Ko su ljudi koji nikada ne izlaze na izbore i šta bi ih motivisalo da to učine? Jedan faktor je presudan

Pred građanima Srbije su novi izbori, na jesen, kako navodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To će biti prvi parlamentarni izbori nakon pada nadstrešnice u kojoj je stradalo 16 osoba. To je događaj nakon kojeg je politička scena doživela velike promene.

Studentski i građanski protesti, blokade fakulteta širom Srbije, nezadovoljstvo civilnog društva i pojačana društvena polarizacija učinili su da se građani u poslednjih godinu i po dana znatno više interesuju za politiku nego ranije.

Zbog svega toga, čini se da je danas gotovo nemoguće ostati potpuno po strani, a podele oko političkih pitanja odavno su se prelile i u svakodnevni život. Ipak, uprkos većoj političkoj mobilizaciji, i dalje postoji deo građana koji ne izlazi na izbore.

S tim u vezi, nameću se pitanja - ko su oni, zašto ne glasaju i šta bi moglo da ih podstakne da ovog puta, ipak, izađu na birališta?

Konsultantkinja za izborne kampanje Ana Stojiljković za Novu kaže da među građanima koji ne izlaze na izbore postoje različite grupe, ali da ih je danas znatno manje nego pre nekoliko godina.

Ko ne izlazi na izbore?

“Prvu grupu čine takozvani apstinenti, koju čine ljudi koji povremeno preskoče glasanje. Na izborima se to vidi jer njima to nije životno opredeljenje i ne mešaju se u politiku. Oni samo ne izađu u sklopu konteksta: da ih je taj dan mrzelo, da nisu videli neki veliki značaj u tom činu i da nisu videli da nešto mogu da urade“, kaže Stojiljković i dodaje da se upravo o toj grupi dugo govorilo kao o ključnom razlogu zbog kojeg nema političkih promena, ali i da ih nema mnogo.

S druge strane, prema njenim rečima, postoje i “odlučni apstinenti“.

“Oni imaju drugačije poimanje politike, stvarnosti, realnosti, istorije i svega drugog. Dosta su životno opredeljeni da se ne mešaju u politiku i da ne glasaju, ili imaju otpor prema tome neke druge vrste”, objašnjava sagovornica Nove.

Pored njih, istraživanja beleže i neodlučne birače, ali je, prema rečima Stojiljković, i njih danas znatno manje.

“To su najvećim delom ljudi koji su manje informisani i koji su manje zainteresovani. Ne prate toliko, drugačije stvari su im bitne. Ono što je bitno za današnji kontekst u Srbiji jeste da je taj broj ljudi u odnosu na pre par godina jako smanjen, što možete da uočite u svakodnevnom životu“, smatra ona.

Neodlučni gotovo nestali

Kako Stojiljković objašnjava, politička polarizacija učinila je da se građani sve više svrstavaju na jednu ili drugu stranu.

“Politika i ta podela na one koji su režimski glasači i oni koji su antirežimski glasači odradila je svoje, i tih neodlučnih više nema. Svi smo se svrstali u rovove i to utiče na druženja, izlaske, na ekonomiju i na to šta radimo i koje filmove gledamo. Tako da je logično da ni tih ljudi nema previše“, ističe sagovornica Nove.

Stojiljković navodi i “taktičke birače” koji čini mali broj ljudi.

“Oni prate politiku i imaju neke svoje političke preferencije i stavove, ali će u ovoj situaciji, kada prvi put od dolaska SNS-a na vlast imamo neizvesne izbore, čekati da vide šta će se desiti i kako će dinamika kampanje zapravo da povuče celu atmosferu i podele. Oni će glasati taktički u smislu da odrede ko ima šansu da pobedi”, poručuje Stojiljković i nastvalja:

“Ili, sa druge strane, može to da se okrene i u korist opozicionih partija. Neko će želeti da neka politička opcija, odnosno koalicija, uđe u parlament i da onda studenti ili neko drugi bude primoran da razgovara sa tom nekom grupacijom i da se ta politika malo povuče na levo ili desno. To može da bude i proevropska i desničarska opcija".

Neizvesnost je najveći motivator

Govoreći o tome šta bi moglo da motiviše građane koji ne glasaju da ovog puta izađu na birališta, Stojiljković ističe da je presudan osećaj da njihov glas može da napravi razliku. Dodaje da bi neizvesnost izbora mogla da podstakne i deo birača iz dijaspore da se registruju i glasaju, iako su upravo tehničke prepreke i procedure njihov najveći problem.

“Studenti pozivaju dijasporu da glasa, ali sa dijasporom je oduvek problem što je njima tehnički teško da glasaju, ako ne žive baš u mestu gde je određeno biračko telo. Moraju taj dan da putuju i da se sami registruju pre izbora. Studenti im taj problem ne mogu rešiti i to znači da ljudi iz dijaspore moraju posebno da budu motivisani za tako nešto. Oni se računaju kao prinudni apstinenti“, navodi Stojiljković.

Stvaran broj birača znatno manji

Slično ocenjuje i viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać, koji za Novu kaže da je broj stvarnih apstinenata danas relativno mali.

“Mogu reći da se dosta smanjio broj tih takozvanih apstinenata. Inače, kod nas realna izlaznost na izbore nije loša“, kaže Bursać i podseća da birački spisak nije dobar pokazatelj stvarnog broja birača, jer veliki broj državljana Srbije živi u inostranstvu.

“Na našem biračkom spisku se nalazi nekih 6,5 miliona ljudi, međutim objektivno procena je da milion, a možda i nešto više od milion tih ljudi živi u inostranstvu. Ogromna većina njih ne glasa. Objektivno, u zemlji se nalazi manje od 5,5 miliona birača. Izlaznosti koje mi imamo, 3,6 ili 3,7 miliona i slično, inače su dosta visoke i uklapaju se u neki evropski prosek kada razmotrimo koliko realno birača živi u zemlji, a ne pun birački spisak“, objašnjava Bursać.

Zbog okolnosti u kojima će se održati naredni izbori, sagovornik Nove očekuje još veću izlaznost.

Čeka nas sigurno veća izlaznost

“Biće važni, biće referendumska atmosfera, biće mobilizacija velika na obe strane, i ova strana protivnika režima najzad ima nekog predstavnika. Pre svega mislim na studentsku listu koja može da ugrozi režim. Možemo očekivati još veću izlaznost, u reonu oko četiri miliona, možda čak i nešto više od četiri miliona izašlih“, kaže Bursać i podseća da je izlaznost na lokalnim izborima u poslednjih godinu dana u mnogim opštinama porasla za 10 i više odsto.

Ipak, Bursać dodaje da i dalje postoje ljudi koji ostaju van političkog procesa.

“Tu ima dosta ljudi koji su isključeni potpuno iz politike, ima ljudi koji generalno misle da ne vredi glasati, ima ljudi koji su se razočarali u određene političke opcije“, ističe Brusać.

Ključ u garanciji sprečavanja izborne krađe

Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da je ključni motiv za izlazak na izbore poverenje da glas neće biti uzaludan.

“Ono što mi vidimo iz istraživanja da motiviše glasače, te apstinente, da dodatno izađu, jeste jedna vrsta uverenja da će njihov glas biti zaštićen i da će njihov glas vredeti“, kaže on i dodaje da je važno građanima pokazati da postoji kontrola izbornog procesa.

“Kontraproduktivno je previše govoriti o izbornim manipulacijama, jer postoji jedan broj apstinenata koji kaže “ma šta ima da izlazim, svakako će moj glas biti ukraden”. Pokazivanje kontrole nad procesom i sprečavanja svih mogućih povreda izbornog prava je nešto što jedan dodatni broj, pre svega protivnika režima, ljudi koji ne vole generalno sistem, SNS i slično, ali ne glasaju jer misle da je sve to namešteno, može dodatno izvući na izbore“, zaključuje Bursać.