Pitali smo Jasminu Paunović o spornim navodima u podkastu kod Dejana Lučića: Evo kako ih je objasnila

Za početak, kako je uopšte došlo do toga da gostujete u emisiji kod Dejana Lučića, s obzirom na to da je u javnosti prepoznat kao teoretičar zavera?

Pre svega, ja sam odgovorila pozivu gospodina Lučića pre neke tri nedelje, kada sam prihvatila poziv intervju u emisiji koja se zove "Lučić inserti", i sa namerom, kako je on to meni i objasnio, da u toku razgovora vodimo isključivo teme koje se tiču moje struke. Sagledavanje korupcije, postojećeg stanja u društvu, kao i šta bi eventualno moglo da se krivično-pravno kvalifikuje. Međutim, još tada je gospodin Lučić imao svoje komentare koji izlaze iz okvira našeg razgovora. Ti njegovi komentari se svode na neko njegovo slobodoumno tumačenje, pozivajući se na neke TikTok izvore, neku gospodu koju ja i ne poznajem, i u tom smislu, kada je on govorio, ja sam ćutala. A sve ono što sam u tom prvom intervjuu rekla svodilo se, u suštini, na ono za šta sam ja kompetentna. Taj intervju je trajao nekih 40-45 minuta, i vidim na društvenim mrežama je imao veliki broj pregleda. Međutim, pre nekoliko dana, tačnije u četvrtak prošle nedelje, on je mene zamolio da napravimo još jedan intervju, na šta sam ja rekla da mislim da smo sve ispričali. On je rekao da bi voleo da mu ponovo budem gost. S obzirom da uvek svakog novinara i sagovornika gledam apsolutno ravnopravno i da podrazumevam dobronamerno vođenje nekog razgovora, bez ikakve krajnje namere, ne razmišljajući o tome da li se njegov poziv svodi na neke krajnje i zlonamerne motive, prihvatila sam. Sve je zaista krenulo krajnje korektno, svako to može da proveri gledajući taj intervju na društvenim mrežama.

Moj intervju je krenuo od toga da sam u kontaktu sa pojedinim studentima, da su sve to deca patriotski raspoložena, da nam nude snagu i energiju. Međutim, on me je tokom razgovora prekidao, što nije bilo ni slično našem prvom razgovoru, i nametao neke rečenice kojima sam bila frapirana. Moj komentar nijedan nije bio ni “da” ni “ne”. U jednom trenutku on je počeo da govori o predsedniku republike, o njegovoj porodici i to gledajući u mene. Ja sam okrenula temu, rekla sam ‘da, da, dobro, to sam i ja čula’, ali sam nastavila sa svojom temom.

Ubrzo nakon objavljivanja intervjua, krenuli su neprijatni sadržaji Informera, Pinka, i još mnogih drugih prorežimskih televizija, i bila sam slobodna da ga okrenem i da ga zamolim da demantuje da sam ja išta govorila. On mi je na to odgovorio kratko: ‘Tuži, pa ću eventualno biti svedok u tome’.

To nas vraća na moje prvo pitanje. To je čovek koji je poznat po raznim teorijama zavera. Kako ste doneli odluku da uopšte gostujete u toj emisiji?

Ali ja njega uopšte ne pratim i na njega gledam kao na svakog drugog novinara. Ja nisam ta koja veruje u teorije zavere. Apsolutno sam neupotrebljiva za te teme. Nijednu njegovu knjigu nisam pročitala, niti me ta tema interesuje.

Sami ste se dotakli segmenta te emisije u kojoj se govorilo o porodici predsednika Srbije, međutim, to nije jedino što vam se u javnosti prethodnih dana zamera. Tu ima nekoliko vaših izjava za koje se smatra da su sporne. Jedna od njih je vaša rečenica u kojoj ste rekli da, parafraziram, "Srbijom ne vladaju Srbi, već nesrbi”.

Dobro, rekla sam trenutno. Ali ne samo trenutno, nego unazad 30 godina, još od Josipa Broza, kod nas ne vladaju Srbi. To sam rekla. Znači, niko se od postojećeg establišmenta nije pokazao kao neko ko se zalaže za javni nacionalni interes. I otuda taj moj zaključak. Dakle, ne mislim da je važno da li je neko rođen u zemlji Srbiji ili je rođen van ove teritorije, on svojim delanjem, svojim stavom i politikom mora da pokaže da mu je stalo do ove zemlje. Zato smatram da imamo situaciju da je ovolika korupcija, da imamo izdaju javnog interesa, da je izdata naša teritorija. Zbog toga sam to rekla. Znači, nije dovoljno da ste rođeni u zemlji Srbiji i da imate srpsko državljanstvo, već da se borite za interese ove zemlje, jer vam je ovaj narod dao poverenje na izborima.

Zato što se ne vode interesima Srbije, imamo to da se preko kolena donose Mrdićevi zakoni koji neće biti u interesu ovog naroda, nego će biti u interesu njih kao pojedinaca. Pa, leks specijalis za Generalštab. Taj zakon nije donet u interesu naroda, nego je donet isključivo da bi se kroz njega odbranio ministar kulture Nikola Selaković. Sve su to segmenti koje ako analizirate pojedinačno, videćete da curi pravda između ruku, a to niko ne vidi. O tome se radi.

Pomenuh Mrdićeve zakone. Oni su važili šest meseci dok Venecijanska komisija nije donela preporuke da nisu u redu. Šta se dešava za tih šest meseci? Sve se sprovelo suprotno onome što je trebalo da se sprovede. Nestručni ljudi su otišli u TOK da rade predmete za koje nisu sposobni. Vi imate situaciju da se na osnovu tih zakona sad formira četvrto tužilaštvo i četvrti sud, koji će biti eksplicitno nadležan za EXPO. Sve je to prošlo, i zato sam rekla da trenutno vladaju nesrbi, ljudi koje ne interesuje srpski interes.

Sledeće što vam se zamera jeste vaša izjava vezana za “zamenu stanovništva koju Vučić sprovodi”. Tu ste spominjali francusku fudbalsku reprezentaciju i rekli da u njoj nema nijednog belog čoveka. Da li mislite da ste na taj način uvredili Francusku?

Ne, uopšte to nije bila moja namera. Ako ćemo da gledamo ko će koga da vređa, onda bolje svi da ćutimo. Mislim da su reč i dijalog najvažnija stvar da bismo došli do zajedničkog zaključka i zajedničkih interesa. Kad sam to rekla, ja sam pomenula kao primer Francusku, jer smo sad imali to Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa smo mogli da vidimo. To sam rekla kao primer. Naravno da se svaka zemlja rukovodi svojim nacionalnim interesima i uopšte nije bitno ko je čini.

U tom kontekstu, rekli ste da ne treba dozvoliti Arapima ili ljudima druge boje kože da glasaju. Možete li to da objasnite?

Kad sam govorila o Republici Srbiji, ja sam imala na umu velike migracija koje postoje. Pazite, danas dobiti državljanstvo Republike Srbije ili otpust iz državljanstva, to je tako jednostavna stvar. Ukazala sam na svoju bojazan da se možda desi da ljudi sa državljanstvom Republike Srbije, bez znanja srpskog jezika, bez osnovnih postulata koja čine kao građani ove zemlje, sutra apsolutno imaju pravo da izađu i biraju parlamentarce, odnosno izađu na republičke izbore i biraju predsednika.

Zašto mislite da ljudi koji dobiju državljanstvo ne treba da glasaju?

Ti ljudi, pre svega, moraju da ispune sve zakonom propisane uslove da bi dobili to državljanstvo, a ne da se državljanstva dele preko kolena, prema počasti, prema zasluzi i tako dalje. Postoje zakonski uslovi po kojima možete da dobijete državljanstvo. Kad neko dobije državljanstvo, a prethodno je ispunio sve zakonske uslove za to, onda smo apsolutno ravnopravni u svemu. I naravno da tad mogu da glasaju.

Kad ste pričali o studentima, pričali ste i o Evropskoj uniji, pa ste rekli i da dobar deo onih s kojima ste vi u komunikaciji nije za EU?

Ne da nije za EU, nema tu homogenog mišljenja. Svi su oni različiti. Oni s kojima sam ja u kontaktu, smatraju da prvo treba da se sredi stanje u državi, da mi možemo ravnopravno da učestvujemo i tražimo sutra taj put ka Evropskoj uniji bez ikakvog straha i kompleksa da nećemo ući. Da bismo se pridružili, moramo da imamo uspostavljanje evropske vrednosti, moramo da imamo pravo na slobodno mišljenje, moramo da imamo slobodne medije, mnogo toga što samo od nas zavisi. Neće nas niko pozvati u Evropsku uniju, a da mi ne znamo ko smo i dokle su nam i kakve granice.

Kako to mislite, dokle su nam i kakve granice?

U smislu da imamo teritoriju Republike Kosovo. Mi moramo prvo to pitanje među nama da raščistimo i da ne dozvolimo da nas razjedinjuju. Ali, kao što vidite, mi živimo u zemlji u kojoj je podela maltene kao rezom presečena na naše i njihove. Velike su društvene podele i sve je podeljeno do te mere da mi sami nismo homogenizovani kao narod. I u tom smislu, kako mi da očekujemo da nas neko primi u Evropsku uniju? To je poenta priče.

Kad kažete da nismo raščistili stvari vezane za Kosovo, šta tačno hoćete da kažete?

Ustav je jasan. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. I tu je tačka. I po Ustavu i po Rezoluciji 1244. Ali ja ne vidim, možda grešim, ali ne vidim da se vlast bavi time, nego vidim da je naš narod dole ugrožen. Sve smo dali na tacni, pa se postavlja pitanje: zašto su ti sporazumi i ugovori tako velika tajna? Zašto mi ne znamo šta piše, na primer, u Ohridskom sporazumu?

Da se vratimo na Evropsku uniju, kakav je vaš stav po tom pitanju? Da li vidite Srbiju u EU?

Apsolutno. Prema EU imam apsolutno otvoren stav. Ali sam pristalica da se prvo situacija sredi. Jer, znate šta, ako pitate bilo koga iz vlasti da li je za EU, svi će vam reći da. A šta se radi po tom pitanju? Ništa. Prema tome, nije dovoljno da ste vi samo za, a da pritom ništa ne preduzimate po tom pitanju. Znači, to deklarativno: ‘Mi jesmo za’, pa to može da traje narednih 100 godina. Nego dajte da se sredimo, sredimo zakone, sredimo pravosuđe, sredimo institucije, i onda videćete kako će nam vrata biti otvorena. To je moje mišljenje.