Svaki izlazak Vučića u narod dokazni materijal za tužilaštvo: Predsednik u danu može da “zaradi” i do deset godina zatvora

Predsednik Srbije je prethodnih dana tokom posete jugozapadnoj Srbiji obećao izgradnju vodovodne mreže, asfaltiranje lokalnih puteva i otvaranje novih radnih mesta. U neposrednim razgovorima sa meštanima bavio se i rešavanjem pojedinačnih problema, od žene “koja nije dobila obećani posao iako se skupljala sigurne glasove za naprednjake” do čoveka čija kćerka je zaposlena, ali nema ugovor za stalno.

Zloupotreba službenog položaja

Svima je kao kakav čudotvorac koji se spustio među običan svet, rekao da će založiti za njih, videti šta može da uradi, poraditi na njihovom problemu. Možda to izgleda tako očekivano i očigledno u kontekstu predizborne kampanje, ali to je u praksi teško kršenje postojećih zakona i Ustava i ozbiljno izlaženje iz nadležnosti koje predsednik države ima.

Kada predsednik Republike preuzima poslove Vlade, tako što otvara fabrike, raspoređuje budžet, pregovara o kreditima, komanduje ministrima i direktorima javnih preduzeća, to je formalno, kako za Nova.rs objašnjava advokat Ivan Ninić, prekoračenje nadležnosti.

“Međutim, taj famozni član 359 Krivičnog zakonika, kojim se sankcioniše Zloupotreba službenog položaja, rezervisan je samo za države sa slobodnim i nezavisnim pravosuđem. Kod nas tužilaštvo ne vidi ništa sporno u ponašanju Aleksandra Vučića, jer su ti tužioci napredovali u karijeri upravo uz amin tog istog Vučića, kog bi trebalo da procesuiraju”, ocenjuje Ninić.

Tako da kazne od šest meseci do 12 godina zatvora za to delo, kako dodaje, “kozmetički lepo izgledaju i dobro zvuče, ali u praksi služe da uplaše 'boraniju', a ne onoga ko komanduje policijom i pravosuđem sa Andrićevog venca”.

Trgovina uticajem

Sagovornik Nova.rs navodi da se u praksi delo zloupotrebe službenog položaja teže dokazuje, a posebno što Aleksandar Vučić formalno nema položaj i ovlašćenja koja sebi pripisuje.

“Zato je on suštinski podstrekač drugih ljudi iz svog sistema da vrše krivična dela i zloupotrebljavaju službeni položaj, jer ne smeju da mu pruže otpor”, ističe.

Javni nastupi predsednika Srbije, kako precizira ovaj advokat, školski su primer kontinuiranog krivičnog dela Trgovine uticajem iz člana 366 Krivičnog zakonika.

“Sve zakulisne kombinacije, tajni dogovori, ugovori i aneksi, cene, višak ili manjak radova, odnosno raspodela plena i crtanje poslova sa mrežom podizvođača, prave se direktno u njegovom kabinetu. Izvršna vlast na republičkom nivou i lokalni šerifi su tu samo puki izvršioci radova koji slepo sprovode ono što je dogovoreno na Andrićevom vencu – oni svojom funkcijom, potpisom i državnim pečatom sve te dilove moraju da konvalidiraju”, smatra Ivan Ninić.

Svaki nastup - materijal za tužilaštvo

Precizira da je za ovo delo zaprećena kazna i do 10 godina zatvora, ali dodaje da u praksi nema ništa od toga zbog uticaja vlasti na tužilaštvo.

“Situacija će se promeniti kada vlast padne i kada svako bude spasavao sebe. Tada se ruši cela tvrđava od karata, koja je danas sazdana na trgovini uticajem i organizovanom kriminalu”, naglašava.

Podseća da su naprednjaci došli na vlast tako što su obećavali revoluciju u sferi javnih nabavki, novi zakon i uštede od 500 do 700 miliona evra godišnje.

“Umesto toga, Vučić četrnaest godina pred kamerama urušava sistem javnih nabavki kada licitira slojevima asfalta, cenama kilometra autoputa i rokovima. Isto čini i po pitanju kalkulacija za rekonstrukciju škola, zdravstvenih ustanova ili vodovodne mreže. On direktno crta tendere i prilagođava ih svojim favoritima, koje bira pred kamerama i najavljuje da će oni izvoditi radove”, precizira.

Strogo pravno gledano, prema njegovim rečima, svaki javni nastup predsednika Srbije je inicijalno dokazni materijal za paralisano tužilaštvo, koje bi trebalo da isprati tendere od početka do kraja.

“Međutim, politički gledano, to je samo šou-program za birače gde se Ustav i zakoni ove države gaze uživo pred kamerama”, zaključuje Ninić.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparetnosti Srbija, primećuje da je u više situacija i sam Aleksandar Vučić otvoreno govorio o stvarima koje Krivični zakonik prepoznaje kao "trgovinu uticajem", kao na primer da je obezbedio unosno zaposlenje nekom čoveku u javnoj instituciji, koji je posle učestvovao na protestima protiv njega.

Kako saradnici “optužuju” Vučića

“Mnogo češće su ga za to krivično delo ‘optuživali’ razni drugi javni funkcioneri želeći da ga pohvale - ‘Vučić je obezbedio put’, ‘Vučić je obezbedio subvenciju’ i tome slično, ukazujući tako da su procedure bile preskočene i da odluke o tome gde će javna preduzeća ili ministarstva ulagati neka sredstva nisu donete na zakonu zasnovan način”, objašnjava Nenadić za Nova.rs.

Dodaje da su slični primeri zabeleženi i na video snimcima, emitovanim u medijima, naročito pred predizbornu kampanju, kao što je "izdavanje naređenja" direktoru EPS ili “Puteva Srbije” da se izgradi nešto što su građani zatražili, a što nije planirano ranije i slično.

“Kako god bilo, i bez obzira na to što u Aleksandru Vučiću na desetine hiljade raznih funkcionera prepoznaje svog "šefa" i poslodavca, treba naglasiti da svi oni imaju vrlo jasno definisanu odgovornost za sopstvene nezakonite postupke”, naglašava Nenadić.

Programski direktor Transparetnosti Srbija upozorava da Aleksandar Vučić gotovo svakodnevno krši član 50. Zakona o sprečavanju korupcije koji, između ostalog, obavezuje javnog funkcionera da javnosti i sagovornicima nedvosmisleno saopšti da li im se obraća kao javni funkcioner ili kao partijski zvaničnik.

“Isti zakon zabranjuje da se u partijskim obraćanjima koriste informacije u službenom kapacitetu koje nisu već javno dostupne. Ma koliko veliki problem bio što on to čini, daleko je veći to što Agencija za sprečavanje korupcije nikada nije utvrdila povredu zakona, čak ni u najočiglednijim primerima”, naglašava Nenadić.