0
Praksa privatnog obezbeđenja u državnim ustanovama je ponovo prešla crvenu liniju, kada su u četvrtak u Skupštini Kraljeva pokušali da nasilno izvuku iz sale odbornika Lokalnog fronta Vladana Slavkovića, usput polomivši ruku odbornice Jelene Tošić. Nasilje je u videu, koji je završio na društvenim mrežama, bilo očigledno, jer su pripadnici obezbeđenja Slavkovića vukli za vrat. Ovo nije prvi put da se ovo dešava, jer su se pripadnici određenih privatnih obezbeđenja, koji su, prema sagovornicima Nove, bliski Srpskoj naprednoj stranci, mogli videti u raznim visokim državnim institucijama. Međutim, u vezi sa angažovanjem privatnim obezbeđenjem u republičkom ili lokalnom parlamentu, treba postaviti dva pitanja - ko su ti ljudi i da li je njihov angažman u državnoj instituciji zakonom dozvoljen.
Na sednici Skupštine grada Kraljeva došlo je do incidenta tokom pauze, kada je obezbeđenje ušlo u salu. U pokušaju da iz sale udalje odbonika Lokalnog fronta Vladana Slavkovića, došlo je do ozbiljnog guranja privatnog obezbeđenja i davljenja odbornika opozicije. U opštem metežu odbornica Lokalnog fronta Jelena Tošić je oborena na pod, ljudi su je doslovno gazili, a tom prilikom joj je polomljena ruka. Doduše, Kraljevo nije ni prvi, a deluje ni poslednji grad gde članovi privatnog obezbeđenja “čuvaju” sednicu skupštine opštine.
Prema Srđanu Milivojeviću, predsedniku Demokratske stranke, takvih slučajeva je bilo mnogo, a on navodi da se uvela praksa privatnog obezbeđenja dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. On nam objašnjava da su se slične scene iz Kraljeva mogle videti u Babušnici, kada je Aleksandar Jovanović Ćuta organizovao sednicu odbora za zaštitu životne sredine. Dodaje i da je isti scenario bio u Zaječaru, kada je “Boško Ničić angažovao batinaše da tuku narodne poslanike koji su pokušali da uđu na sednicu Skupštine opštine u Zaječaru”, kao i u Čačku, Žagubici i Kruševcu. Nisu ni aktivisti “bolje prošli”, o čemu nam govore scene iz marta ispred Skupštine grada Beograda gde je došlo do sukoba okupljenih građana, prvo sa pripadnicima obezbeđenja, a zatim i sa policijom. Nikako ne treba izgubiti iz vida da se privatno obezbeđenje pojavljuje i na sednicama republičkog parlamenta, kao i u Skupštini Grada Beograda.
Milivojević napominje i jedan “apsurdan” slučaj, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova angažovalo privatno obezbeđenje da čuva zgradu MUP-a. On dodaje da je to “jedinstven slučaj u svetu da kriminalci čuvaju policijske stanice, a da policija u Ćacilendu čuva kriminalce”.
“Čak i u najcrnjim diktaturama ja ne znam za takav slučaj. Ono što je takođe indikativno je da ti ljudi koji sebe predstavljaju kao pripadnici nekakvog obezbeđenja se ne ustručavaju da napadnu narodne poslanike, odbornike, ne ustručavaju se da primenjuju policijska ovlašćenja, da pretresaju narodne poslanike i odbornike kada ulaze na sednice svojih skupština. Da sebi prisvajaju ono što Zakon o privatnom obezbeđenju ne predviđa i ne propisuje”, kaže Milivojević.
Međutim, ostaje upitno koliko je legalno imati i privatno i “državno” obezbeđenje u državnoj instituciji.
To nam objašnjava pravnik i narodni poslanik iz Narodnog pokreta Srbije Miloš Pavlović koji kaže da zakon dozvoljava angažovanje takozvanog privatnog obezbeđenja i jasno definiše njihove nadležnosti i način sprovođenja rada.
“Dakle, radi se o licima koji moraju biti jasno obeležena uniformama, da se zna da se radi o obezbeđenju i njihove nadležnosti nisu da biju poslanike i odbornike. Njihova nadležnost je samo održavanje reda i legitimisanje lica unutar prostora u kojem su angažovani. Dosta je tu problematična stvar da li državni organi koji imaju svoje zaštitnike i one koje obezbeđuju da li je to policija ili pravosudna straža da oni angažuju privatno obezbeđenje”, objašnjava Pavlović.
Oba sagovornika Nove se slažu da činovnici SNS-a angažuju batinaše sa splavova i kriminalce da “zastrašuju” građane, poslanike i odbornike i da “primenjuju fizičku silu” na iste. Takođe se oba sagovornika slažu da je jasna veza sa režimom SNS-a.
“Najveći vlasnik je firma čiji su vlasnici Dane Šijan i neformalno Vladimir Mandić. To je firma T&M Group solutions. Tu se angažuju lica sa stadiona, sa splavova i sa ulice koji treba da zastrašuju i primenjuju silu. Novac za koji oni rade je mali, veliki deo tog novca završava u firmi, a on se potom izvlači i koristi se, kao što smo videli za kupovinu glasova i dovlačenje birača u Srbiju iz Republike Srpske i Crne Gore”, objašnjava Pavlović.
Međutim, kada dolazi reč o plaćanju, tačnije pitanju ko plaća privatno obezbeđenje, Milivojević tvrdi da to nećemo moći da saznamo “sve dok se ova vlast ne promeni”. Ipak, Pavlović objašnjava, da bi po zakonu, privatno obezbeđenje trebalo da plaća osoba koja zahteva isto, a ne država.
“Ako je to rađeno iz privatnih izvora i sredstava predsednika Skupštine ili predsednika opštine onda je to jedan skandal zbog kojeg neko treba da završi u zatvoru”, zaključuje Pavlović.
