Reke ljudi na ulicama i najjači početak studentske kampanje: Kako se sabotaža sa prikupljanjem potpisa obila o glavu SNS

Neverovatnim informacijama počela je ova, dugo očekivana, predizborna kampanja u Srbiji. Tako je minulog vikenda, Srpska napredna stranka objavila da je za svega nekoliko sati sakupila gotovo četvrt miliona potpisa za predaju izborne liste.

“U toku jučerašnjeg popodneva i večernjih sati uspeli da dobijemo podršku, potpise podrške, od 224.557 punoletnih građana", objavio je Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke.

Međutim, već obična računica budi sumnju u ove brojke.

Advokat i član Saveta REM, Rodoljub Šabić, ovim povodom je napisao:

“Prema podacima Javno beležničke komore ukupan broj notara, pomoćnika i pripravnika je oko 1.250. Da su baš svi radili za SNS, svaki bi morao da overi otprilike po potpis u minuti. Čak i ako bi dodali po nekoliko opštinskih overivača u svakoj opštini i da su svi oni radili samo za SNS, “vest” bi bila ili iz sfere naučne fantastike ili iz sfere kriminala”, ocenio je Šabić ovim povodom na društvenoj mreži X.

Zatim je izbornu listu predao SPS.

"Mi smo sakupili, ja mislim, nikad brže i nikad više za tako kratko vreme nego što je to bilo ovog puta", naveo je lider socijalista Ivica Dačić, a da ostaje nejasno kad su i gde skupili 21.000 potpisa.

Viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže da je očigledno da je bilo određenih manipulacija u vezi prikupljanja potpisa podrške građana i to u nekoliko pravaca.

SNS napravio kampanju studentima

“Prvo, Srpska napredna stranka, koja očigledno zloupotrebljava državne institucije, vrši pritisak na notare tako da prvo oni odrade sve i da se nikom drugom ne da nijedan notar dok SNS ne preda svoju listu. To ide u kombinaciji sa brzinom skupljanja koju ranije nismo videli. Setite se, SNS je u najboljim danima predavala, čini mi se, 50 ili 100 hiljada potpisa, i tad je skupljanje trajalo dan ili dva, što indicira da je moguće da je došlo do nekih malverzacija i po tom pitanju”, kaže Bursać za Novu i dodaje da istinu ne možemo da saznamo, jer su “državne institucije pod okupacijom i nemamo nikoga da to ispita”.

“Druga stvar je davanje potpisa, očigledno srodnim listama. Videli smo u slučaju SPS-a, koji nije ni pozvao ljude za prikupljanje potpisa, niti išta objavio. Samo su se odjednom pojavili s potpisima, što vodi ka sumnji da im je Srpska napredna stranka pozajmila deo potpisa.

I oni verovatno neće biti jedina lista kojoj će SNS to da učini, već će sad preći na neke fantomske, i one za koje procene da možda mogu Studentskoj listi da odbiju neki glas”, navodi sagovornik Nove i podseća da smo i ranije smo imali dosta slučajeva da se neke liste pojave, sakupe 10.000 potpisa, a onda na izborima osvoje mnogo manje glasova.

Međutim, ova opstrukcija s notarima i trka da se dođe do rednih mesta jedan i dva na listi, ostala je u senci događaja na ulicama Srbije.

Politikolog Aleksandar Ivković smatra da je, paradoksalno, upravo vlast napravila kampanju studentskoj listi - tako što im je uskratila notare i time stvorila pomenute redove.

"Rezultat toga će biti to da kada studenti danas predaju potpise, imaće ih manje nego SNS, a to je vlastima bio i cilj. Ali, kontraefekat toga su ovi redovi, odnosno odlučnost ljudi da podrže studentsku listu. I to je donekle iznenadilo i vladajuću stranku", rekao je Ivković za N1.

S time se slaže i Dejan Bursać.

“To se obilo o glavu SNS-u. Znači, oni su probali da opstruišu studente za broj notara i overivača, za njihov izlazak na teren i slično, a to se u stvari pretvorilo u veliku manifestaciju Studentske liste u mnogim gradovima po Srbiji i u jednu veliku energiju kojom oni kreću u kampanju. Kad imate hiljade, ako ne i desetine hiljada ljudi koji su voljni da čekaju po čitav dan da bi potpisali za tu listu, to je mnogo, mnogo vidljivije, u stvari sa većim uticajem na javnost nego SNS-ova predaja te liste”, kaže Bursać.

On ističe i jedan politikološki momenat.

“Ovo sve nam govori koliko se izborni instituti, uključujući ovaj, zloupotrebljavaju u Srbiji, i vredi razmisliti o tome. U nekoj boljoj, srećnijoj situaciji, trebalo bi da se ovo prikupljanje potpisa značajno zakonski uokviri. Da se ograniči broj maksimalnih potpisa koje možete da predate, tako da stranke ne divljaju, one koje su na vlasti, sa nekim dokazivanjem koliko ukupno potpisa mogu da predaju”, navodi sagovornik Nove i ističe da zatim treba odvojiti proces prikupljanja potpisa od kampanje.

“To u mnogim zemljama rade. Kandidature se završe mnogo pre izbora, tri, četiri, pet meseci, a onda kampanja počne mesec dana pred izbore. Da ne bi jedno ulazilo u drugo i da se ne bi ovaj administrativni proces prikupljanja potpisa preklapao sa kampanjom i uticao na kampanju, kao što se kod nas pokušava. I treća, rekao bih vrlo važna stvar je da se, kao i u slučaju predsedničkih izbora, uvede žrebanje za redosled na izbornom listiću, tako da nemamo situacije u kojima vladajuća stranka uvek juri i zloupotrebljava položaj da bi bila prva na listiću. Mi od 2003. godine do danas nismo imali situaciju u kojoj vladajuća stranka nije predala prva potpise. Dakle, time se automatski stvara nepoštena prednost za one koji su na vlasti, a to nije demokratija i to nije regularan izborni proces”, zaključuje Bursać.