Kod ljudi koji žive u Novom Sadu, Nišu, Užicu, Čačku, Pančevu, Vršcu i ostalim gradovima vidim želju za borbom, da se izađe na izbore 2. juna, kaže u intervjuu za novine "Nova" zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić.
Ova stranka za sada ostaje pri stavu da će izaći na izbore 2. juna zajedno sa ostalim partijama koje su se okupile pod sloganom „Biram borbu“, međutim, ostaje mogućnost da pređu u bojkot ukoliko vlast ne ispuni obećanje o čišćenju biračkog spiska.
Govori i o sudbini koalicije „Srbija protiv nasilja“, a odgovara i na pitaje zašto su potpisali Sporazum s Proglasom, a onda doneli odluku o izlasku na izbore bez promene izbornih uslova
Šta se tačno desilo u koaliciji Srbija protiv nasilja i zašto ovog puta konačna odluka o izlasku na izbore ili bojkotu nije doneta većinom glasova?
Moram da vas ispravim: odluka o izlasku na izbore doneta je većinom glasova. Stav Demokratske stranke na sastanku koalicije SPN je bio da je najpre potrebno ispuniti minimum uslova da bi se izašlo na izbore i da se objedinjeni lokalni izbori pomere za jesen 2024. kako bi preporuke ODIHR-a mogle biti usvojene i primenje u praksi. Pošto smo na sastanku bili u manjini, odlučili smo da ćemo poštovati većinski stav članova koalicije o izlasku na izbore 2. juna. Na tom sastanku Demokratska stranka je pokazala spremnost da svoj stav koriguje u korist opstanka koalicije SPN. Jedinstvo opozicije je najvažnije i to je presudno pre donošenja odluke da li smo za bojkot ili za izlazak na izbore. Da bi bojkot ili izlazak na izbore bili uspešni neophodno je jednistvo ne samo političkih aktera nego i šire društvene opozicije koju čini civilni sektor, sindikati, akademska zajednica i svi građani.
Da li se koalicija ovim zvanično raspala?
Koalicija SPN je bila izborna koalicija koja je nastavila da postoji i posle 17. decembra kako bismo se borili protiv izborne krađe, za poništavanje izbora na svim nivoima i za nove izborne uslove. Politički entiteti unutar koalicije imaju različit pogled na to kako treba da se nastavi borba za izborne uslove, to ne znači da saradnja oko zajedničkog cilja treba da prestane. Demokratska stranka će i dalje biti integrativni faktor i pokretač svakog opozicionog okupljanja koje vodi ka rušenju režima Aleksandra Vučića.
U ovom trenutku neizvesno je kakav će biti konačan stav Demokratske stranke po pitanju izlaska na izbore. Zoran Lutovac je rekao da neće izaći na izbore ukoliko ne bude revizije biračkog spiska. Koji je rok do kada DS smatra da vlast po tom pitanju nešto treba da uradi?
DS samo zahteva da ono na šta je vlast načelno pristala i obećala da će ispuniti, da to primeni i u praksi i da sa načelnog pređe na konkretno. Birački spisak bi trebalo urediti pre nego što to postane validan dokument na osnovu koga će se određivati ko može da glasa.
Koliko je realno da se bilo šta tim povodom uradi?
Vlast je ispunila jedan od tri naša zahteva o spajanju lokalnih izbora. Obećali su da će ispuniti i druga dva zahteva – reviziju biračkog spiska i ravnopravnu zastupljenost vlasti i opozicije na medijskom javnom servisu. Ako predstavnici vladajuće većine ispune ono što su obećali – to je onda realno i ne samo da je realno nego je i neophodno da bismo vratili poverenje u izborni proces. To bi mogao biti prvi korak kako bi se smanjile velike napetosti i podele u društvu.
Ako čekate da vlast ispuni taj zahtev da biste doneli konačnu odluku, šta se dešava sa kampanjom? Hoćete li imati uopšte vremena za nju?
Mi istovremeno vodimo kampanju očekujući da zahtevi koji su prihvaćeni budi i sprovedeni. Ne zaboravite da živimo u zemlji u kojoj politička kampanja neprekidno traje, jer čim se završe jedni izbori, Vučić odmah najavljuje skraćene mandata i raspisivanje novih vanrednih izbora. Sigurna sam da je građanima preko glave političkih kampanja i da su željni predaha od politike i normalnog života u kojem više neće biti svakodnevnih obraćanja predsednika države na svih 49 tv kanala.
Svi ste potpisali sporazum sa Proglasom da se ne izlazi na izbore bez da se prethodno ne obezbede izborni uslovi. Evidentno je da oni i dalje ne postoje. Zašto deo opozicije, a možda i vi sa njima, ipak idete na izbore? Čemu onda potpisivanje takvih sporazuma?
Tako je, potpisali smo sporazum sa Proglasom, ali smo isto tako potpisali i ova tri zahteva upućena vlastima. Vlast je pristala da konkretno ispuni treći zahtev, ostalo im je da sada konkretno ispune i prva dva koja su načelno prihvatili. Biće malo vremena da se to primenjuje u praksi, ali ipak će to biti pomak u odnosu na ono što smo imali u prethodnim izbornim procesima.
S druge strane, ima li smisla pozivati na bojkot beogradskih izbora uz istovremeno ostavljanje prostora lokalnim odborima da odluče sami da li će izaći na lokalne izbore. Kako tako nešto komunicirati sa biračima i objasniti im da jedan listić bace, a da drugi zaokruže?
Ako nam je cilj borba za poboljšanje uslova onda takav pristup nema smisla, jer izborni uslovi van Beograda nisu bolji, nego naprotiv lošiji, tako da je takav pristup teško logično objasniti građanima. Kod ljudi koji žive u Novom Sadu, Nišu, Užicu, Čačku, Pančevu, Vršcu i ostalim gradovima vidim želju za borbom, da se izađe na izbore 2. juna. Slobodnih i poštenih izbora biće tek onda kad ih raspiše neka druga vlast koja će doći nakon ove. Režim Aleksandra Vučića će morati da bude pobeđen pod lošim izbornim uslovima. I mi ćemo upravo to i uraditi.
BONUS VIDEO: Biram borbu – Deo opozicije izlazi na izbore
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare