Tonino Picula za Nova.rs: Nadam se da je Vučićev izlet u Moskvu prekretnica u odnosu Evropske komisije prema Srbiji

U kratkom razgovoru za Nova.rs, nakon što je u Evropskom parlamentu predstavio svoj prvi izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija, Tonino Picula kaže da će nakon odlaska Vučića u Moskvu bilo kom evropskom političaru biti teško da i dalje zagovara brži napredak Srbije ili da ignoriše njene unutrašnje probleme.

Prema Vašem mišljenju, koliko je poverenje Evropske unije u režim Srpske napredne stranke poljuljano, uzimajući u obzir unutarpolitičku krizu, kao i Vučićevu posetu Moskvi?

Nadam se da Vučićev izlet u Rusiju predstavlja prekretnicu u odnosu Evropske komisije, jednog dela Evropskog saveta i Delegacija Evropske unije u Srbiji (EEAS) prema Srbiji. Evropski parlament nema razloga za promenu stavova jer u kontinuitetu izražava kritiku prema Vučićevom Beogradu. Pogotovo je važno kako će se u ovoj situaciji postaviti Evropska narodna stranka (EPP) čiji je SNS pridruženi član. Čak i u slučaju da je izbegao odlazak u Moskvu, Vučiću ne bi trebalo tek tako dozvoliti da se održi u domu evropskih integracija jer je on pristupni proces već toliko puta kompromitovao svojim potezima i politikama u Srbiji.

Ali budući da je otišao na paradu u organizaciji Vladimira Putina, biće vrlo teško bilo kom od Vučiću sklonih političara u EU da dalje zagovara brži napredak Srbije ili ignoriše sve one otvorene probleme sa kojima se on već mesecima neuspešno suočava u zemlji.

Svrstavanje uz ruskog diktatora je i odgovor na pitanje je li Vučićev režim uopšte posvećen ulasku u Evropsku uniju, ali to se znalo i ranije. On je očigledno odlučio ići jednim drugim putem, a unutar EU bliske odnose može održavati samo sa Orbanom, Ficom i sličnima. Osim toga, zataškavanje Vučićeve moskovske priče od strane relevantnih evropskih institucija moglo bi itekako kompromitovati i celu politiku proširenja temeljenu na usvajanju tzv. fundamentalnih vrijednosti od strane država kandidata.

U Srbiji je sada jedna od glavnih tema to da će se studentski pokret sa "ulica preći na birališta", odnosno da ulaze u političku arenu. Doduše, mnogi izborni uslovi, na koje je ranije Evropski parlament pozivao nisu ispunjeni. Kakvu ulogu može EU igrati u potencijalnim izborima?

Zahtevi studenata se zaista preklapaju sa kriterijumima EU, ali srpsko izborno zakonodavstvo odstupa od opšteprihvaćenih standarda što je jasno potvrđeno nalazima međunarodnih organizacija. Postojanje i nepristrasno funkcionisanje ključnih institucija poput REM-a, sređivanje biračkih spiskova i potpuna implementacija 25 preporuka OEBS-a/ODIHR-a i Saveta Evrope o izbornoj reformi i dalje su neophodni za održavanje poštenih i fer izbora. Nisam siguran je li dobro imati nove izbore pod starim uslovima. Evropski parlament i EU mogu poslati misije u pokušaj deblokade internog procesa pregovora, kao što smo već jednom uspeli u Severnoj Makedoniji. Međutim, za tako nešto mora postojati dobra volja sa obe strane. Brisel takođe može izvršiti ozbiljniji politički pritisak što bi uključivalo i suspendovanje isplate evropskih sredstava.

Još jedna priča u centru pažnje u Srbiji je i pitanje trenutnog ministra finansija Siniše Malog, gde su novinari KRIK-a otkrili da je pomoću ofšor firmi financirao školovanje svoje djece sa četvrt miliona evra. Šta mislite o tome i da se desi neki takav skandal u zemljama EU, kako bi država reagovala, da li bi pozvala tužilaštvo ili nešto tome slično?

Naravno, kao političar ne smem se i ne mogu mešati u stvari koje su u domenu pravosuđa. Ono što mogu istaći je da se bahati obrazac ponašanja često manifestuje ne samo kroz retoriku nego i kroz dela. Spominjete ozbiljne optužbe i definitivno nije zdravo za demokratiju i pravnu državu da osoba pod takvim teretom obavlja javnu dužnost kao da se ništa važno ne događa. Ali na potezu najpre mora biti pravosuđe.