"Uvredio Zelenskog, samo da bi se dodvorio Moskvi": Vučićev odlazak u Ukrajinu kao još jedan diplomatski promašaj srpskog predsednika

Odmah nakon posete Parizu gde je prisustvovao obeležavanju Nacionalnog praznika Francuske i Dana pada Bastilje, Aleksandar Vučić je u sredu vozom stigao u Kijev, prvi put od početka rata u Ukrajini. Tamo je održan samit Ukrajina - Jugoistična Evropa.

Kao što je i sam napisao u objavi na Instagramu, “biće ne laki razgovori o zajedničkoj deklaraciji učesnika”. Tako je i bilo, ali samo za njega, s obzirom da je Srbija jedina zemlja koja nije potpisala ovu Deklaraciju kojom su se učesnici obavezali da će nastaviti političku, vojnu i finansijsku podršku Ukrajini i pojačaju pritisak na Rusiju.

“Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao”, rekao je Vučić novinarima u Kijevu i napomenuo da je bilo onih koji su pokušali da Srbiji održe lekciju, navodeći da su oni usaglašeni 100 odsto.

Ali ovo nije jedini događaj u Kijevu sa kojeg je Vučić “pobegao”.

Prethodno predsednik Srbije nije bio prisutan na ceremoniji odavanja počasti poginulim vojnicima, gde su se okupili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i svi lideri zemalja Jugoistočne Evrope.

Vučić nije učestvovao ni u delu programa tokom kojeg su uručena odlikovanja Ursuli fon der Lajen i majkama stradalih vojnika, pa nije prisustvovao ni obraćanjima ostalih zvaničnika.

Ovakvi potezi predsednika Srbije stvaraju utisak da nije želeo da se zameri Moskvi, a to za Novu kaže i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

“Nema sumnje da Moskva veoma pažljivo prati situaciju. Ovi Vučićevi gestovi u Kijevu su u direktnoj funkciji pokušaja popravljanja narušenih odnosa sa Rusijom. Prema tome, oni treba da budu signali dobre volje. Ali signale dobre volje Rusiji ne šaljete iz Ukrajine. To možete da uradite iz Beograda. A ovako prkosite domaćinu u Kijevu ne bi li se dodvorili Moskvi. Nerazumno, amaterski. Rekao bih čak da je to analfabetska diplomatija. Zaista mislim da je to katastrofa od poteza. Dodatni problem je što to nije iznuđeno. Dakle, to je dobrovoljno. Da je to iznuđen potez, pa da razumete, mora, obaveza je. Ne, ne morate”, kaže Jakšić.

Vučić uvredio domaćina

Govoreći o razlozima zbog kojih je Aleksandar Vučić uopšte otišao u Kijev, iako nije ispoštovao unapred najavljene procedure, Jakšić smatra da predsednik Srbije nije ni trebalo da putuje u Ukrajinu.

“Pa bolje je ne otići u Kijev ako niste spremni da odete da položite venac palim ukrajinskim borcima i da potpišete zajedničku deklaraciju za koju se unapred zna kakve će kvalifikative imati. I u krajnjoj liniji, Vučić je to i sam nagovestio, da će biti problema sa deklaracijom i da ona ponovo nije potpisana, kao i prošle godine”, kaže Jakšić i nastavlja:

“Prema tome, ako Srbija i njen predsednik nisu spremni da učestvuju na jednoj takvoj ceremoniji i da potpišu zajedničku deklaraciju, onda ne treba ni da idu tamo. Ali on pokušava opsenarski - “eto, ja sam došao i na taj način to je gest solidarnosti i naše podrške Ukrajini”, a istovremeno sve to minira. To je apsolutno lelujava politika koja Srbiji donosi više štete nego koristi”.

Jakšić smatra da Vučić uporno pokušava da pomiri neke stvari koje su, kako kaže, u sadašnjem svetu nepomirljive.

“Vučić u svom tipičnom izdanju. On bi paralelno hteo da ima odlične odnose sa Kinom i Amerikom, ignorišući činjenicu da su to najveći rivali savremenog sveta. On isto tako, kao što se sada vidi, pokušava da održi dobre odnose sa Rusijom i Ukrajinom. I onda pravi greške u tom pokušaju održavanja veštačkog balansa”, ističe Jakšić i zaključuje da je ovakav gest predsednika Srbije nesumljivo uvredljiv prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

Šta piše u “spornoj” deklaraciji

U deklaraciji se navodi da bez suverene i nezavisne Ukrajine nema trajnog mira, bezbednosti i stabilnosti u Evropi, uz pohvalu ukrajinskom narodu za otpor ruskoj agresiji.

Deklaracijom se najoštrije osuđuje, kako se navodi, ilegalna, ničim izazvana i neopravdana ruska agresija na Ukrajinu i poziva Moskva da odmah okonča rat. Takođe se osuđuje svaka politička, vojna, finansijska ili druga podrška ruskim ratnim naporima koju pružaju treće države.

Potpisnici su osudili kršenja međunarodnog humanitarnog prava, zatražili povratak nezakonito deportovanih ukrajinskih građana, posebno dece, kao i oslobađanje civila i ratnih zarobljenika. U deklaraciji se ističe i podrška međunarodnim naporima da se odgovorni za zločine počinjene u Ukrajini procesuiraju, uključujući kroz Specijalni tribunal za zločin agresije.

U dokumentu se navodi i da je ruska agresija praćena hibridnim pretnjama, zbog čega se potpisnici obavezuju na jačanje saradnje u borbi protiv sajber napada, dezinformacija i stranog mešanja. Istovremeno, potvrđuju posvećenost evropskim integracijama, vladavini prava, regionalnoj saradnji i jačanju energetske bezbednosti.