Foto: REUTERS/Florion Goga

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije mogao da stane iza Deklaracije koja je doneta sa Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana u Tirani, iako i sam tekst dokumenta i pisanja medija ukazuju na suprotno. Već u prvoj tački Deklaracije iz Tirane navodi se da “eskalacija agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine ugrožava globalni mir”, a zatim se i apeluje na zemlje Zapadnog Balkana da se prilagode sankcijama koje je uvela EU.

Aleksandar Vučić premišljao se da li da otputuje na Samit u Tiranu, ali je zbog “velike štete” koju bi mogla da pretrpi Srbija ipak odlučio da ode na taj skup. Na pitanje da li je stao iza donete Deklaracije, Vučić je u glavnom gradu Albanije rekao da ne može ni da sedi ni da stoji iza nečeg što nije pisao.

“Ne mogu ni da sedim ni stojim iza te deklaracije, jer nisam pisao deklaraciju, ali moram da kažem da se nismo saglasili sa sankcijama Rusiji, a nismo ih ni uveli. To je činjenica, a nekome se sviđa, a nekome ne. Rekao sam da je odnos prema sankcijama u stvari odnos prema građanima Srbije. Nije prirodno da mi učestvujemo u toj politici…“, rekao je Vučić.

Pročitajte još...

Ipak, sudeći po uvodnom tekstu i poslednjoj tački Deklaracije iz Tirane i pisanju medija, predsednik Srbije saglasio se sa tim dokumentom.

Naime, na samom početku navodi se da su zaključci doneti uz konsultovanje sa liderima Zapadnog Balkana, a u tački broj 33, lideri zemalja EU “pozdravljaju činjenicu da se naši partneri sa Zapadnog Balkana usaglašavaju” sa tekstom Deklaracije.

Takođe, specijalizovani portal European Western Balkans objavio je da su potpisnici tog dokumenta bili šefovi država članica EU i čelnici zapadno-balkanske šestorke, a to znači Crne Gore, Albanije, Srbije, BiH, Severne Makedonije i Kosova. To je objavio i Radio Slobodna Evropa.

Aleksandar Vučić Foto: N1

Portal Nova.rs je uputio pitanje portparolki Evropske komisije Ani Pisanero o tome da li se predsednik Srbije Aleksandar Vučić saglasio sa Deklaracijom iz Tirane, ali do objave ovog teksta odgovor nije stigao. Isto pitanje poslato je i Peteru Stanu, portparolu EU.

„Siguran sam da je pres služba predsednika Vučića najbolja adresa da govori u njegovom ime. Mi možemo govoriti samo u ime EU, ne u ime predsednika Srebije“, naveo je Stano u pisanom odgovoru za naš portal.

Najvažnije tačke Deklaracije

Da će Vučiću biti problem da stavi potpis na taj dokument bilo je jasno i pre početka skupa, jer se znalo da će EU insistirati na osudi ruske agresije i uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.

Već u prvoj tački Deklaracije piše da “eskalacija agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine ugrožava evropski i globalni mir i sigurnost te ističe značaj strateškog partnerstva između EU i regije Zapadni Balkan”.

Foto:consilium.europa.eu

Rusija se pominje i u tački broj četiri. U njoj piše da je zajednički nastup sa EU jasan znak strateške orijentacije partnera, “pogotovo sada kada Rusija eskalira svoj agresorski rat protiv Ukrajine”. Takođe, apeluje se na partnere sa Zapadnog Balkana da “ostvare brz i trajan napredak ka punom prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i da deluju prema njoj, uključujući u pogledu restriktivnih mera EU”. Posećamo, Srbija je jedini kandidat za članstvo u EU koji nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji.

Deklaracijom EU potvrđuje “potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektive članstva Zapadnog Balkana u EU i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na temelju verodostojnih reformi partnera, korektnog i rigoroznog uslovljavanja i principa vlastitih zasluga, što nam je u uzajamnom interesu”.

Foto:consilium.europa.eu

U tom dokumentu se naglašava i potreba za “za trajnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, povećanoj podršci za dobru upravu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost i prava manjina”.

Deklaracija se osvrće i na dijalog Beograda i Prištine. U njenoj devetoj tački se navodi da u potpunosti podržavaju napore visokog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, te da od obe strane očekuju “konkretan napredak ka sveobuhvatnom i legalno obavezujućem sporazumu o normalizaciji njihovih odnosa”.

Foto:consilium.europa.eu

“Ponovo naglašavamo naše jako očekivanje da će svi prošli sporazumi da se potpuno poštuju i sprovedu bez odlaganja. Apelujemo na obe stranke da se angažuju u konstruktivnom rešavanju njihovih sporova i da se ustegnu od jednostranog i/ili provokativnog delovanja koje bi moglo da dovede do napetosti i nasilja, kao i do retorike koja nije pogodna za dijalog. Podsećamo obe stranke da dele odgovornost na osiguravanju mira i stabilnosti”, piše u dokumentu iz Tirane.

U kontekstu energetske i ekonomske krize, u Deklaraciji se navodi da Rusija ima isključivu odgovornost za to. Takođe, naglašava se da je novi paket EU za energetsku podršku vredan milijardu evra u bespovratnim sredstvima i da može da rezultira investicijama vrednima 2,5 milijarde evra.

Takođe, u tom dokumentu piše i da je u okviru Ekonomskog investicionog plana, u prvoj polovini 2022. odobreno usvajanje ukupno 1,4 milijarde evra u vidu bespovratnih sredstava za investicije u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, namenjenih finansiranju 28 vodeća projekta investiranja ukupne vrednosti od 4,5 milijarde evra.

“Novi paket od 400 miliona evra bespovratnih sredstava u vrednosti od 1,2 milijarde evra za finansiranje 12 investicionih projekata upravo je odobren, dok usvojeni projekti ulaze u fazu implementacije”, dodaje se u Deklaraciji.

BONUS VIDEO Zaboravili da je kamera tu: Vučić „šokirao“ Makrona, njegov izraz lica sve govori

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare