Pozovite Zelenskog, pa da rešimo izbore: Da li će zbog posete ukrajinskog predsednika i okretanja leđa Rusiji, EU da zažmuri na izbornu krađu?

Prošlo je gotovo pet godina otkako je Rusija napala Ukrajinu, zbog čega se trajno promenila geopolitička situacija u Evropi i svetu. Isto toliko godina Srbija izbegava da se uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije i uvede sankcije Rusiji.

Zato je ne,malo iznenađenje izazvala vest da u Srbiju stiže predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i to u trenutku kad je u našoj zemlji u jeku predizborna kampanja, iako izbori još nisu raspisani.

Jasno je da do susreta Volodimira Zelenskog i Aleksandra Vučića u Beogradu nije došlo slučajno. Jasno je i da se na ovaj način Evropskoj uniji i svetu šalje poruka blagog okretanja Srbije od Rusije, s ciljem umanjenja pritiska na režim SNS.

Međutim, za građane ove države mnogo su važniji izbori koji slede i u vezi s tim jedno važno pitanje - da li će zbog posete Zelenskog i fakat iskoraka u srpskoj diplomatiji, Evropska unija pristati da još jednom zažmuri na unutrašnje probleme u Srbiji i potencijalnu krađu izbora?

Loptica u dvorištu Evropske komisije

Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije, kaže za Novu da je Vučićev najveći strah slanje EU posmatračke misije za izbore, kao i da poslednju reč ima Evropska komisija.

“Ne mislim da će Evropska unija da zažmuri na izbornu krađu, to ne misli ni Vučić. Na kraju krajeva, nalazi posmatračkih misija pokazali su da su izbori bili nepošteni, neravnopravni, nezakoniti...Praktično da rezultati ne održavaju volju građana, to su nalazi koji su i dalje javno dostupni”, kaže Alimpić.

Podseća da je i Evropski parlament usvojio Rezoluciju koja to jasno govori.

“Evropska komisija odlučuje o tome da li će izbori biti priznati, a Vučić prihvaćen kao lider koji i pored pokradenih izbora i dalje je relevantan sagovornik kome se može dati novac iz evropskih fondova. Sve što Vučić radi, radi kako bi odobrovoljio Evropsku komisiju”, kaže Alimpić.

Vučić hoće da ga EU pusti da radi šta hoće

Bivši diplomata, stručnjak za međunarodne odnose i profesor evropskog prava, Duško Lopandić, kaže za Novu da Vučić samo želi da ga “Evropa pusti da radi šta želi”.

"Vučić nema dovoljno elemenata da ponudi kada je reč o reformama na putu ka EU, već pokušava preko geopolitičkih stvari da postigne nešto. Tako je i sa ovom posetom, za Srbiju ona znači Vučićev simbolični mig Briselu i Vašingtonu da se Beograd postepeno distancira od Moskve, a zauzvrat očekuje benevolentniji odnos EU, a posebno i Berlina i tvrdih antiruskih članica EU oko pitanja otvaranja Klastera 3, što bi mu koristilo u propagandi uoči izbora“, ocenio je Lopandić i dodao da se ne može isključiti mogućnost da Vučić ovim političkim žongliranjem želi da “zamuti vodu kada se radi o masovnoj krađi izbora, koju možemo da predvidimo i koju očekujemo".

"Imajući u vidu najave i odnose snaga, bez sumnje će Vučić manipulisati na izborima koliko god može. Videli smo u različitim situacijama ranije, da Evropska unija nije reagovala. Mi smo 2020. godine imali jednostranački parlament, pa se ništa nije desilo", kaže Lopandić, a na pitanje da li će sada zbog posete Zelenskog i svojih interesa na geopolitičkom planu Evropska unija još jače zatvoriti oči kaže:

“To će zavisiti od obima situacije, kako će taj izborni dan da izgleda, da li će doći do nasilja ili samo krađe. Ne mogu se unapred predvideti neke reakcije".

Svakako ne bi bilo prvi put da EU zbog sitnih iskoraka u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima, zanemari zatiranje ono malo preostale demokratije u Srbiji. Pravi primer toga imali smo nedavno kada su u Skupštini usvajani Mrdićevi zakoni, a zatim i njihova izmenjena verzija po preporukama Venecijanske komiisije.

Povez preko očiju za "Mrdićeve zakone"

Usvajanje seta pravosudnih zakona na predlog SNS poslanika Uglješe Mrdića, stručna javnost ocenila je kao još jedan udar na pravosuđe u Srbiji, zbog čega su, odmah po usvajanju zakona, zvaničnici Evropske unije oštro reagovali.

Glavna poruka Brisela vlastima u Srbiji bila je da odmah izvrši reviziju usvojenih zakona, koje su ocenili kao „značajan korak unazad u posvećenosti Srbije njenom putu ka pristupanju EU".

Usledile su izmene zakona po zahtevu Venecijanske komisije, ali je i tu vlast naišla na kritike, uz ocenu struke da nisu ispoštovane sve preporuke.

Međutim, EU nije bila takvog stava.

Iako je mesecima unazad zahtevala da se Srbiji zamrznu sredstva iz evropskih fondova i upozoravala evropsku javnost na ozbiljne probleme sa vladavinom prava u našoj državi, evropska komesarka za proširenje Marta Kos je javno hvalila usvajanje izmenjene verzije Mrdićevih zakona i tražila da se Srbiji otvori Klaster 3.

"Mimo svih problema s kojima se zemlja suočava na svom evropskom putu, a koja se tiču vladavine prava i demokratije - ne želimo da vidimo da Srbija zaostaje i zato, u svetlu najnovijih pozitivnih pomaka, Komisija je obnovila svoje preporuke Savetu da se otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom", rekla je Kos početkom jula.

Ona je, između ostalog, konstatovala i da se napredovalo u primeni preporuka ODIHR-a, dok su nedavni koraci u formiranju Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ohrabrujući.

Međutim, osam država članica Unije bilo je protiv toga se Beogradu odobri novi korak u evropskim integracijama. Na toj „listi“ našle su se Holandija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Švedska, kao i tri baltičke zemlje – Estonija, Litvanija i Letonija.