Jedan srpski i jedan kosovski političar sastali se u švajcarskom gradu Soloturnu: "Razgovarali su vrlo prisno"

"Jedan kosovski jedan srpski visoki političar posle večere zajedno prolaze starim gradom Soloturna na putu ka hotelu. Prema upućenim izvorima, ova scena je viđena na marginama poverljivih razgovora koje Švajcarska redovno organizuje između dve strane u sukobu. U javnosti, na obe strane dominiraju tvrdi stavovi. Pomirljivim tonovima političari teško osvajaju glasove. U malom švajcarskom gradu, međutim, predstavnici obe strane razgovarali su međusobno toliko prisno da je to iznenadilo čak i dobre poznavaoce konflikta", prenosi DW pisanje ovog švajcarskog dnevnog lista.

Iz teksta potom saznajemo da se sastanci odvijaju daleko od javnosti, te da je o njima prvi put pisano 2022, a da su švajcarski mediji prošle godine zabeležili sastanak više desetina političara Beograda i Prištine.

"U Švajcarskoj, međutim, do sada nije bilo javno poznato da su sa obe strane redovno učestvovali ministri. Prema više izvora, među njima su bili kosovski potpredsednik vlade Besnik Bislimi, zadužen za pregovore sa Beogradom, i srpski ministar spoljnih poslova i bivši ambasador u SAD Marko Đurić".

Švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova je novinarima švajcarskog lista potvrdilo da dva do tri puta godišnje organizuje soloturnske razgovore.

"Cilj je izgradnja poverenja”

"Kao partnerska organizacija učestvuje američka nevladina organizacija Council for Inclusive Governance. Poslednji sastanak održan je početkom decembra. Učestvuju predstavnici vladajućih i opozicionih partija, kao i civilnog društva. Cilj je izgradnja poverenja. Razgovori, koje vodi Švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova, treba da pomognu normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine".

Potom se u tekstu objašnjava priroda konflikta i njegov istorijat. Sa jedne strane se kaže da Kurtijeva vlada „vodi tvrdu politiku prema srpskoj manjini, zbog čega je Evropska unija čak uvela sankcije. Manjina trpi zbog unilateralnih mera Prištine".

Sa druge strane "Srbija i dalje odbija da prizna državnost Kosova. Beograd redovno iznosi pretnje. Prekršio je dogovor da neće sprečavati Kosovo u pristupanju međunarodnim organizacijama".

Autor zaključuje: "Kako srpski predsednik Aleksandar Vučić, tako i Aljbin Kurti instrumentalizuju konflikt kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjopolitičkih problema. Ne može se očekivati promena kursa. Kurtijeva stranka je krajem decembra ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima. Vučić, uprkos protestima, čvrsto ostaje na vlasti".

Zašto Švajcarska posreduje?

Iz teksta se saznaje zašto je dijalog političara iz Beograda i Prištine važan za Švajcarsku: "On pokazuje da Švajcarska, uprkos kritikama Rusije da više nije neutralna, i dalje igra svoju tradicionalnu ulogu posrednika". Navode se i unutrašnji politički razlozi: "U Švajcarskoj živi velika dijaspora kosovskih Albanaca. Tu je i više od 60.000 Srba, kao i brojni ljudi sa srpskim korenima". U tekstu se podseća da Švajcarska od 1999. učestvuje Međunarodnim snagama za zaštitu Kosova (Kfor) te da je reč „o najvećem švajcarskom kontingentu u jednoj mirovnoj misiji".

Autor napominje da je Evropska unija, koja formalno vodi pregovore između Srbije i Kosova jedno vreme posmatrala kritički "relativno istaknutu ulogu Švajcarske", ali da Brisel u međuvremenu gleda pozitivno na te diplomatske napore.

"Evropska unija i zemlje poput Nemačke i Francuske smatraju švajcarski doprinos korisnim. Kada je to prikladno, Švajcarska poziva i predstavnike EU i važnih država članica. Italija od prošle godine snosi oko 20 procenata troškova. Rim je istorijski tesno povezan sa regionom. Švajcarska organizuje ove razgovore već više od jedanaest godina. Cilj nikada nije bio zaključenje velikog mirovnog sporazuma. Ali diskretni dijalog pomaže u izgradnji poverenja. Političari koji učestvuju saznaju šta druga strana misli. Oni se poznaju i razmenili su međusobne brojeve telefona. To pomaže da se u kritičnim fazama deeskalira situacija".

U tekstu se navode reči Rolanda Salvisberga, koji je u Ministarstvu spoljnih poslova u Bernu nadležan za dijalog. On procenjuje da su prepreke koje bi morale da se prevaziđu da bi se odnosi između Srbije i Kosova normalizovali veoma velike. "Jasno je da je za to potrebno mnogo strpljenja".

Autor podseća na to da je proširenje EU u zastoju: "Otvorena granična pitanja između Srbije i Kosova samo su jedna od prepreka za pristupanje EU. U najmanju ruku, Švajcarska u Soloturnu daje mali doprinos tome da se konflikt ne otme kontroli".