Poslanici Evropskog parlamenta u narednom periodu će diskutovati o "Rezoluciji o Srbiji", čiji nacrt je predložio izvestilac EP za našu zemlju, Vladimir Bilčik. Tekst rezolucije predstavljen je u drugoj polovini aprila, a u dokumentu se, između ostalog, Srbija poziva da uvede sankcije Rusiji. Kako saznaje "Nova", veliki broj poslanika smatrao je da tekst rezolucije previše blago tretira situaciju u našoj državi, zbog čega su podneli 439 amandmana. U razgovoru za Nova.rs, urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, objašnjava kako funkcioniše procedura koja prethodi usvajanju ovog dokumenta.
Rezolucija o Srbiji trebalo bi da bude usvojena u julu, a pre toga će se raditi na usaglašavanju teksta, odnosno nacrta koji je izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, predložio evroposlanicima.
Štiplija ističe da amandmane podnose tzv. „izvestioci iz senke“ iz određenih grupa i da cela procedura zavisi od četiri velike poslaničke grupe – Evropska narodna partija, S&D (socijalisti i demokrate), “Obnovimo Evropu”(liberali) i zeleni.
Pročitajte još...
„Klemen Grošelj je izvestilac ispred liberala, socijaldemokrate predstavlja Demetris Papadakis, dok zelene predstavlja Viola fon Kramon. Oni podnose amandamne da bi tekst Rezolucije o Srbiji bio bolji i izbalansiraniji. Da bi skratili proceduru, oni rade usaglašavanje amandmana. Od priseplih predloga evroposlanici pokušavaju da stvore ‘kompromisne amandmane’ – to znači da, ako imaju slične amandmane oko jednog pitanja, onda traže način da se oni spoje u jedan i po nekom džentlmenskom dogovoru, unutar odbora, taj jedan se usvaja. Prvi ‘kompromisni sastanak je bio u utorak, a naredni će biti u petak. Nakon toga će oni imati konačni tekst koji će biti predstavljen na drugom čitanju pred odborom koje se dešava sredinom juna”, objašnjava Štiplija.
Sagovornik Nova.rs navodi da, nakon što se dokument usvoji na odobru, ide na plenarnu sednicu EP, koja se obično održava prve nedelje jula u Strazburu.
„Posle usvajanja na odboru do plenarne sednice, može da dođe do usmenih amandmana, ali za to je procedura drugačija; tu je neophodno da poslanička grupa ili 50 poslanika potpiše određeni amandman i da ga preda. Tekst Vladimira Bilčika je prilično blag po pitanju demokratije i izbora u Srbiji. To je i očekivano, on je član Evropske narodne partije, ali i učesnik međustranačkog dijaloga koji je doveo do ovih izbora i zato ne može ni da kritikuje svoj rad. Ono što je zanimljivo, to je da je on u svom nacrtu apostrofirao odnos Srbije prema Rusiji i situaciji u Ukrajini. Međutim, ovo je drugi put da on izbegava da pomene u izveštaju slučaj Savamala i ostale afere. Mislim da će sastanak o kompromisnim amandmanima biti izuzetno napet, jer će Bilčik insistirati na tome da to ne uđe u tekst rezolucije – baš u takvom obliku kako je to naznačeno u amandmanima. S druge strane, predstavnici ostalih poslaničkih grupa će biti na stavu da to mora da bude u tekstu“, objašnjava Štiplija.
Direktor portala European Western Balkans je naveo i da su leberali, socijaldemokrate i zeleni predložili veliki broj identičnih amandmana, te će se od njih praviti „kompromisni amandmani“.
BONUS VIDEO Izvestilac EP za Rusiji: Sve zavisi od stava Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar