SNS je pronašao "zakonski način" da napuni džepove fantomskim strankama: Ovako pakuju novu prevaru ODIHR-a

U Skupštinu Srbije stigao je predlog izmena i dopuna Zakona, koje je ponovo predložio poslanik SNS Miroslav Petrašinović. U obrazloženju je naveo da su u ovim izmenama i dopunama Zakona implementirane preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koje su date nakon izbora 2020, 2022. i 2023. godine.

Tako je, između ostalog, predloženo da se ukine izborno jemstvo za učesnike na izborima, koji nemaju predstavnike u lokalnoj, pokrajinskoj i republičkoj Skupštini. Oni će moći bez položenog jemstva da dobiju prvi deo javnih sredstava za finansiranje kampanje.

Jošš jedn avažna izmena je i da će ovakav izmenjeni Zakon omogućiti Agenciji za sprečavanje korupcije veću kontrolu, pa će ona sada moći da traži transakcije po računu iz komercijalnih banaka u kojima stranke imaju račune. Dobiće na raspolaganje i druge vidove kontrole, što bi prema obrazloženju predlagača omogućiti brže donošenje odluka.

“Fantomske liste će novac za kampanju koristiti bez garancija”

Reagujući na nove izmene Zakona, advokat Jovan Rajić je rekao sledeće: 

“Rešenje opisano u prvom pasusu je usmereno na to da Vučićeve fiktivne liste koje će se pojaviti na izborima dobiju lovu koju ne moraju da vraćaju kada osvoje 37 glasova, jer ko će posle da ih juri i pita bilo šta. Ovaj drugi pasus se odnosi na represiju koju će ova kvazi-agencija pod direktnom Vučićevom kontrolom da sprovodi prema autentičnoj opoziciji i opozicionim listama, pod plaštom neke kontrole i primene zakona”, napisao je Rajić na društvenoj mreži X.

U naknadnoj izjavi za Novu, Rajić ističe da fantomske liste neće morati da polažu nikakve garancije pre nego što dobiju novac za finansiranje izbornne kampanje, što bi vodilo ka tome da neće ni vraćati novac ukoliko ne dobiju određeni broj glasova na izborima, što je zakonom propisano. Zato što, navodi sagovornik Nove, neće imati ko da ih "juri" za novac.

"Dakle, neće oni moći da kažu: "E sad ne morate da vraćate novac po zakonu". Ali kako će se kontrolisati da li su vratili? Njih treba država da juri da vrate novac. A da li će ih juriti?", pita Rajić.

Sagovornik Nove dodaje i da je vlast pritisnuta spolja da napravi neke reforme, poput situacije koja se dešava sa izmenama pravosudnih zakona koje je predložio SNS poslanik Uglješa Mrdić ili sa izborom članova Saveta REM. 

"Ako se setimo, Marta Kos je rekla, kada su EU sredstva za Srbiju zamrznuta, da nisu više u pitanju samo izborni zakoni, već i sloboda medija i vladavina prava. Naravno da su oni po svojoj prirodi takvi da samo sužavaju prostor za slobodnu misao, bilo kakvu, ili za bilo kakvo slobodno delovanje. I kao svaki šibicar, što oni u suštini i jesu, gledaju sada kako da izigraju to, da prevare, i kako da prikažu kao reformu nešto što zapravo nije reforma", kaže Rajić i podseća:

"U sklopu toga takođe je i stvar vezana za izborne liste, da će jedna osoba moći da podrži više izbornih lista. I oni kažu “to su preporuke ODIHR”. Pa to jesu preporuke ODIHR-a, jer to je demokratsko pravo. Ali vi ovde imate ljude koji to zloupotrebljavaju. I ne može se sve tumačiti bukvalno".

“Činjenica je da SNS krade na izborima”

S druge strane, poslanica Zeleno-levog frotna Jelena Jerinić za Novu kaže da se sve ovo radi kao navodno usklađivanje sa ODIHR preporukama, ali da se ne može smesti s uma važna činjenica - “da SNS bezočno krade na izborima”. 

“Kao i sve te izmene zakona koje idu na mišljenja međunarodnih organizacija, u ovom slučaju, ODIHR-a, uvek se tu nešto usvoji, ili se nešto novo doda, tako da se formuliše na način koji odgovara SNS-u. To je uvek neka mešavina, tako da vi nikad ne možete da kažete da to sve ne valja ili da je to sve novi neki oblik krađe. Na papiru to deluje, ajde da kažemo, pristojno i u nekom širem smislu, u skladu sa standardima koje ODIHR gleda. Međutim, nikad se ne uzima u obzir taj naš specifični lokalni kontekst, a on je pre svega obeležen činjenicom da SNS bezočno krade na izborima”, kaže Jerinić i dodaje:

“Uvek kada čitate bilo koje mišljenje ODIHR-a, trebalo bi da zamislite da stoji neka zvezdica koja označava: "Ovo nije primenljivo na države gde se kradu izbori”. Zato što je glavni problem sa tim Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti njegova nedovoljna kontrola, odnosno praćenje primene tog zakona, koje je u nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije, koja je u potpunosti u službi SNS-a”.

Kao konkretan primer, Jerinić navodi da se po prvi put uvode ograničenja ukupnih troškova kampanje.

“Na prvi pogled možete da kažete da je to u redu. Međutim, ti su iznosi ogromni i oni su u nekim prethodnim nacrtima bili još veći. Na primer, za predsedničke izbore su bili osam ili devet miliona evra. To je ogromna cifra i u mišljenju ODIHR-a da je to previše. A s druge strane, ne postoji čak ni sankcija ako se taj iznos prekorači. I treće, opet je tu Agencija za sprečavanje korupcije koja će na neke aktere da primenjuje zakon, a na neke neće. Oni ne pronalaze skoro nikakve zloupotrebe od strane SNS-a, čak i kad nađu neku nepravilnost, oni ih samo opomenu. Tu je najveći problem”, objašnjava Jerinić.

Ipak, prema njenim rečima, ima i nekoliko dobrih rešenja.

“Na primer, polaganje jemstva za grupe građana i za neke nove političke aktere koje nisu bili ranije u parlamentu. To generalno može da se posmatra kao dobra stvar, ali opet, treba se polaziti i sa stanovišta nekih fantomskih listi SNS-a”, ocenjuje poslanica ZLF i zaključuje:

“Nismo mi sad u nekoj laboratoriji koja je izdvojena od stvarnog života. Mada, oni će doneti taj zakon gde će reći da je to u najvećoj meri u skladu sa mišljenjem ODIHR-a, štikliraće jedan boksić i to evidentno rade zbog otvaranja Klastera. Što se tiče primene, videćemo šta će biti sa tim”.

Inače, treba podsetiti da ovo Petrašinoviću nije prvi put da predlaže izmene i dopune zakona koji se tiču izbornog procesa.

On je još 21. aprila u skupštinsku proceduru uputio novi set izmena i dopuna zakona. Konkretno, Petrašinović je predložio da se promene Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu. 

Predložene izmene, formalno su se pozivale na usklađivanje preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Jedna od ključnih promena bila je da se izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika sada dozvoljava da birač svojim potpisom može da podrži više lista, što je do sada bilo zabranjeno. To bi, prema tumačenjima upućenih, moglo da olakša pojavu tzv. fantomskih lista na izborima.