Evroposlanik Tonino Picula, rekao je u razgovoru za Nova.rs da ne bi trebalo potcenjivati snagu Evropskog parlamenta i da se Srbija neće pomeriti s mesta ukoliko se ne uskladi sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije i ako ne postigne značajan napredak sa reformama povezanim sa EU.

Izvestilac Evropskog parlamenta za novu strategiju proširenja i autor nacrta Rezolucije u kojoj se, između ostalog, poziva na preispitivanje svih “bilateralnih i fondove EU za Srbiju, koji bi koristili srpskim vlastima”, kaže da onno što su danas poslanici u EP izglasali nije rezolucija o Srbiji, nego preporuke o novoj strategiji Evropskoj unije. On, ipak, upozorava da se ne mogu ignorisati države koje nisu uvele sankcije Rusiji, te da je Srbija jedina u Evropi, uz Belorusiju i Tursku, koja nije uvela sankcije.

„Budući da je reč o zemlji koja aktivno pregovara o članstvu u EU, neophodno je da ona zaista demonstrira svoju spremnost da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom“, podvlači naš sagovornik.

U Evropskom parlamentu usvojena je nova rezolucija, koju ste vi predložili, a koja između ostalog preporučuje Evropskoj komisiji da napredak Srbiji na putu ka EU uslovi uvođenjem sankcijama Rusiji i vidljivim reformama. Kakve posledice usvajanje ove rezolucije može da ostavi po Srbiju?

Ono što su danas poslanici u EP izglasali nije rezolucija o Srbiji, nego preporuke o novoj strategiji Evropskoj unije o budućem proširenju. Proširenje bi trebalo ponovo vratiti u mejnstrim evropskih politika, a ne ostati negde po strani kao što je, na žalost, to slučaj u poslednjih desetak godina. Kako bi se mogla modernizovati politika proširenja treba naprosto ukalkulisati sve ono što se dogodilo, pogotovo poslednjih nekoliko meseci, a činjenica koja je promenila pogled iz Brisela na politiku proširenja je agresija Rusije na Ukrajinu. Ona je obnovila interes za politiku proširenja, ali je nametnula i nove kriterijume.

Ne možete dati status kandidata žrtvi agresije, a to je Ukrajina, i ignorisati države koje nisu uvele sankcije agresoru. Reč je o povezanim stvarima, jer u Evropi, mislim da jedino pored Srbije, sankcije Rusiji i Putinovom režimu nisu uvele Turska i Belorusija. Budući da je reč o zemlji koja aktivno pregovara o članstvu u EU, neophodno je da ona zaista demonstrira svoju spremnost da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. Budući da to nije tako, Srbija je sama sebe istakla u toj raspravi. Sinoć u Evropskom parlamentu je ona zapravo najviše puta pominjana od svih država. Tu ne postoji nekakav posebna namera da se izdvaja Srbija. Međutim, ona se svojom politikom izdvojila i postala država koju ovog trenutka zaista treba, na neki način, smestiti tamo gde ona pripada. To znači, ona aktivno pregovara, ali neće se pomeriti s mesta ukoliko se ne uskladi sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije i ako ne postigne značajan napredak sa reformama povezanim sa EU.

Usvojen je i vaš amandman koji predviđa preispitivanje bilateralnih i fondova EU za Srbiju, a koji su korisni za srpsku vlast.

Mi smo hteli da cena odbijanja implementacije zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, a pre svega uvođenja sankcija Rusiji, mora imati neku svoju i političku, ali isto tako i privredno- finansijsku cenu. Budući da ova rezolucija želi što kompletnije opisati postojeću situaciju, mi smo takođe zatražili da se u slučaju nastavka ove politike, koja Srbiji ne čini dobro na evropskom putu, ispitaju svi bilateralni i EU fondovi, koji bi koristili najodgovornijima, a to je srpska vlast. To se posebno odnosi na projekte koji su finansiranu u okviru tog privrednog i investicionog plana za Zapadni Balkan. Mi tražimo da se svi rashodi EU u potpunosti osiguraju i budu u skladu sa strateškim ciljevima i interesima. Sve drugo bi ostalo na političkim packama, ali ja mislim da to nije dovoljno.

Da li će ovo biti samo politička poruka, imajući u vidu da rezolucije EP nisu obavezujuće za Evropsku komisiju i druge evropske institucije?

Ne bih potcenio Evropski parlament. Upravo smo obeležili 70 godina postojanja EP i on je u tom svom razvoju prešao put od jednog neformalnog grupisanja različitih poslanika iz različitih država do tela koje suodlučuje o mnogim važnim aspektima funkcionisanaj EU. Premda ovi dokumenti nisu obavezujući, oni mogu da budu snažno indikativni za politiku Evropske komisije i Evropskog saveta. Nemojmo zaboraviti da su Republici Srpskoj uskraćena dva programa vredna 600 miliona evra. Dakle, ovog trenutka postoje instrumenti u EU koji zaista mogu da vode uskraćivanju sredstava za određene projekte ukoliko se oceni da država nije u skladu sa nekim normativima i vrednostima koje se nalaze u samom temelju EU. Dakle, ne bih potcenio uticajnost EP.

Razumete li argumente Srbije zbog kojih ona ne uvodi sankcije Rusiji? U UN je glasala za razne rezolucije koje su osudile rusku agresiju i narušavanje teritorijalnog integriteta.

To su rezolucije koje su indikativne, ali ono što se želi postići su stvarne promene na terenu. Budući da su sve zemlje EU, one koje kucaju na evropska vrata, uvele sankcije Rusiji, to je naprosto dokaz koliko te političke ocene i potezi imaju stvarnu težinu. Srbija nije uvela sankcije i to je razlikuje od suseda i članica EU.

BONUS VIDEO: Evropski parlament izglasao da se preispita novčana pomoć EU Srbiji