1
Aktuelni režim na sve načine pokušava da predstavi da je njihov put - evropski put. To nastoje potpunim "zamajavanjem" Evropske unije, ubeđujući je da se ono što se traži radi napretka u evropskim integracijama i ispunjava, iako je stvarnost potpuno drugačija. Tako je u Skupštini Srbije izabran novi, nepotpun sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i po svemu sudeći zakon se ni ovog puta neće sporvoditi u javnom intersu. Poslanici su usvojili i izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, i na papiru, reklo bi se, vlast je "spremna na dijalog". Ali, da li je baš tako ili režim zapravo "vara" EU i, i dalje ispituje gde su "granice". Sagovornici Nove smatraju da vlast nije odustala od pristupa gde se u reformama ide samo dokle EU zahteva i insistira, a da se realno stanje što manje promeni.
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su osam od devet članova za novi saziv Saveta REM-a, od kojih su četiri iz vlasti. Nije izabran nijedan od dva kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara.
Ovakvim izborom, ostavlja se prostor za dalje onemogućavanje pune autonomije u budućem radu Regulatornog tela za elektronske medije. Pored toga, imajući u vidu potrebu predsednika Aleksandra Vučića da kontroliše medije, teško je poverovati da će vlast dozvoliti da REM sprovodi svoje nadležnosti i postupa odgovorno, odnosno da postane nezavisno telo.
Delegacija Evropske unije pozdravila je izbor osam članova Saveta REM i izrazila očekivanje da će to telo, kada bude uspostavljeno, ispunjavati u potpunosti svoj mandat, što će, kako su naveli, pažljivo pratiti.
Branko Miljuš, narodni poslanik Stranke slobode i pravde kaže za Novu da se ovakav epilog glasanja odavno naslućivao, te da sve predstavlja igru koja treba da dovede do toga da se odugovlači sa konstituisanjem REM-a.
„Odbor za kulturu i informisanje u kome većinu čine članovi vladajuće koalicije, pre ovoga je rekao da je proces usaglašavanje, odnosno izbora dva kandidata u toj kategoriji potpuno čist. Kako smo došli od toga da je potpuno čist, do toga da ga svi zajedno ospore i da se juče svi prave mrtvi povodom glasanja, postoje dva razloga. Jedan je da ništa ne znaju i da su potpune neznalice, a drugi je da je ovo od početka pripremljena igranka, da se odugovlači sa konstituisanjem REM-a i sa mogućnošću da REM počne da radi ono što treba da radi, a to je da makar malo sredi medijsku sliku“, kaže Miljuš.
Sagovornik Nove podseća da REM-a nema već godinu dana, pošto je prethodnom sazivu mandat istekao 4. novembra 2024, po donošenju izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, i da svako prolongiranje njegovog uspotavljanja odgovara režimu.
„Oni u tom vakuumu rade šta god hoće, kao što su radili šta su hteli dok su imali REM koji je bio potpuno pod njihovom kontrolom“.
Miljuš naglašava da je važno sačekati reakciju nezavisnih kandidata, koji su se nekoliko dana pre jučerašnjeg glasanja obratili pismom Ani Brnabić i upozorili da će, ako ne bude izabrano svih devet kandidata, biti ugrožen čitav proces.
„Sve zapravo izgleda kao smejanje u lice Evopskoj komisiji, Evropskom parlamentu, jer oni sada fingiraju procese i kroz te fingirane procese hoće da kažu da nešto menjaju, a zapravo ne da ne menjaju ništa, nego na ovaj način pripremaju neku buduću izbornu pljačku“, smatra Miljuš.
Ista priča i oko unapređenja izbornih uslova, na osnovu izveštaja posmatračkih misija OEBS i ODIHR o posmatranju izbora u Srbiji. Poslanici su usvojili izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, čime je, između ostalog, predviđeno uvođenje komisije koja će imati zadatak i ovlašćenja da revidira Jedinstveni birački spisak.
Od EU stižu pohvale zbog usvajanja, s druge strane kritike i bojazan da li će mere zaista biti primenjene, a izborni proces i dalje pod kontrolom režima.
Direktor Centra za savremene politike Nikola Burazer, ističe za Novu da je vlast ranije pokušavala i uglavnom uspevala da određenim formalnim koracima poput usvajanja zakona, strategija i ustavnih promena dobije pohvale EU i ostvari napredak u evropskim integracijama, a zatim bi po pravilu uglavnom izostalo bilo kakvo realno poboljšanje stanja u slobodi medija, pravosuđu…
0
0
0
Međutim, kaže Burazer, danas zvaničnici EU vrlo jasno komuniciraju da su im važni sprovođenje reformi i rezultati.
„Samo usvajanje zakona više neće biti dovoljno. Međutim, deluje da vlasti i dalje nisu odustale od pristupa gde se u reformama ide samo dokle EU zahteva i insistira, a da se realno stanje što manje promeni“, kaže on i dodaje:
„Treba biti svestan da EU i države članice ovde vagaju između strožeg pristupa radi poboljšanja stanja demokratije i imperativa ubrzanja procesa evropskih integracija u celom regionu. Može se reći da vlasti u Srbiji i dalje ispituju gde su ‘granice'“, objašnjava Burazer.
Viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenjuje za Novu da hibridni režimi, kao što je naš, jesu režimi kojima na papiru sve deluje demokratski i zakonito, dok su praksa, odnosno sporvođenje i primena zakona i pravila, autoritarne i manipulativne, odnosno rade se na način koji omogućava pobedu, odnosno opstanak režima.
„To je veliki problem, ne samo u Srbiji, jer EU i druge organizacije nemaju baš dobar način da se bore protiv takvog režima. U nekim ranijim autoritarnim situacijima bilo je dovoljno da pogledate Ustav i zakon i kažete – ovo nije demokratski. Sada to nije tako. Naš Ustav i zakoni su uglavnom demokratski, pisani u dobroj praksi, ali se ne sprovode. Kada dođe do izbora, biračkih mesta, kampanja, sve se radi naopako i vladajuća stranka uživa mnoge prednosti. I u ljudstvu i u budžetu, i u medijima i u naklonosti institucija i onda može da sprovodi sve mahinacije i manipulacije da osigura sebi pobedu“, objašnjava Bursać.
Ističe da je veliki problem kako osigurati da se ‘arbitru’, bila to EU ili javnost u Srbiji, pokaže da se nešto loše radi, iako na papiru sve izgleda kao da je urađeno po zakonu.
„Ali to jeste realnost, koja postaje sve očiglednija. Vidimo da se menja stav domaće javnosti, to nam govore protesti, a i međunardona javnost menja stav prema režimu u Srbiji, jer je sad jasno da postoji nesaglasnost sa onim što režim pokušava da predstavi da jeste i onoga što ovaj režim zaista jeste. U tom smislu, to jeste dugoročan proces, ali ide u tom pravcu, da postoji razumevanje u EU o tome da dolazi do neke vrste manipulacije“, zaključuje Bursać.
Ostaje da se vidi koliko će EU ovoga puta zaista insistirati na sprovođenju i rezultatima i kako će reagovati na to što vlasti u Srbiji i dalje izbegavaju da adekvatno sprovedu reforme.
***
