Amerika sprema veliko povlačenje sa Bliskog istoka? Pentagon već pravi planove za kraj rata sa Iranom

Za sada nema zvanične odluke niti formalne naredbe Pentagona da se preispita raspored snaga, ali se unutar vojske i CIA već razgovara o tome kako bi američko prisustvo u regionu moglo da izgleda nakon rata.

Takav potez predstavljao bi još jedan pokušaj Vašingtona da se udalji od Bliskog istoka posle četvrt veka vojnih intervencija koje su usledile nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.

Iran pokazao koliko su američke baze ranjive

Poseban razlog za razmatranje promena jesu posledice višemesečnog rata sa Iranom. Iranski napadi dronovima i raketama pokazali su koliko su američke baze i obaveštajni objekti u regionu izloženi.

U ratu je poginulo 18 američkih vojnika, a prema izvorima CNN-a, šteta na pojedinim objektima bila je velika.

Iran je prošle nedelje napao američke instalacije u Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok su tokom rata pogođeni i vojni objekti u Bahreinu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu.

Posebno ozbiljan udarac pretrpela je CIA. Prema jednom američkom zvaničniku i bivšem obaveštajcu koji su razgovarali sa CNN-om, ispostava američke obaveštajne agencije u Rijadu praktično je uništena u iranskom napadu.

Iako je Pentagon pokušavao da umanji značaj štete na svojim instalacijama, izvori CNN-a tvrde da je ona značajna.

Neke baze možda neće ni obnoviti

Jedna od mogućnosti koja se razmatra jeste da SAD jednostavno ne obnove pojedine objekte koji su teško oštećeni ili potpuno uništeni. Razlog nisu samo bezbednosni rizici već i ogromni troškovi obnove.

Zvaničnici Pentagona još u aprilu nisu mogli da kažu koliko će popravka štete koštati niti da li će svi objekti uopšte biti obnovljeni.

Istovremeno se razmatra zaštita snaga koje će ostati na Bliskom istoku. Jedna od opcija jeste premeštanje pojedinih vojnih instalacija pod zemlju kako bi bile otpornije na iranske rakete i dronove.

„Ranjivosti su oduvek bile poznate, ali SAD nikada nisu reagovale sa takvom hitnošću“, rekao je jedan američki zvaničnik za CNN.

Vojska je već razvila nekoliko scenarija za promenu rasporeda američkih snaga koji bi mogli da počnu da se primenjuju naredne godine. Ipak, dok rat traje, odustajanje od strateških lokacija sa kojih američki avioni mogu da izvode operacije ne smatra se realnim.

Oko 50.000 američkih vojnika i dalje u regionu

Razgovori o smanjenju prisustva vode se dok SAD na Bliskom istoku imaju oko 50.000 vojnika, dva nosača aviona i više od deset razarača sa navođenim raketama.

Čak se i pripadnici CIA koji su tokom najintenzivnijeg perioda borbi ranije ove godine poslati kući sada vraćaju u region.

Za CIA i američke specijalne snage razmatra se i potpuno drugačiji model rada. Umesto stalnog prisustva, deo ljudi i opreme mogao bi da ostane u SAD, a zatim da bude privremeno upućivan na Bliski istok radi konkretnih operacija i nakon njihovog završetka vraćan kući.

Visoki zvaničnici Pentagona, prema izvorima CNN-a, privatno su jasno stavili do znanja da žele smanjenje broja američkih vojnika u nekoliko zalivskih država i prebacivanje većeg dela tereta odbrane na regionalne saveznike.

Četvrt veka pokušaja da Amerika ode

Američko vojno prisustvo na Bliskom istoku počelo je značajno da raste još pre 11. septembra. Od 1998. u regionu je bilo oko 27.000 aktivnih vojnika, a nakon napada na SAD broj je eksplodirao.

Tokom invazije na Irak 2003. godine na Bliskom istoku bilo je oko 250.000 američkih vojnika. Između 2007. i 2011. njihov broj nije padao ispod približno 100.000, prema javno dostupnim procenama.

Barak Obama je 2011. najavio povlačenje desetina hiljada vojnika iz Avganistana i iste godine povukao borbene snage iz Iraka. Međutim, Amerikanci su se vratili u Irak nakon uspona Islamske države, dok je potpuno povlačenje iz Avganistana usledilo tek deceniju kasnije.

I Obama i Tramp pokušavali su da američku pažnju prebace sa Bliskog istoka prema Aziji i Kini, ali su nove krize svaki put vraćale Vašington u region.

Nema dogovora sa Iranom na vidiku

Problem za planove o povlačenju je to što kraj sadašnjeg rata još nije na vidiku.

Prema CNN-u, SAD trenutno nisu blizu sporazuma sa Iranom. Američki vojni vrh je upozorio Trampa da dalje vojno zaoštravanje verovatno neće ostvariti ciljeve koje je postavio, pa se predsednik usmerio na povećavanje ekonomskog pritiska na Teheran.

Nije, međutim, jasno koliko bi takva strategija mogla da traje. Deo analitičara smatra da je iransko rukovodstvo spremno da mesecima podnosi ekonomski pritisak i da neće uskoro popustiti.

Pentagon zato očekuje da će neke velike stalne baze ostati na Bliskom istoku i nakon rata. Njihova obnova mogla bi da zavisi i od spremnosti država domaćina da učestvuju u troškovima koji bi mogli da se mere milijardama dolara.

Koliko je situacija još daleko od povratka na staro pokazuje i Bahrein, tradicionalno sedište američke Pete flote.

„Ne vraćamo se tamo u skorije vreme. Želim da budem potpuno iskren u vezi sa tim“, rekao je prošle nedelje komandant američkih pomorskih operacija admiral Deril Kodl.

Za sada, dakle, Vašington istovremeno vodi rat i pravi planove za ono što bi moglo da usledi posle njega. Ako sukob sa Iranom bude završen, SAD bi mogle da smanje broj vojnika i stalnih objekata na Bliskom istoku, dok bi preostale baze bile znatno bolje zaštićene. Ali posle 25 godina neuspelih pokušaja da se Amerika vojno udalji od regiona, ni ovoga puta ne postoji jasan rok kada bi se to zaista moglo dogoditi.