Nova osovina Đinping - Makron - Vučić - Orban: Šta se krije iza posete kineskog predsednika i zašto će posle nje Srbija ostati u minusu

Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping prvi put boravi u Evropi nakon izbijanja pandemije korona virusa. U svojoj zvaničnoj poseti starom kontinentu obišao je najpre Francusku gde se susreo s predsednikom Emanuelom Makronom. Danas dolazi u Srbiju, gde će boraviti dva dana i razgovaraće s predsednikom Aleksandrom Vučićem. Nakon toga, očekuje ga susret s premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

Kad je o Srbiji reč, poseta Đinpinga dolazi u pravom trenutku, usred izborne kampanje i sasvim sigurno će biti iskorišćena za “pumpanje“ rejtinga Aleksandra Vučića.

Međutim, jasno je da to nije jedini razlog. Šta se krije iza kulisa susreta Đinping - Makron - Vučić - Orban?

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da je jasno da će poseta Đinpinga biti maksimalno iskorišćena u izbornoj kampanji SNS. 

Mala pomoć prijatelja 

“Budući da su posle decembarskih izbora posete visokih zvaničnika tzv. kolektivnog Zapada veoma retke, poseta predsednika Kine će svakako biti maksimalno korišćena u predizborne svrhe u kampanji za lokalne izbore početkom juna. Mala pomoć prijatelja nije naodmet, kad se ne može računati na neku političku alternativu u Srbiji kao na partnera široko otvorenih ruku, koji bi dalji privredni prodor Kine u Srbiji mogao da ograniči i eventualno podvede kroz rigorozniju kontrolu”, navodi Minić za Nova.rs.    

Pored političkog, tu je i ekonomski momenat. 

“Odnosi s Kinom su svakako jedan od od stubova spoljne politike Srbije, i to ne od 2012. godine. Ti odnosi se u ovoj i prethodnoj deceniji ubrzano učvršćuju i ekonomsko prisustvo Kine u Srbiji je dramatično poraslo - tri kineske kompanije su najveći izvoznici iz Srbije, Kina ulaže u velike infrastrukturne projekte, dug Srbije prema Kini iznosi 3,7 milijardi evra, potpisan je bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, a Srbija je važna tačka u kineskom projektu Pojas i put. No, to su sve minorne veličine za Kinu, koliko god bile značajne za Srbiju. Ono što Kinu privlači u Srbiji i Mađarskoj, to je lakoća postizanja dogovora o svim važnim pitanjima od obostranog interesa. Nema složenih procedura kao u visoko funkcionalnim državama", kaže Minić i zaključuje: 

 “Kina i Srbija imaju nerešena teritorijalna pitanja što ih vezuje kao saveznike na međunarodnoj sceni. Mađarske teritorijalne pretenzije su manje eksplicitne, budući da je punopravna članica i u EU i u NATO. No, ekonomski aranžmani su i u mađarsko-kineskim odnosima sve značajniji”.

Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže za Nova.rs da su ove tri države specifične na svoj način, ali da ipak postoje poveznice.

“Sve tri posete su sigurna opcija za Si Đipinga, odnosno, sve tri zemlje su u prethodnom periodu iskazale ili određeni nivo naklonosti, kao što je slučaj s Francuskom, ili izuzetno visok nivo partnerstva, kao što su Mađarska i Srbija. Srbija je specifična po tome što nije članica EU, Mađarska iako jeste, jedna je od retkih država koja održava odnos s partnerima sa Istoka. Francuska, kao jedna od dve najveće ekonomije u EU, ima znatno blagonakloniju poziciju prema saradnji s Pekingom u odnosu na Nemačku, a sam Makron je imao vrlo povoljne izjave u očima kinskih zvaničnika, uključujući onu da politiku Evrope prema Tajvanu ne bi trebala da se formira prema SAD, već da treba da ima svoju poziciju i politiku”, navodi Vladisavljev i dodaje:

“Dakle, slobodno se može zaključiti da je Si Đinping za svoju prvu posetu izabrao zemlje u kojima se neće susresti s visokim nivoom kritika i gde će fokus biti na postojećem nivou saradnje i kako bi ona mogla da se unapredi”.

U Srbiji već odavno odnos Srbije i Kine, od domaćih zvaničnika, predstavljen kao “čelično prijateljstvo”, a sam predsednik Si Đinping kao brat i prijatelj. Međutim, ono što uvek provejava iza tog prijateljstva jesu zajmovi, investicije i projekti.

Reč-dve o zaduživanju

Kad je reč o kineskim kreditima, godinama unazad su tema, jer se o njima ne zna mnogo detalja, a bije ih glas da su vrlo nepovoljni. Svedočili smo pričama i da su neke države upravo zbog takvih zaduživanja došle na ivicu bankrota.

Tim povodom Vladisavljev kaže:

“Dva glavna oblika saradnje između Kine i Srbije jesu infrastrukturni projekti, koji su finansirani iz kredita i strane direktne investicije koje su Kinu od 2021. učinile najvećim pojedinačnim investitorom u Srbiji. Dakle, kad posmatramo podatke NBS nijedna zemlja pojedinačno ne ulaže u Srbiju kao Kina, EU zajedno ulaže više od Kine, ali svaka pojedinačna zemlja unije gleda u leđa Kini kad su u pitanju investicije”, kaže Vladisavljev i dodaje da se na to gleda kao na pozitivan podsticaj za razvoj srpske ekonomije, ali da treba skrenuti pažnju na to da taj oblik saradnje nije došao bez negativnih posledica.

“Tu pre svega mislimo na uticaj na životnu sredinu u gradovima gde posluju kineske kompanije, u pojedinim slučajevima i tretmani radnika kao što smo imali slučaj s Linglongom u Zrenjaninu. Negativni aspekti koje vezujemo za kredite, odnosno za ugovore za implementaciju infrastrukturnih projekata, jesu nedostatak transparentnosti u procesu pregovora, iako su dostupni javnosti. Ne znamo na koji način i zašto su izabrane kineske kompanije za projekte koji se sprovode na teritoriji Srbije” objašnjava Vladisavljev.

A kineskih zajmova nije malo u Srbiji. Prema podacima istraživačke laboratorije AidData sa američkog univerziteta Vilijam i Meri, kineski zajmodavci su dali zajmove vredne više od 22 milijarde dolara za devet zemalja centralne i istočne Evrope između 2000. i 2021. godine, najviše za Mađarsku i Srbiju. Od te sume 9,4 milijarde dolara je otišlo u Mađarsku i 5,7 milijardi u Srbiju.

Razlog zbog čega se Srbija toliko zaduživala u Kini nije samo u povoljnosti kredita.

“Kineski krediti dolaze bez previše uslovljavanja, oni neće pratiti kredite sa zahtevima koji se tiču vladavine prava, poštovanja određenih standarda, dok se god vi obavezujete da ćete na vreme vraćati rate kredita i dok to činite Kina neće imati problem da vam daje kredite”, zaključuje Vladisavljev.

Nikezić: Đinping donosi samo nova zaduženja

Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga neće doneti Srbiji nijednu novu investiciju i nijedan novi posao za srpsku privredu, već samo nova zaduženja, nove poslove za kineske firme i dalju rasprodaju najvrednijih srpskih resursa, ocenio je Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) i narodni poslanik.

On je naveo da kineske građevinske firme grade „skoro sve velike infrastrukturne projekte u Srbiji, od puteva, mostova, pruga i metroa, do elektrana, toplovoda i kanalizacije“ za koje se po njegovim rečima, Srbija zadužuje 18 milijardi evra.

„Od Kine kupujemo skupu telekomunikacionu, računarsku, medicinsku opremu i naoružanje, dok kineske firme iz Srbije izvoze samo jeftine sirovine, poput rude bakra i posečenih stabala, zbog čega s Kinom ostvarujemo ubedljivo najveći spoljnotrgovinski deficit, vredan 3,4 milijarde evra godišnje, koji će biti dodatno pogoršan Sporazumom o slobodnoj trgovini“, naveo je Nikezić.

Ocenio je da je u poslednjih 12 godina „vlast praktično poklonila najveće srpske industrijske komplekse i najveća nalazišta bakra i zlata“ i da je samo u prethodne tri godine iz Srbije u Kinu izvezeno 1,4 miliona tona rude bakra, koja, kako je dodao, sadrži značajan procenat zlata i srebra.

BONUS VIDEO: