0
Zahvaljujući Evropskoj uniji, građani Srbije saznali su nedavno da je Srbija uvela sankcije Belorusiji, čiji je lider Aleksandar Lukašenko u prijateljskim odnosima sa vrhom srpske vlasti. U međuvremenu, Brisel je u dva navrata uveo nove restriktivne mere Minsku, kojima bi Beograd takođe morao da se pridruži. Srećko Đukić, bivši srpski ambasador u Belorusiji, navodi za Nova.rs da nema sumnje da je Srbija već obaveštena o novim sankcijama EU, kao i da će, ukoliko im se ne priključi u roku od nedelju dana, uslediti pitanja i pritisci iz Brisela zašto nije i kada će.
Vest da se Srbija pridružila sankcijama Evropske unije protiv Belorusije stigla je pre pet dana iz EU, a srpska vlada i Ministarstvo spoljnih poslova, o tome i dalje ćute. Do sankcija je došlo nakon što je zvanični Minsk prisilio avion “Rajanera” da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara Romana Protaševiča.
Srbija je, sledeći odluke EU, prvo zatvorila nebo za avione beloruskih kompanija, a potom su usledile nove restriktivne mere Brisela. Građani Srbije još nisu obavešteni da li se i njima Beograd pridružio.
Gotovo istog dana kad je iz EU stigla informacija da se i naša zemlja priključila sankcija Minsku, Brisel je doneo odluku da uvede mere protiv osam entiteta i 78 pojedinaca iz Belorusije, a taj broj je u međuvremenu povećan na 160.
Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji, navodi da je Evropski savet juče doneo novu odluku kojom se zabranjuje uvoz nafte i naftnih prerađevina iz Belorusije, kao i kalijumovih, mineralnih i veštačkih đubriva, kao i prevoz preko teritorije EU.
“Belorusija veliki izvoznik – ona izvozi naftu u vrednosti od skoro tri milijardi dolara godišnje u EU. Isto toliko izvozi i kalijumovih i mineralnih đubriva, kao i veštačkih đubriva. Veštačka đubriva se prave od prirodnog gasa, a kalijumova đubriva se kopaju u rudnicima kalijuma. I ne samo da je zabranjen izvoz u EU, već je i zabranjen i prevoz preko teritorija zemalja članica EU. To znači da Belorusija više ne može koristiti teritoriju Litvanije i njenu luku Klajpedu, koja je u stvari bila glavna izvozna luka Belorusije”, kaže Đukić.
On dodaje da je 24. juna doneta odluka i da se Belorusiji i državnim kompanijama zabrani pristup finansijskom tržištu EU za sve kredite sa ročnošću dužem od tri meseca, kao i za plasman državnih obveznica na finansijsko tržište EU.
Đukić kaže da bi Srbija takođe trebalo da uvede i te sankcije, ako se nalazi na evropskom putu i ako hoće da usaglašava svoju spoljnu poltiiku sa politikom EU.
“Znači, nema nikakve sumnje da je Srbija već dobila tu odluku Evropskog saveta koja je juče doneta i sad je stvar Srbije da li će se priključiti i kada će se priključiti tim sankcijama. Ako se ne priključi u nekom primerenom roku, recimo od nedelju dana, uslediće upiti, pritisci i pitanja iz Brisela zašto se ne priključuje i kada će se priključiti i onda će biti potrebno da se daju objašnjenja”, ističe on.
Bivši ambasador u Minsku međutim dodaje da sankcije koje su juče uvedene Belorusiji ne „tangiraju“ mnogo Srbiju.
“Mi ne uvozimo od njih naftu i prerađevine od nafre. Kalijumova đubriva uvozimo, ali to nisu neke respektabilne količine. Mi nismo nikakvo finansijsko tržište na kojem je Belorusija prisutna. U krajnjoj liniji, to ne bi trebalo značajnije da pogodi trgovinu Srbije i Belorusije”, zaključuje Đukić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
