0
Kako se užasi u Gazi nastavljaju, usled izostanka bilo kakvog plana za okončanje nasilja, neophodno je postaviti pitanje koliki će biti troškovi – ne samo na regionalnom, već i na globalnom nivou.
Patnja koja se nanosi nevinim civilima u Gazi postala je gotovo neizreciva. Ipak, Izrael je odlučio da udvostruči svoju vojnu operaciju, otvarajući novu fazu svoje regionalne ekspanzionističke politike, sa ozbiljnim posledicama po međunarodni mir i bezbednost, kao i po humanitarnu krizu u Gazi.
Izrael nastavlja da ubija civile – uključujući žene, decu i novinare – nekažnjeno, bez gotovo ikakvog otpora sa Zapada.
Dok bombe padaju danonoćno, civili su izloženi gladi i dehidraciji. Sa više od 60.000 potvrđeno mrtvih, roditelji traže parče hleba i kap vode za svoju decu. Ne smemo ćutati pred svime ovim. Qui tacet consentire videtur (ko ćuti, izgleda da pristaje).
Jedan od najvećih umova Zapada, Albert Ajnštajn, uvideo je posledice takvog ćutanja tokom Holokausta, od kojeg je pobegao: „Svet neće uništiti oni koji čine zlo, već oni koji to gledaju, a ne rade ništa“.
Nečinjenje omogućava da zlo buja. Vredno je podsetiti se da je pravi opseg genocida počinjenog tokom Holokausta otkriven tek kasnije. Zapad je tada adekvatno reagovao, privodeći neke od odgovornih pravdi u Nirnbergu i na kasnijim suđenjima za ratne zločine.
PROČITAJTE JOŠ:
Danas, međutim, ljudi svih vera i društvenih slojeva svakodnevno svedoče o direktnom prenosu nemilosrdnog ubilačkog pohoda.
Ta okrutnost truje čitav svet. Ona potresa naš kolektivni duh. Što duže posmatramo takvo rasprostranjeno divljaštvo, to je veća šteta naneta našem osećaju za pravdu i veri u vladavinu prava.
Još gore, ko može da sumnja da neki, videvši izraelsku nekažnjivost, sada planiraju sopstvena masovna zlodela?
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja ovog teksta sa Project Syndicate i ostatak Gulovog pisma možete čitati ovde.
