Кako se bliže izbori u Srbiji, tako se u javnom mnjenju pojavljuje čitav niz šarolikih društvenih tema i njihovih veoma glasnih zastupnika.
Posle četiri godine zimskog sna, opet su se javili beskompromisni borci za prava Vojvodine i promoteri vojvođanske nacije. Slični se odjednom javljaju i u Sandžaku tj. Raškoj oblasti.
Na agendu se vraća i zakon o istopolnim brakovima. Pa će se tu javiti i protivnici iz Dveri, da vode društvenu kampanju o braku kao zajednici muškarca i žene.
Čedomiri Jovanovići, u pauzama praktikovanja kung fua po Beogradu, propovedaće srebrenički „genocid“ i potrebu da Srbi prihvate krivicu za devedesete. Pa će se na medijskom nebu javiti i razni Zavetnici da debatuju s njim.
DSS (ili ono što je od te stranke ostalo) će se zalagati zdušno za uvođenje obaveznog vojnog roka. Razni Šutanovci će biti protiv.
Ekolozi kojih nigde nije bilo kada smo sa lokalnim aktivistima pokretali temu Rio Tinta pre godinu dana, ili kada smo pre šest meseci protestovali ispred Ling Longa u Zrenjaninu, naprasno će se setiti zelene politike, pošto im se rimuje sa prezimenom. A možda će neki od njih postati i promoteri regionalizacije Srbije, što da ne – odavno nismo imali neki URS.
SPO će verovatno da traži otvaranje dosijea, a Šešelj će možda da se seti Кrajine.
Svi oni će biti tu da glume društveni dijalog i lažiraju društvene podele, i da glasačima ponude desetine različitih stavova i programa između kojih mogu da se rasplinu i o kojima mogu da debatuju na društvenim mrežama, u gradskom prevozu, u kafanama, po slavama.
Mnoštvo tema, mnoštvo šumova.
Samo da bi se sakrile dve glavne teme: Ritopek i Кosovo i Metohija
.
Odnosno, da bi se narod delio po tome ko je za ekologiju, ko za abortus, ko za vojni rok, a ko za autonomiju Vojvodine. Jer kad se dele i određuju prema tim pitanjima, neće se određivati prema pitanju kriminala i prema pitanju izdaje. Ostaviće vlast na miru.
A vlast je nikad ranjivija.
Isplivale su sve njene veze sa kriminalcima. Niko od građana, pa čak ni zagriženi glasači SNS, više ne veruje da ova stranka nije u vezi sa najgorim i najkrvavijim mafijaškim klanovima. Sve je izašlo na videlo.
Slično je i za Кosovo i Metohiju. Aleksandar Vučić se može do mile volje busati u grudi junačke, svima je jasno da je on Кosovo u poslednjih devet godina rasprodao. Dao je Albancima policiju, carine, pravosuđe, tužilaštvo, energetski i telekomunikacioni sistem. Razmontirao je sve srpske institucije u pokrajini. Ostala je samo retorika.
Zato je Vučiću važno da se o tome ne priča.
Zato u kampanji nećete videti ni kriminal, ni korupciju, ni Кosovo i Metohiju među temama koje će forsirati SNS.
Ali, nećete ih videti ni u temama ove lažne opozicije. Oni neće napadati SNS za kriminal i za izdaju. Nego će se baviti abortusima, pravima homoseksualaca, ekologijom, Vojvođanima. Neke od tih tema svakako jesu važne, ali nijedna nije opasna po SNS. Nijedna neće srušiti Vučića.
Pre nekoliko dana, u jednom televizijskom gostovanju, Ivica Dačić je rekao da je glavna razlika između vlasti i opozicije stav o zločinu u Srebrenici?! To je podela koju će oni forsirati u biračkom telu. SNS, SPS i njihova podobna patriotska opozicija (a to su svi oni koji su bili na sastanku u Vili Mir, podsetiću: Zavetnici, SRS, Dveri, DSS i Dosta je bilo) će da kažu da Srebrenica nije genocid i da se glasačima tobože predstave kao patriote, dok će ostatak opozicije da bude predstavljen kao izdajnički.
Tu temu će lansirati, kao i mnoge druge, da bi sakrili Кosovo i Metohiju i Ritopek. Da se veštački delilo oko Srebrenice (ili abortusa, ili vojnog roka, ili Vojvodine), umesto da se prirodno delimo na pljačkašku SNS mafiju sa jedne, i narod sa druge strane.
Pokret Oslobođenje neće pristati na takvu podelu. Za nas, opoziciju čine samo one stranke i pokreti koji jasno i glasno kažu da je Vučić na čelu kriminalne i mafijaške piramide koja je okupirala Srbiju, kao i da je Vučić izdajnik koji rasprodaje Кosovo i Metohiju u zamenu za opstanak na vlasti.
To su najvažnije teme za Srbiju, i ujedno teme koje će srušiti ovaj režim.
Ostali, koji se bave onim temama koje im Vučić i njegovi spin-majstori naruče, nisu opozicija ovom režimu.
To je prvi korak. Drugi je sam čin izlaska na lažne Vučićeve izbore. Jer tim izlaskom se samo daje podrška jednom nakaradnom i pljačkaškom režimu, da nastavlja da glumi demokratiju i pluralizam i pred svojim glasačima, i pred zapadnim sponzorima.
Uostalom, mafija se ne pobeđuje na izborima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare