Stefan Jovanović, poslanik Narodne stranke, predao je danas članovima Komiteta Saveta Evrope kulturu i medije non pejper, u kome se navodi kako sve vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem guši slobodu medija u Srbiji. U tom dokumentu pominju se pretnje i pritisci na novinare, ali i namera vlasti da preko Telekoma ograniči publiku nezavisnih medija i na kraju ih zatvori.
U nastavku pročitajte šta piše u non-pejperu koji je članovima Komiteta SE za kulturu i medije predao Jovanović:
„Bez slobodnih i nezavisnih medija, nema prave demokratije. U Srbiji je sloboda izražavanja i medija određena Ustavom i zakonima, ali stvarnost govori o nešto drugu – očiglednom odsustvu okruženja koje pogoduje takvim slobodama.
Odražavajući duboko podeljen politički pejzaž, polarizovana medijska scena u Srbiji je podeljena na provladine i nezavisne medije. Zbog pokušaja da vladajući establišment zemlje konsoliduje političku moć i potpuno kontroliše javni diskurs, prelivaju se finansijska sredstva u medije koji propagiraju njihovu političku agendu, na štetu nezavisnog novinarstva.
Nasuprot tome, nezavisni mediji suočavaju se sa sve većim preprekama u svom radu i finansijskoj održivosti. Oni koji su uspeli da prežive u ovoj sredini su pod sve žešćim napadima. U potpunoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama i domaćim zakonodavstvom, medijske slobode su opale pod sadašnjim političkim vođstvom, ozbiljnije nego u bilo kom drugom trenutku u poslednjih 30 godina.
Atmosfera liči na onu za vreme vladavine Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić obavljao funkciju ministra informisanja. Taj period je ostao ozloglašen po brutalnosti u eliminisanju „neposlušnih“ medija, namećući drakonske zakone da bi ućutkali disonantne tonove i pominjanje atentata na novinare.
Od dolaska Vučića na vlast 2014. godine, prvo kao premijera, a potom i kao predsednika, Srbija je pala sa 54. na 79. mesto, od 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode štampe RSF. Flagrantne zloupotrebe danas uključuju fizičke napade i pretnje novinarima koji prolaze nekažnjeno. Kao više puta primećivan od strane Hjuman Rajts Voča i drugih nezavisnih nadzornih organizacija, novinari kritični prema vlasti i dalje se suočavaju sa uznemiravanjem, pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, što sve češće dolazi iz vladajuće elite i provladinih medija.
Prema statistici NUNS-a, broj napada na novinare eksponencijalno raste od 2012, sa više od 110 napada registrovanih u 2022. za sada. Fenomen nekažnjivosti koji je prožimao srpsko društvo dodatno podstiče klimu straha za medijske profesionalce, ometajući slobodan protok informacija. Vlasti i institucije, uključujući i veoma neefikasno i politizovano Regulatorno telo za elektronske medije (REM), nisu bili voljni da obezbede odgovornost.
Često su to političari i javni funkcioneri, uključujući i samog predsednika Aleksandra Vučića, koji podstiču ciljane kampanje protiv novinara, stigmatizujući ih kao „državne neprijatelje“ i „izdajnike“, što podstiče mržnju i dalje napade. Ohrabreni ovom agresivnom retorikom, jedan od poslednjih incidenata ponovio je te iste reči, preteći zaposlenima u listu „Danas”, u stilu napada na Šarli Ebdoa.
Pored direktnih napada koji ugrožavaju život i fizičku bezbednost novinara, smetnje slobodi izražavanja vrše se kroz druge instrumente i neprikladni politički i ekonomski pritisak, kao što su strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). Ovi postupci su pokrenuti od strane političara i visokih javnih zvaničnika protiv novinara koji istražuju zloupotrebe, moć i veze između političkih elita i kriminalnih grupa.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), na koje se široko gleda kao na još jedno sredstvo koje koristi vladajuća partija koja kontroliše medijski pejzaž, ne samo da nije uspelo da zaštiti objektivnost i raznolikost medija, nego je aktivno doprinelo njihovom opadanju, dodeljivanjem nacionalnih TV frekvencija istim provladinim televizijskim kanalima u julu 2022.
Nekoliko preostalih medija koji nude alternativne poglede na narativ vlade, uključujući televizijske kanale N1 i Nova S, koji posluju u okviru Junajted medija grup pretrpeli su ponovljene napade tokom godina, sa ciljem da ograniče njihov doseg i smanje njihovu finansijsku održivost.
Medijski operater Telekom Srbija kontinuirano je korišćen kao političko oružje u pokušajima da se proširi medijski monopol i uguše nezavisne medije.
Telekom je kritikovala Evropska komisija zbog „nelojalne konkurencije“. Uključen je u brojne netransparentne akvizicije, uključujući kupovinu kablovskog operatera Kopernikus od biznismena bliskog vladajućoj stranci, koji je odmah potom kupio dva televizijska kanala sa nacionalnom frekvencijom, samo da bi ih pretvorili u provladine medije.
Još jedan u nizu kontroverznih poteza Telekoma Srbije koji direktno podriva medijski pluralizam je tekući spor sa SBB-om – jedinim provajderom kablovskih usluga koji emituje medijske kanale koji nisu pod uticajem vlade i koji su u vlasništvu Junajted grupe.
U januaru 2021. godine otkriveno je da je Telekom Srbija sklopio ugovor sa svojim konkurentom Telenorom (sada posluje pod imenom Yettel), u vlasništvu PPF investicionog fonda, sa namerom podele tržišta i suzbijanja SBB-a što bi naknadno ugrozilo finansiranje TV kanala N1 i Nova S.
Slično prethodnim ugovorima i akvizicijama u koji je uključen Telekom Srbija, ovaj posao je politički motivisan, a procurela dokumenta iz Telekoma Srbije pokazuju da je cilj sporazuma bio „uništenje SBB-a“. Kampanja koju je orkestrirao Telekom Srbije takođe uključuje telefonske pozive i deljenje letaka građanima kako bi ih ubedili da raskinu svoje ugovore sa SBB-om i pređu u Telekom.
Cilj je očigledno uticati na Junajted grupu da proda SBB, kako bi ograničili publiku slobodnih medija i na kraju ih zatvorili. Ako se to desi, Srbija će skliznuti u potpuni medijski mrak, gde će autokratija nastaviti da nesmetano napreduje“.
BONUS VIDEO Poslanici opozicije podržali N1 i Novu S: Opomena u medijskom mraku stigla u Skupštinu
