Poslednji izveštaj NATO-a o Zapadnom Balkanu donosi nova zabrinjavajuća upozorenja za Srbiju. Ukoliko se rat u Ukrajini nastavi, a naša zemlja bude istrajna u tome da se ne pridruži sankcijama protiv Rusije, kandidatura Srbije za pristupanje EU je u opasnosti, a vlastima preti mogućnost potpune izolacije, navodi NATO. Sagovornici Nova.rs smatraju da je potrebno ozbiljno shvatiti ovaj dokument i poruku koju on šalje, uz napomenu da će Zapad u narednom periodu imati sve manje strpljenja za našu državu.

U poslednjem izveštaju NATO analizira se način na koji se Zapadni Balkan izborio sa izazovima nastalim zbog rata u Ukrajini. U uvodnom delu jasno je stavljeno do znanja da svako izbegavanje konačnog svrastavanja na stranu Zapada ili Rusije više neće biti moguće.

“Položaj Srbije postaje sve neodrživiji kako Putinovi zločini postaju veći i sve više zastrašujući. Tako nastaje rizik da bi srpska vlada mogla biti sve više izolovana u Evropi. Kandidatura Srbije je već problematična, a sada je u još većoj opasnosti”, piše u izveštaju, a ovaj zaključak je detaljno obrazložen.

A šta sve ovo znači za Srbiju i koliko je realnoj opasnosti naša država, s obzirom na to da se navodi da nam preti izolacija?

Prema rečima predsednika pokreta SRCE, Zdravka Ponoša, ovaj dokument ne bi trebalo shvatati olako, bez obzira što Srbija nije član NATO pakta. On kaže da je rečnik, koji se koristi u ovom kontekstu, tvrd i da zaslužuje pažnju.

„U izveštaju se konstatuje da će ukrajinska kriza ozbiljno komplikovati pristupni proces Srbije ako se nastavi sa neusklađivanjem sa spoljnom politikom EU, posebno oko sankcija Rusiji. Dodatno se ukazuje i na Rezoluciju Evropskog parlamenta koja upućuje da je pristupni proces u opasnosti. Konstatuje se da to vodi ka izolaciji srpskih vlasti u Evropi. Ovo su ozbiljna upozorenja, bez obzira što dokument u kojem se pominju ne proizvodi nikakvu neposrednu političku akciju“, naglašava Ponoš.

Naš sagovornik upozorava da ovakav rečnik, kad počne da se intenzivno pojavljuje, počinje da kreira političko plodno tle za odluke koje mogu da budu nepovratne na neko vreme.

„A vremena su dinamična i rizična. Ekonomske posledice rata u Ukrajini postaju sve ozbiljnije za celu Evropu. U Srbiji vlast za sada prikriva stvari, ali postaje sve očiglednije da se suočava sa problemima na koje nema odgovora. Gubljenje oslonca na EU u ekonomskoj krizi čiju dubinu tek naslućujemo, može za nas da bude sa teškim posledicama. Roba koja se zove “usklađivanje sa spoljnom politikom EU” već gubi na ceni što se tiče naše pozicije u Evropi. Šteta je već napravljena. A ne vidim šta se dobilo sa odbrojavanjem koliko dana je Srbija izdržala duže od Rusije u uzajamnom uvođenju sankcija“, ističe Ponoš.

S druge strane Nebojša Zelenović, šef poslaničke grupe „Zajedno-Moramo“ u Skupštini Srbije naglašava da izveštaj, ne samo da je ozbiljan, već i upozoravajuć.

„Izveštaj se odnosi na nas u polju našeg odnosa sa EU, koja treba da bude glavna po pitanju konsolidacije demokratije u regionu, što se u zaključku izveštaja i navodi. Takođe, svi regionalni akteri, uključujući i nas, treba da se podsete na to šta se kod nas dešavalo devedesetih godina u svetlu trenutnih dešavanja u Ukrajini i da shvatimo koliki su tu zapravo ulozi. Način na koji izveštaj može da se odrazi na nas jeste i taj da sam u njemu prepoznao opise srpske vlasti, tačnije opis regionalnih političara koji krše demokratska pravila, igraju na rusku kartu, a u Putinovoj Rusiji vide podršku svojim politikama“, podvlači Zelenović.

Na pitanje koliko je opasnost od izolacije realna, s obzirom na da je i ona pomenuta u izveštaju Zelenović kaže da je proces integracija Srbije ka EU već usporen.

„Jedan od razloga je što Rusija vrši uticaj aktivno podržavajući nacionaističku politiku i koristi energiju kao model za ucenjivanje. A nama su ključni obnovljivi izvori energije i smanjivanje upotrebe uglja. Evropska unija je zanemarila integracije Zapadnog Balkana, a treba pojačati aktivnost i otvoriti širom vrata za ceo region. Potrebna nam je međunarodna pomoć za energetsku tranziciju, kao i pomoć da se odvojimo od Rusije. Jasno sam rekao još u predizbornoj kampanji da je neophodno da Srbija uvede sankcije Vladi koja celom čovečanstvu preti nuklearnim oružjem“, rekao je Zelenović.

S obzirom na to da Srbija nije članica NATO, pitanje je koliko ovaj dokument ima snažan uticaj na našu državu. Ako pitate bivšeg načelnika generalštaba Zdravka Ponoša, pomenuta činjenica nije dovoljan razlog da se ne prate sve aktivnosti i izveštaji koji se odnose na Beograd.

„Upravo suprotno. Imamo traumatično iskustvo na tu temu. U ovom izveštaju analiziraju se implikacije rata u Ukrajini na stanje na Zapadnom Balkanu. Srbija se često spominje i to u kontekstu moguće ruske instrumentalizacije nerešenih pitanja u regionu u kojima Srbija ima udela ili interesa. Čak i kad bi napravili iskorak u smislu usklađivanja sa spoljnom politikom EU, potrebna nam je ozbiljna i koordinirana diplomatska akcija kako bi zaustavili trend nepoverenja u EU i njenim članica prema Srbiji, koji se u međuvremenu razvio. Odnos kandidata za članstvo u EU prema ratu u Ukrajini nije tek neko rutinsko pitanje procentualne usklađenosti spoljne politike zemlje kandidata. Ovo je mnogo više od suvih procenata. Stvari u Evropi su daleko od onoga gde su bile pre godinu dana“, zaključuje Ponoš.

Da li je zaista problem gas

Srbija se u ovom izveštaju spominje kao zemlja koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa, ali je istaknuto da taj problem u manjoj ili većoj meri ima ceo region.

“Uprkos zavisnosti od ruskog gasa, veći deo regiona je zauzeo čvrst stav protiv ruskog rata protiv Ukrajine. Zemlje regiona, sa izuzetkom Srbije i BiH, usvojile su režim sankcija EU. Srbija je u tom pogledu pošla stranputicom, jer održava određeni stepen vojne saradnje sa Rusijom, kao i sa NATO-om”, navodi se, a zatim posebno naglašava da region većinu svoje energije crpi iz fosilnih goriva, posebno uglja, ne od ruskog gasa.

“Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su najveći uvoznici ruskog gasa u regionu, iako je gas relativno mali deo njihovog energetskog miksa. Zapadni Balkan se u velikoj meri oslanja na stare, neefikasne i po životnu sredinu štetne termoelektrane na ugalj, a zemlje regiona nisu dovoljno investirale u održivija energetska rešenja”, piše u izveštaju.

Špijunski centar u Nišu

Posebna pažnja još jednom je usmerena i na Ruski humanitarni centar u Nišu.

“Njihov humanitarni centar u Nišu služi kao centar špijunske aktivnosti, dajući Rusima pristup lokalnoj i nacionalnoj infrastrukturi civilne odbrane, a postoji i niz neformalnih veza, na primer, između nacionalnih crkava, dobrotvornih i drugih organizacija dve zemlje”, piše u izveštaju NATO.

Naglašava se i da Rusija Vladimira Putina već dugo pokušava da iskoristi nestabilnost regiona kako bi ojačala svoju geostratešku prednost, a pre svega igrajući na kartu toga da je NATO bombardovao Srbiju.

“Kremlj je gajio i iskoristio ove zamerke i predstavlja se kao jedini istinski i legitimni branilac srpskih interesa. Problem je u tome što su pritužbe često nacionalističke i što su u prošlosti u ovom regionu izazivale nasilje i rat. Kada Putin koristi ova osećanja, on je savršeno svestan njihovog eksplozivnog potencijala. Zato postoji opravdana zabrinutost da bi ruski rat mogao da podstakne nove pokušaje nacionalističkih političkih snaga i same Rusije da polarizuje regionalnu politiku, pa čak i pokuša da prekroji granice, što bi verovatno dovelo do nasilja i vojnog sukoba u ovom krhkom regionu”.

Pod lupom i akcije građana

Posebno se napominje da je Beograd jedini evropski glavni grad koji je održao miting podrške Rusiji, a ističe se i da među građanima postoji velika podrška ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

“Jedna nedavna anketa je pokazala da 60 odsto Srba krivi SAD za rat, a za 51 odsto ispitanih je kriv NATO, u poređenju sa samo 26 odsto onih koji su krivili Rusiju i 24 odsto onih koji su mislili da su Ukrajina ili EU krivi za invaziju”, navodi se u obrazloženju NATO.

Zbog svega navedenog se zaključuje da postoje znaci da će ova kriza ozbiljno zakomplikovati proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, posebno ako naša država nastavi da narušava evropski konsenzus o sankcijama Rusiji i ukoliko njena javnost vidi EU u tako negativnom svetlu.