Nove brojke pokazuju da su sve Vučićeve priče o Srbiji u Evropskoj uniji jedna obična laž

U samo jednom danu Evropski parlament je usvojio oštru Rezoluciju o napretku Srbije, a čak osam članica Evropske unije odbilo je da da saglasnost da se Srbiji otvori Klaster 3. Tekst Rezolucije umnogome objašnjava ovakve stavove, jer se u njemu ukazuje na ozbiljne probleme sa kojima se naša država suočava, od problema u oblasti vladavine prava, preko izbornog procesa, slobode medija, čak i najnovijeg pokušaja manipulacije sa pričom o zvučnom topu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naknadno pokušao da obmane građane pričom o tome da Zapad nije prepoznao naš trud, ali samo dan kasnije demantuju ga brojke koje pokazuju stvarnu sliku.

Od evropskih obećanja do 17 odsto realizacije

Prema Izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je objavilo Ministarstvo za evropske integracije, a preneo portal Savremena politika, Vlada Srbije je u prvom tromesečju ove godine usvojila svega 10 od planiranih 60 propisa, odnosno samo 17 odsto obaveza predviđenih u oblasti evrointegracija. .

Podaci su još nepovoljniji kada je reč o zakonima.

Od devet zakona planiranih za usvajanje, Vlada je usvojila samo jedan. Isto važi i za podzakonske akte, s obzirom da je od pet planiranih, usvojen samo jedan.

Govoreći o očiglednom debaklu Vlade Srbije po pitanju napretka ka EU, Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Novu kaže da ovakav rezultat vrlo jasno pokazuje koliko je vlast (ne)spremna da se posveti procesu evropskih integracija.

“Vlast nije posvećena procesu evrointegracija”

“Činjenica da je nivo ispunjenosti u jednom kvartalu bio svega 17 odsto jasno govori koliko se time zapravo niko ne bavi. Vrlo je jednostavno - priča ih ne košta ništa. Što više pričaju, oni koji ne znaju činjenice, mogu i da poveruju. To je zapravo suština. Upravo ovaj izveštaj pokazuje koliko su oni posvećeni tom procesu”, smatra Međak i objašnjava šta ovaj Izveštaj zapravo predstavlja:

“Ovo je izveštaj o harmonizaciji zakonodavstva, odnosno takozvani Nacionalni program harmonizacije zakonodavstva (NPAA), koji Srbija usvaja od 2008. godine. To je glavni dokument na osnovu kojeg se planira šta će se i kada raditi. Sve obaveze koje je Srbija preuzela u pregovorima trebalo bi da budu sadržane u tom programu, kao i plan kako će zemlja biti potpuno usklađena sa pravilima Evropske unije do kraja pregovora”.

Sagovornik Nove podseća i na period između 2008. do 2012. godine, kada je napravljen prvi NPAA.

“Tada je nivo harmonizacije u tom petogodišnjem periodu bio 88 odsto. Čisto da imamo poređenje, razlika je ogromna. Pritom, u periodu 2016, 2017. ili 2018. godine, toliko je situacija bila loša da su čak prestali da izveštavaju o tome. Izveštaja nije bilo, iako bi parlament, odnosno Odbor za evropske integracije, trebalo time da se bavi i da vrši kontrolu. Od 2024. godine, ako se ne varam, kada je usvojen poslednji program koji bi trebalo da dovede do potpune usklađenosti, ukupna usklađenost je i dalje manja od 50 odsto”, podseća Međak.

Ovakvi rezultati dolaze u danima kada predstavnici vlasti uporno poručuju da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji strateški cilj države.

Tako je predsednik Aleksandar Vučić istakao da i dalje postoji nada da Srbija otvori Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

"Najviše me pogađa što su naši ljudi radili marljivo. Rekao sam im da urade sve što Evropska komisija traži, da pokažemo da možemo i da imamo kapacitete za reforme. Na nama je da sačekamo i da vidimo kako će to biti. Mi smo pet godina bez napretka na evropskom putu", rekao je Vučić, gostujući na Radio-televiziji Srbije.

Istovremeno, ministar za evropske integracije Nemanja Starović ubeđuje građane Srbije da se širi krug podrške Srbiji ka Evropskoj uniji, iako stvarnost govori sasvim drugačije.

"Ne mogu u ovom momentu da govorim u ime država članica, niti da prejudiciram kakva će odluka biti doneta, ali je evidentno da se krug podrške Srbiji širi i da imamo podršku dodatnog broja država članica koje su bile skeptične ili negativno nastrojene u decembru kada se razmatralo otvaranje Klastera 3", rekao je Starović.

Dok oni samo govore, neko zaista i radi, a pravi primer toga je Crna Gora, koja čvrsto korača ka članstvu u EU.

Dok Srbija priča o reformama, Crna Gora ih sprovodi

To potvrđuje i Međak, ističući da je Crna Gora ispunila čak 90 odsto obaveza.

“Njihov parlament zaseda otprilike 100 dana godišnje, dok naš parlament zaseda manje od 20 dana. A suština pregovora je upravo harmonizacija propisa, kako na nivou zakona, koje mora da usvoji Skupština, tako i na nivou podzakonskih akata koje usvajaju Vlada i ministarstva. Jednostavno, ne možete da se bavite harmonizacijom zakonodavstva kada vam parlament ne zaseda. Parlament ne zaseda zato što ne želite da date opoziciji priliku da govori o tome šta sve ne valja. To jasno pokazuje koliko politika direktno utiče na ovaj proces”, ističe Međak.

Tvrdnje vlasti da Srbija uživa sve veću podršku na evropskom putu, teško se mogu uskladiti sa stavovima država članica Evropske unije.

To potvrđuje i Evropski parlament koji je u sredu usvojio oštru Rezoluciju o Srbiji, na predlog izvestioca za Srbiju Tonina Picule, u kojoj se vrlo otvoreno apostrofiraju svi problemi koji postoje u Srbiji i koji pokazuju ozbiljno loše stanje po pitanju demokratije i vladavine prava.

U istom danu je stigla vest i da, iako je Evropska komisija preporučila otvaranje Klastera 3, predlog nije dobio potrebnu podršku država članica, pa je tako protiv ove ideje bilo čak osam zemalja, dok su tri ostale neodlučne.

Na toj „listi“ nalaze se: Holandija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Švedska, kao i tri baltičke zemlje - Estonija, Litvanija i Letonija.

Inače, kako je ranije objavila Savremena politika, tema otvaranja Klastera 3 Srbiji trebalo bi da se nađe i na dnevnom redu sastanka Saveta EU za spoljne poslove, koji okuplja šefove diplomatija država članica Unije, zakazanog za 13. jul, ali ne postoje realne šanse da države koje se tome protive promene stav.