Marko Vidojković Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

"Ne verujem i dalje da je Aleksandar Vulin, otvoreno proputinovski i antievropski nastrojeni nasilnik, postao šef BIA. Ali, kad već jeste, verujem da je to postao istog trenutka kad je fotelja šefa BIA ostala upražnjena, odlaskom Gašića na čelo MUP", napisao je Marko Vidojković za Buku.

Piše Marko Vidojković za portal Buka:

Podsetimo se šta se dešavalo kad je poslednji put kadar istog političkog gnezda (Jugoslovenska levica) Rade Marković postao šef Državne bezbednosti, 1998. Služba nije korišćena za zaštitu bezbednosti države, već isključivo za obračun sa političkim neistomišljnicima. Krvavi obračun.

Za vreme Radeta Markovića ubijeni su Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić. Izvršena su dva atentata na Vuka Draškovića. To je ono u šta smo sigurni. Službu je privatizovala porodica Milošević-Marković, a njeni radnici su zloupotrebljeni za ubijanje političkih protivnika.

Da li će sada biti slično ili isto? Ili gore? Koja porodica je opasnija po sopstveni narod, to ćemo tek da vidimo kada se vladajuća porodica, koja se postavljanjem Vulina na čelo BIA, sasvim približila prethodnoj ozloglašenoj porodici, nađe u međunarodnom ćorsokaku, stišnjena uz Rusiju, koja gubi rat, Kosovo*, koje je obećala priznati i strance, kojima je obećala ko zna šta sve.

Do sad smo imali prilike da vidimo terorističko pismo upućeno „Danasu“, čiji pisac, po svoj prilici neće biti nikad otkriven, a koje, imamo mnogo razloga da u to verujemo, dolazi upravo iz dubina duboke srpske države, koja upravlja našim životima. Počele su da se javno objavljuju kućne adrese neomiljenih novinara, drugim neomiljenim novinarima počele su da se priređuju gebelsovske kampanje, koje ih predstavljaju kao fudbalske izdajnike, opozicionim narodnim poslanicima priređuju se monstruozne tebloidne afere…

…bukvalno tako bi čovek, koji je pratio Vulinov rad na mestu ministra vojnog i ministra policijskog, te njegove javne nastupe, zamislio njegov rad na čelu tajne službe. Tačnije, tek zagrevanje na toj poziciji. Čovek koji nikada nije pokazao zrno profesionalnosti u svom radu, koji je otvoreno ličan i iracionalan u svojim nastupima, na koga laje pas koji njuši narkotike, koji urla kako novinara treba uhapsiti zato što je nešto rekao, koji prati ruske opozicionare, pa onda rezultate praćenja ne deli sa svojom, nego sa stranom državom, spreman je, kao zapeta puška, rekao bih, na sve.

Kad pričamo o Vulinu, pričamo o potencijalno potpunom nedostatku kontrole nad njim, pa i od strane onih koji su ga postavili u ovu fotelju, vrlo moguće za njega poslednju u koju će sesti. Bojim se da će slast osvete, privlačnost sistema za nadzor i ogromna moć, koja službi omogućava da vam baci saksiju na glavu, biti izazov kome novi šef BIA neće odoleti. Bojim se da se neće sve završiti samo na pretnjama, propagandi i zastrašivanju.

Plašim se da će se nastaviti prebijanjem, pa ubijanjem, a usput, ako to već nije i počelo, po ko zna čijem nalogu, a možda i bez njega, novi šef će možda početi da prati i prisluškuje svoju drugu političku mater, Aleksandra Vučića, čisto da bude siguran da sve ide u pravcu imaginarnog „Srpskog sveta“ i niz dlaku državi kojoj zapravo služi.

Dozvoljavam da se desi i čudo, jer čuda su moguća, to svi znamo – pa da ne osetimo rad službe, da ona ostane nevidljiva, kao što tajnoj službi i priliči, a ne da ostavlja miris i trag na svakom drugom novinskom tekstu, prebijanju, ubistvu ili nekom sličnom incidentu. Tome ovaj tekst i služi. Da se Vulin, koji nema svesti, osvesti. Ovo nije kolumna, ovo je magijski obred. Poslednji pokušaj odbrane od neodbranjivog, poslednji pokušaj izbegavanja neizbežnog, a to je totalni haos koji nam se smeši iz dubina mrklog mraka povampirenih devedesetih.

Nemam neki bogzna kakav savet za one koji će se naći Vulinu na nišanu. Zna se kako se to radilo u vreme Radeta Markovića. Bežalo se iz zemlje. Ćutalo se. A nekada ni to nije pomagalo. Dakle, imajte u vidu da će, ako već do sad nisu, slušati i pratiti sve što izgovarate i pišete, kuda se sve krećete, šta kupujete, a na vama je da testirate sopstveni nagon za preživljavanjem, pa ćete se zavaravati kako nije ovo ništa strašno, ili baš je ovo smešno, ili ćete reći u jebote, šta ćemo sad.

Ono što svakako neće da se desi je predaja. Za neke od nas ni nema manevarskog prostora, odavno smo otišli predaleko u Vulinovom ličnom svetu političkog preterivanja u nedemokratskim uslovima vladanja. Odavno nam je presuđeno, samo još treba da odlučimo da li ćemo čekati da vidimo kako i kad ili ćemo dosadašnju strategiju u borbi protiv režima adaptirati novonastalim okolnostima.

Bonus video: Da li Vulin odneo sa sobom „Srpski svet“? 

Komentari

Svi komentari (2)