Šta zapravo stoji iza najnovije izborne strategije Rasima Ljajića: Dodavanje mandata Vučiću ili približavanje studentima (za svaki slučaj)?

Dugogodišnji predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasim Ljajić u julu je podneo ostavku na čelo stranke, a na toj funkciji naslediće ga reditelj i direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević.

Objašnjavajući razloge za povlačenje, Ljajić je za Nova.rs rekao da zbog obaveza na mestu predsednika Fudbalskog kluba Partizan više nije u mogućnosti da se u dovoljnoj meri posveti radu u stranci.

Uprkos njegovim navodima, kako se približavaju izbori, u javnosti su se pojavile spekulacije da bi Sandžačka demokratska partija, druga partija koju je Ljajić osnovao 1994. godine, mogla da na izbore izađe kao manjinska lista. On za Nova.rs potvrđuje da se o toj mogućnosti razmišlja.

SDP kao manjinska lista izlazi na izbore?

“SNS je saznao za moju ostavku iz medija. Toliko o tome da je to dogovor s njima. SDPS, čiji sam predsednik do skoro bio, može da ide ili samostalno ili u nekoj koaliciji, ali nikako kao manjinska, jer je to suprotno zakonu. Do sada su uvek zajedno nastupali u okviru širih koalicija. Dakle, na moju odluku niko drugi niti je uticao, niti je mogao da utiče. Tako će biti i s drugim političkim odlukama koje budem donosio. Da li imam dilema? Imam, naravno. Ali one nisu proizvod zakulisanih i tajnih dogovora, već političkih interesa ljudi s kojima sam radio i koje sam do sada predstavljao. Jedino prema njima imam i moralnu i političku obavezu”, kaže Ljajić za Nova.rs.

Ipak, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV – Vojvođani) Aleksandar Marton ne veruje da je Ljajićeva ostavka isključivo posledica obaveza u Partizanu. Iako je upravo to zvanično obrazloženje odluke da se povuče s čela SDPS, Marton za Nova.rs tvrdi da iza tog poteza stoji politička računica uoči predstojećih izbora.

“Ljajić je verni sluga Vučićevog režima”

Prema njegovim rečima, Ljajić je u prethodnoj deceniji pokazao da je “verni sluga režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, uprkos tome što je, kako kaže, početkom dvehiljaditih važio za jednog od političara koji su se borili za demokratiju.

“Na žalost, pokazao se kao običan aparat Srpske napredne stranke. Ne znam nijedan primer da je Socijaldemokratska partija Srbije glasala protiv bilo čega što je predlagala vlast. U Skupštini Srbije, Skupštini Vojvodine i lokalnim samoupravama redovno je odbijala predloge opozicije“, kaže Marton.

On smatra da zbog toga nije uverljivo objašnjenje da se Ljajić povlači iz politike zbog obaveza u Partizanu.

“Možda trenutno nije ministar, ali je na čelu jednog od najznačajnijih sportskih društava u Srbiji. Na tu poziciju bez podrške Aleksandra Vučića nije moguće doći. Zato mislim da je Ljajić i te kako i dalje u politici“, navodi Marton.

Prema njegovoj oceni, ostavka predstavlja manevar kojim bi Ljajić svoju političku aktivnost mogao da usmeri na Sandžačku demokratsku partiju i pokuša da na izborima iskoristi status manjinske liste. Marton procenjuje da bi ta opcija mogla da osvoji dva ili tri poslanička mandata, koji bi, kako kaže, kasnije mogli da budu deo skupštinske većine.

“Aleksandar Vučić veoma dobro zna da do magične brojke od 126 poslanika teško može da dođe bez različitih političkih kombinacija, između ostalog i uz pomoć manjinskih lista“, kaže on.

Na pitanje da li vidi mogućnost da Ljajić posle izbora sarađuje i sa Srpskom naprednom strankom, ali i sa studentskim pokretom, Marton kaže da ga takav scenario ne bi iznenadio.

“Znajući Rasima Ljajića, ne bi me uopšte čudilo. Bio je čvrst koalicioni partner Demokratske stranke i LSV, a onda je 2012. prešao na drugu stranu. On je politički karijerista koji je sve ono što je gradio do 2008. prosuo i praktično prešao na drugu stranu“, zaključuje Marton.

Sličnog stava je i predsednik Građanskog pokreta Sandžaka Edin Zećirović, koji za Nova.rs kaže da Ljajić poteze povlači u dogovoru s režimom Aleksandra Vučića, ali istovremeno nastoji da ostavi prostor i za saradnju s drugim političkim akterima, kao što su studenti.

“Poznajući Rasima Ljajića svih ovih tridesetak godina, uveren sam da ovo radi u dogovoru s Vučićevim režimom. Međutim, ne bi me iznenadilo da istovremeno pregovara i s nekom drugom stranom“, kaže Zećirović.

Kome će pripasti manjinski mandati?

On tvrdi da je Ljajić i ranije pokušavao da uspostavi kontakte sa studentskim pokretom u Novom Pazaru.

“Znam da je jedan deo studenata stavio pod svoje okrilje preko nekih svojih takozvanih "intelektualaca" i "nevladinih organizacija" za koje znam da su se finansirale u raznim navratima svih ovih decenija, kroz ministarstva koja je kontrolisao Ljajić”, navodi Zećirović.

Prema njegovoj oceni, Ljajić i dalje računa na opstanak aktuelne vlasti, dok bi SDPS mogao da posluži kao politički instrument za privlačenje glasova nezadovoljnih birača.

“Mislim da sad najviše igra na kartu nastavka vladavine režima Aleksandra Vučića i da SDPS treba da bude neka vrsta trojanskog konja koji će prikupiti deo glasova nezadovoljnih građana. Ljudi o kojima se govori kao o novom rukovodstvu nisu nikakva nova lica, već stari režimski ljudi“, kaže Zećirović.

Ipak, dodaje da ne isključuje mogućnost da Ljajić, ukoliko vlast posle izbora ne obezbedi većinu, promeni politički kurs.

“Ukoliko režim ne dobije potrebnu većinu, Ljajić će na ovaj način imati alibi da kormilo okrene na potpuno drugu stranu. To je, po mom mišljenju, suština cele priče“, ocenjuje naš sagovornik.

Sagovornik Nova.rs smatra da sadašnja situacija podseća na događaje iz 2012. kada je Ljajić bio deo vlasti s Demokratskom strankom, a istovremeno pregovarao s naprednjacima.

“Tad mu je izgovor bio Đilas. Govorio je da štiti interese svog naroda, a ja mislim da nikad nije štitio interese svog naroda, već isključivo svoje lične interese i interese svojih stranaka Sandžačke demokratske partije i Socijaldemokratske partije Srbije“, navodi on.

Govoreći o Ljajićevom ostanku na čelu Partizana, Zećirović tvrdi da ta funkcija nije slučajna.

“Zadržao se na čelu Partizana kako bi ostao u krugu ljudi i elite u kojem se donose odluke, kako bi imao kapacitet za pregovaranje i određenu vrstu političkog uticaja. Siguran sam da je sve ovo na liniji režima i različitih službi koje kontrolišu ove procese“, zaključuje Zećirović.