala je.

Foto: AP Photo/Michael Varaklas, File

Unija već godinama pokušava postići dogovor o tome kako raspodeliti migrante i tražitelje azila. Prošle nedelje Evropska komisija iznela je plan za središnji Mediteran, predloživši niz mera za rešavanje izazova na toj ruti.

Plan akcije ima za cilj suzbijanje ilegalne migracije na Sredozemnom moru i jačanje solidarnosti i odgovornosti država članica EU-a. Saradnja sa zemljama porekla migranata i tranzitnim zemljama treba biti intenzivirana, iregularne i nesigurne migracije treba obeshrabrivati i predložiti rešenja na području potraga i spašavanja migranata.

Komisija je najavila da će slični planovi biti pripremljeni za migracijske rute na istočnom Mediteranu i zapadnom Balkanu.

Po poverenici Johanson, planom akcije se želi i ubrzati primena mehanizma solidarnosti, koji je u junu ove godine dogovorilo 19 država članica EU-a. Po tom dogovoru, članice trebaju preuzeti 8000 izbeglica spasenih na plažama ili kod mediteranskih obala južnih država članica.

No spor između Francuske i Italije već ugrožava taj dogovor. Nova desničarska vlada u Rimu radije uopšte ne bi dopustila privatnim spasilačkim brodovima s migrantima da pristanu u italijanske luke.

Pariz je na to poručio da neće primiti 3500 migranata iz Italije i pozvao je druge članice EU-a da suspenduju učestvovanje u evropskom mehanizmu relokacije migranata i da usvoje slične mere.

Migranti Italija
Migranti Foto:EPA-EFE/FRANCESCO RUTA

Pitanje raspodele izbeglica

Italija, Grčka, Kipar i Malta zajednički su kritikovale druge države članice što ne čine dovoljno kad je reč o raspodeli tražilaca azila. Upozorili su da samo mali deo migranata koji stiže u te četiri zemlje bude relociran po sadašnjem evropskom sistemu.

Po Komisiji, do sada je samo 117 migranata redistribuirano po dobrovoljnom mehanizmu solidarnosti. Plan poziva da se obećanje o prihvatanju 8000 migranata ispuni do kraja juna 2023. godine.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi rekao je da je za njegovu zemlju mehanizam solidarnosti imao „apsolutno nedovoljne rezultate“.

Dodao je da druge države nisu spremne preuzeti odgovornost kada su brodovi s gotovo 1000 spasenih migranata danima čekali kod italijanske obale da se odredi u koju će luku pristati. Oprezno je pozdravio plan EU-a i naglasio važnost oživljavanja plana za distribuciju migranata dogovorenog u junu.

Bihac Bosna migranti
Migranti u Bihaću Foto:EPA-EFE/Zoltan Balogh

Po mišljenju Španije, evropske mediteranske zemlje već su dokazale svoju fleksibilnost kad je reč o sprovođenju učinkovitih procedura kako bi se pomoglo u suzbijanju iregularnih migracija, poboljšalo vraćanje migranata i osigurala bolja podrška sistemu azila.

Rekordni broj migranata u Nemačkoj i Belgiji

Nemački ambasador u Rimu Viktor Elbling komentarisao je na Tviteru 11. novembra: „Italija čini puno kad je reč o migracijama, ali nije jedina: 154.385 tražilaca azila u Nemačkoj u razdoblju od januara do septembra 2022., 110.055 u Francuskoj, 48.935 u Italiji. To je 0,186 posto nemačke populacije, 0,163 posto francuske i 0,083 posto italijanske“.

Nemačka savezna policija ove je godine do sada registrirala 75.934 neodobrenih ulazaka u Nemačku. U septembru bilo je 12.700 neodobrenih ulazaka te 13.400 u oktobru.

Belgija je nedavno registrirala više od 4000 zahteva za azilom na mesec i teško pronalazi smeštaj za tražioce azila. Belgija je godinama zagovarala zajednički evropski pristup i podržava evropski mehanizam za relokaciju migranata, ali pod uslovom da se tražioci azila zaista registruju u zemlji dolaska i da se spreči sekundarna kretanja.

Belgijska državna sekretarka Nikol de Mor posetila je prošle nedelje Kongo i planira da poseti Egipat.

„To činimo na bilateralnoj osnovi i ima učinka, ali postižemo bolje rezultate ako EU kao celina stane iza toga svojom težinom“.

Naročito ceni naglasak koji novi akcioni plan stavlja na saradnju sa zemljama porekla i tranzita, kao i obeshrabrivanje ljudi koji pokušavaju stići do Evrope, a verovatno neće biti prihvaćeni kao tražioci azila.

Nova kriza na zapadnobalkanskoj ruti

Poslednjih meseci značajno je porastao broj ilegalnih migranata koji dolaze zapadnobalkanskom rutom i „veliki broj ih dolazi preko Srbije jer ulaze u tu zemlju bez viza i tada idu u države članice Unije“, rekla je poverenica Johanson 18. novembra.

Odgovarajući na pritisak zemalja EU-a, Srbija je uskladila svoju viznu politiku s EU-om za neke zemlje u Aziji, Africi i na Karibima.

Bezvizni režimi s Tunisom i Burundijem istekli su u novembru. Srbija će uskoro uvesti vize za još dve zemlje, rekao je srpski predsednik Aleksandar Vučić, ali nije rekao koje.

Austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je tokom posete Beogradu 16. novembra: „Hvala predsedniku Srbije što se zauzima za okončanje ovog azilantskog turizma za državljane Indije, Tunisa i drugih zemalja. Imali smo veliki broj tražilaca azila iz Indije, Vučić je reagovao i nije ostavio Austriju na cedilu“.

Srbija, Mađarska i Austrija potpisale su 16. novembra o jačanju saradnje na području migracija i zaštite granica, po kojem će policajci ove tri zemlje sarađivati.

Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija postale su tranzitne zemlje za migrante koji žele u zapadnu Evropu. U BiH trenutno je oko 2600 migranata registrovano u prihvatnim centrima, a još oko 700 nalazi ih se u blizini granice s EU-om.

Kale, migranti, Francuska
Foto: DENIS CHARLET / AFP / Profimedia

Državljani Burundija među tri su najveće grupe pristiglih migranata, što je direktna posljedica bezviznog režima BiH sa Srbijom.

Vlasti u BiH identifikovale su visokorizične zemlje s kojima bi trebalo sklopiti sporazume o readmisiji, ali one koče taj proces. Do sada je postignut sporazum samo s Pakistanom.

BiH pristupa migracijama puno bolje nego prethodnih godina, ali broj policajaca koji štite državne granice i dalje nije dovoljan.

Hrvatska, Slovenija i Bugarska – upravljanje spoljnim granicama šengenskog prostora

Hrvatska je zabeležila veliko povećanje ilegalnih prelazaka granice od 146 odsto, po državnom sekretaru u hrvatskom ministarstvu unutrašnjih poslova Žarku Katiću. A promenile su se i zemlje porekla migranata.

Tradicionalno su migranti koji dolaze u Hrvatsku bili s Bliskog istoka i severne i subsaharske Afrike. Ove godine pet prvih zemalja porekla migranata su Irak, Burundi, Turska, Avganistan i Kuba.

Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner izazvao je nedavno zabrinutost u Hrvatskoj kazavši da će se usprotiviti proširenju šengenskog prostora na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. Austrija je suočena sa velikim migrantskim pritiskom, rekao je.

Foto: EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH

Austrija je ove godine zabeležila oko 100.000 migranata od kojih 75.000 nije bilo prethodno registrovano u nijednoj drugoj državi članici EU-a. No austrijski kancelar Nehamer rekao je u Zagrebu prošle nedelje da će Austrija podržati ulazak Hrvatske u šengenski prostor.

Slovenija je takođe zabeležila značajno povećanje broja ilegalnih prelazaka granice od 160 odsto odnosno 21.467 u prvih deset meseci 2022. godine. Većina tih migranata stigla je iz zemalja kao što su Burundi, Indija, Kuba, Avganistan i Bangladeš.

PROČITAJTE JOŠ:

No pošto je Srbija uskladila viznu politiku s EU-om, broj migranata iz Burundija i Tunisa već se smanjio, objavilo je slovensko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Broj zahteva za međunarodnom zaštitom u Sloveniji iznosio je 21.452 u prvih deset meseci ove godine, prema 4174 u istom razdoblju 2021. godine. Po najnovijim podacima, ove je godine do sada odobreno samo 167 zahteva.

Premda Slovenija podržava ulazak Hrvatske u šengenski prostor, ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon rekla je da će zemlja uvesti granične kontrole s Hrvatskom bude li potrebno. Rekla je da Slovenija ne želi postati džep za ilegalnu migraciju.

Bugarska od leta ove godine beleži sve veći broj migranata koji pokušavaju ilegalno ući u EU iz Turske. Zadnjih nedelja događaju se gotovo svakodnevno nesreće izazvane krijumčarima i migrantima. U septembru je prvi put proglašeno vanredno stanje u tri južne bugarske regije zbog povećanog migrantskog pritiska. Europol razmatra formiranje zajedničkih graničnih interventnih timova sa Sofijom.

BONUS VIDEO: O migrantima Dnevnik uživo u Horgošu

Komentari

Svi komentari (0)