Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je da će Vlada Kosova u narednih dve nedelje podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a kako saznaje Nova.rs Srbija je već spremila odgovor. Ovim povodom naša država će se obratiti Evropskoj komisiji koja će razmatrati ovaj zahtev, a računa se i na podršku pet država koje nisu priznale Kosovo. Ovo drugo je, kako navode naši sagovornici, ključna stavka zbog koje je verovatnoća da se Kosovu odobri status kandidata ravna nuli.
Vlada Kosova podneće zahtev za članstvo u EU u naredne dve nedelje, rekao je juče premijer Kosova Aljbin Kurti na samitu lidera stranaka članica Evropskih Socijaldemokrata i zatražio podršku te političke grupacije.
On je tražio i od evropskih lidera da “razmišljaju van trenutnih koordinata za napredak” i naveo da su Zapadnom Balkanu neophodni konkretna podrška i konkretni datumi.
“Nama je potreban ubrzan proces proširenja. Do sada smo govorili o evropskoj perspektivi ili proširenju, ali nama je potrebno članstvo u EU. Ništa drugo više nije dovoljno. Teško je mobilizovati ljude i održati optimizam i entuzijazam, ako nemamo vremenski okvir“, rekao je Kurti.
Pročitajte još...
Ovaj korak se najavljuje već mesecima. Iz kosovske vlade stigla je informacija i da njihov tim od četiri stručnjaka razgovara u Briselu sa svakom državom članicom. Sagovornici novina “Nova”, međutim, kažu – džaba trud.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednik potreta SRCE Duško Lopandić za Nova.rs kaže da je nerealno da se ciljevi Prištine obistine.
“Zahtev za članstvo u EU podrazumeva pregovore o članstvu sa svim državama članicama kojih je 27, od kojih pet nije priznalo Kosovo kao nezavisnu državu. Ne verujem da će bilo koja od njih ovo podržati”, kaže Lopandić.
Reč je o Rumuniji, Slovačkoj, Kipru, Španiji i Grčkoj.
Prema Lopandićevim rečima, prva faza postupka je odluka Saveta EU jednoglasno da se zahtev prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje.
“Zaista ne verujem da ova procedura može da odmakne dalje od početka. Reč je samo o Kurtijevoj propagandi. Imajući u vidu ponašanje Prištine poslednjih meseci koja situaciju na KiM konstantno drži na ivici incidenta, ne verujem da će i ostale članice EU dati saglasnost”, navodi Lopandić.
Sličnog je mišljenja i programski direktor Centra za savremenu politiku Nikola Burazer.
“Kurti na ovaj način želi da pošalje signal Evropskoj uniji da Kosovo želi što pre da dobije to priznanje, ali mislim da ne postoje nikakve realistične šanse da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u EU, dok ga ne prizna i preostalih pet članica. Potpuno mi je nezamislivo da Španija to podrži”, navodi Burazer za Nova.rs.
Upravo na to cilja i srpska diplomatija, koja uveliko sprema odgovor na ovaj korak Prištine. Kako saznajemo u planu je da se naša država obrati Evropskoj komisiji, a o planu Prištine razgovaraće se i sa predstavnicima pet država koje nisu priznale Kosovo.
Status kandidata u EU, samo je jedan od pet ciljeva vlasti u Prištini.
Ministar odbrane Kosova Armend Mehaj izjavio je nedavno da je Kosovo posvećeno cilju da bude deo regionalnih i globalnih bezbednosnih struktura, posebno UN, EU, NATO i OEBS.
Što se članstva u UN tiče, ovo je navodno predviđeno i nemačko-francuskim predlogom za KiM, iza kojeg stoje nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron, a koji je nedavno uvršten u dijalog Beograda i Prištine.
O tome je govorio i srpski predsednik Aleksandar Vučić.
On je rekao da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u Evropsku uniju (UN).
„Suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne institucije i organizacije, uključujući UN. Srbija bi za to dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi“, rekao je Vučić i dodao da je to za Srbiju neprihvatljivo.
„Za Srbiju je i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi svoje posledice“, naveo je Vučić.
U maju je Kosovo podnelo i zahtev za punopravno članstvo u Savetu Evrope, telu koje se naziva predvorjem Evropske unije, a kao odgovor na to, tadašnji srpski šef diplomatije Nikola Selaković je rekao da su četiri države povukle priznanje Kosova.
Iako do danas nije otkriveno o kojim je državama reč, ovaj pokušaj Prištine nije urodio plodom.
Diskusija o zahtevu Prištine održana je u oktobru u Savetu Evrope, ali odluka o otpočinjanju procedure nije doneta.
BONUS VIDEO: „Vučić će lakše politički preživeti gubitak Kosova nego gubitak Pinka“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare