Alarm u školama širom sveta: PISA testiranje otkrilo dramatičan pad znanja učenika, evo u kojim zemljama je najgora situacija

U PISA testiranju, koje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), učestvovalo je više od 760.000 učenika iz 91 zemlje i ekonomije. Test meri sposobnost petnaestogodišnjaka da znanje iz čitanja, matematike i prirodnih nauka primene u svakodnevnim situacijama, a ne koliko su školskog gradiva naučili napamet, piše Dojče vele.

Rezultati pokazuju da je dugoročni pad posebno izražen u zemljama OECD-a.

Od 2015. do 2025. godine rezultat iz čitanja u zemljama OECD-a pao je za 28 poena, dok je u ostalim državama učesnicama pad iznosio 16 poena. U matematici je OECD zabeležio pad od 22 poena, naspram osam poena u ostatku sveta. Rezultati iz prirodnih nauka pali su za sedam poena u OECD-u, dok su u ostalim zemljama uglavnom ostali stabilni.

Skoro trećina učenika ima ozbiljne probleme

Posebno zabrinjava podatak da se oko 29 odsto petnaestogodišnjaka u zemljama OECD-a sada smatra učenicima sa slabim rezultatima u sve tri oblasti.

U praksi to znači da deo učenika ima problema da protumači jednostavne podatke ili grafikon, pronađe informaciju u jednostavnom tekstu ili razume odnos između količine proizvoda i njegove cene – dakle veštine potrebne čak i prilikom obične kupovine.

Najveću zabrinutost izaziva čitanje. OECD navodi da približno 20 PISA poena odgovara jednoj godini školovanja. Razmere pada zato znače da veliki broj petnaestogodišnjaka pokazuje znanje koje bi se očekivalo od učenika godinu dana mlađih.

Posebno veliki pad zabeležen je na Islandu i u Sloveniji, gde su rezultati iz čitanja pali za više od 50 poena.

Samo pet zemalja uspelo je da popravi rezultate iz čitanja – Katar, Brunej, Kambodža, Filipini i Zambija. Najveći napredak ostvarila je Zambija, sa rastom od čak 50 poena.

Nemačka nikada gora

Posebno loše rezultate zabeležila je Nemačka. Ta zemlja je još posle prvog PISA testiranja 2000. godine doživela svojevrsni „PISA šok“, kada je ustanovljeno da su nemački učenici ispod međunarodnog proseka.

Rezultati iz 2022. već su predstavljali novi minimum, ali je 2025. usledio još veći pad.

Za samo tri godine rezultat nemačkih učenika iz čitanja pao je za 15 poena, iz matematike za 11, a iz prirodnih nauka za sedam poena.

U čitanju je Nemačka završila na 24. mestu i jedva ostala iznad proseka OECD-a. Sjedinjene Američke Države su 13, Poljska 14, a Turska 18. Prvih šest mesta zauzele su azijske zemlje.

U matematici je Nemačka pala ispod proseka OECD-a i zauzela 26. mesto, samo jednu poziciju ispred SAD. Prvih sedam mesta ponovo pripada azijskim zemljama, dok je Estonija osma.

Nemačka je u prirodnim naukama završila na 23. mestu, svega dva poena iznad proseka OECD-a. Turska je, s druge strane, napravila značajan napredak i stigla do 19. mesta, uz rast od 18 poena u odnosu na 2022. godinu.

PISA je ukazala i na velike razlike među nemačkim školama. Dok u zemljama poput Islanda, Kambodže i Finske škola koju dete pohađa relativno malo utiče na razlike u rezultatima, u Nemačkoj i još devet zemalja razlike među školama objašnjavaju najmanje polovinu ukupnih razlika u uspehu učenika.

Autori upozoravaju da razdvajanje uspešnijih i slabijih učenika, naročito kada se preklapa sa njihovim socijalnim poreklom, može dodatno da produbi nejednakost.

Mobilni telefoni, društvene mreže i AI

Jedno od najvećih pitanja jeste zbog čega znanje učenika širom sveta toliko opada.

Pandemija koronavirusa i zatvaranje škola mogu biti deo objašnjenja, ali istraživanje nije pronašlo direktnu vezu između dužine zatvaranja škola i pada rezultata iz čitanja. Štaviše, negativan trend u brojnim državama počeo je mnogo pre pandemije.

Autori zato smatraju da problem ukazuje na dublje slabosti obrazovnih sistema. Među faktorima izdvajaju digitalne distrakcije i sve manju zainteresovanost mladih za čitanje knjiga.

Posebna pažnja posvećena je veštačkoj inteligenciji.

Više od 40 odsto učenika izjavilo je da jednom ili dva puta nedeljno, ili čak svakodnevno, koristi AI za sastavljanje tekstova za školske zadatke. Učenici koji su naveli da koriste AI četbotove u proseku su imali slabije rezultate iz prirodnih nauka od onih koji ih nisu koristili.

Ipak, samo istraživanje ne dokazuje da je upravo AI izazvao njihove slabije rezultate.

Autori PISA studije zaključuju da podaci pokazuju slabosti u načinu na koji se obrazovni sistemi prilagođavaju društvenim, tehnološkim i ekonomskim promenama.

Problem više nije samo kako nadoknaditi izgubljeno znanje, već kako škole prilagoditi svetu koji se ubrzano menja.

I roditelji, prema istraživanju, mogu imati značajnu ulogu. Čak i jednostavno pitanje detetu šta je tog dana naučilo ili radilo u školi, postavljeno najmanje jednom nedeljno, povezano je sa prosečno 26 poena boljim rezultatom iz prirodnih nauka kada se uzmu u obzir socioekonomske razlike.