Vučićeva ideja „Srpskog sveta“ je šarena laža kojom pokušava da zamaže oči patriotski orijentisanim glasačima, da bi sakrio ustupke koje čini u vezi sa zaokruživanjem nezavisnosti tzv. Кosova.
U prethodnom periodu, saznali smo da je Vučićev režim potpisao 48 sporazuma sa Prištinom, kojima je suverenitet u raznim oblastima u potpunosti prebačen sa Srbije na albansku stranu: od pravosuđa i bezbednosti, do telekomunikacija i snabdevanja električnom energijom. Srbija se više ne pita gotovo ni oko čega.
Ostalo je još samo da se zaokruži međunarodni subjektivitet – kroz potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma kojim bi tzv. Кosovo dobilo stolicu u UN. Na tome već insistiraju Brisel, Berlin i Vašington i čini se da će im Vučić ponovo popustiti – uostalom, popustio je oko svih drugih zahteva.
Da bi kompenzovao svoje biračko telo, ali i sprečio opšte nezadovoljstvo u srpskoj javnosti, osmislio je ideju „Srpskog sveta“. Grandioznu priču o tome kako baš on, Aleksandar Ujedinitelj, spaja Srbe u regionu u jedinstven projekat.
Zna Vučić vrlo dobro da mu pretnja na unutrašnjem planu nije šačica liberalnih glasača iz kruga dvojke, niti su to jalove i posvađane stranke demokratske opozicije. Najveći problem mu je potencijalno ujedinjen patriotski front koji bi mogao da privuče i veliki broj sadašnjih glasača SNS, a koji su protivnici nezavisnosti Кosova.
Zato i pravi razne kvazi-nacionalne organizacije, da bi podelio i zbunio patriotske glasače. Zato imamo Srpske desnice, koalicije POКS-DSS, Srpske patriotske saveze, Zavetnike, Zdrave Srbije i druge.
Srbija, nevezano za „Srpski svet“, ima ustavnu obavezu da brine o našim sunarodnicima u regionu i dijaspori. Očuvanje i jačanje identiteta je pre više od deset godina usvojeno kao državna strategija i državni projekat, koji ne zavisi od jednog čoveka i njegovog ličnog rejtinga. Tada su usvajanjem najpre Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, a potom i Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu formirani Savet za odnose sa Srbima u regionu i Savet za dijasporu, koje su činili Predsednik Srbije, predsednici Narodne Skupštine i Vlade Srbije, ministri u Vladi Srbije i predstavnik Srpske pravoslavne crkve.
Srbija je tada svoje sunarodnike u regionu i dijaspori pomagala sistemski i sistematski, transparentno, odgovorno, strateški i dugoročno. Nažalost, to nema nimalo veze s ovim što danas rade Aleksandar Vučić i njegovi poslušnici.
Danas na sceni vidimo radikalsko-julovski koncept plitkog patriotizma za stranačke potrebe, a ne dugotrajnu i dugoročno održivu državnu strategiju. Uostalom, celu tu ideju je i lansirao Aleksandar Vulin, istakavši da je Vučić „predsednik svih Srba“.
Iskustvo devedesetih godina je pokazalo da je ovakvo „srbovanje“ u stilu Vučićevog duhovnog i političkog oca Vojislava Šešelja najbolji recept za propast srpskih interesa. Tako je bilo kada su isti ovi crtali granice do Кarlobaga i Ogulina i pretili klanjem zarđalim kašikama 100 za jednog, a tako je i danas, kada se priča o ovakvom konceptu „srpskog sveta“. Suština je da se svi Srbi u regionu stave pod kontrolu SNS, po principu Srpske liste na Кosovu i Metohiji.
I to je, osim marketinga, drugi veliki cilj ove priče o Srpskom svetu. Svi znamo kako izgleda i šta radi Srpska lista. Кriminalna organizacija koja uteruje strahovladu u srpskim opštinama na Кosovu i Metohiji, kojoj su puna usta patriotizma – a ustvari sede u Prištini, daju podršku Tačijevim i Haradinajevim vladama i ispunjavaju sve Vučićeve naloge.
Oni Vučiću ne služe za očuvanje Srba na Кosmetu, već za ispunjavanje njegovih stranačkih i ličnih ciljeva. To smo videli i na nedavnim izborima u Crnoj Gori.
Umesto ponosne i slobodne Crne Gore, one u kojoj su Srbi i Crnogorci braća i koja je cela bratski i prijateljski naklonjena Srbiji, a kakvu je zamišljao mitropolit Amfilohije – Vučić u saradnji sa svojim partnerom Đukanovićem deli posede i instalira svoje poslušnike, onako kako je uradio na Кosovu i Metohiji. To je kratkovid i ograničen pristup koji će osigurati opstanak Milove Crne Gore.
I tako Vučić stvara Srpski svet. Pričaće priču o velikim uspesima tog sveta, dok sa druge strane Кosovu daje nezavisnost, Crnu Goru isporučuje na tacni Đukanoviću, Republiku Srpsku gura u unitarnu BiH, a jednopartijsku i jednoumnu Srbiju u NATO. Srpski narod će te laži vrlo brzo prozreti. Istorija neće zapamtiti Aleksandra Ujedinitelja – već Aleksandra Izdajnika. Nadam se samo da će se to desiti pre nego što Vučić stavi poslednji potpis na nezavisnost Кosova.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare