Foto:Shutterstock

Predstavnički dom Holandije usvojio je 8. decembra rezoluciju kojom poziva svoju vladu da se u Briselu založi za privremenu suspenziju bezviznog režima za Srbiju, ukoliko se Srbija ne usaglasi sa viznom i spoljnom politikom EU.

Kako prenosi European Western Balkans, predlog je imao podršku i vladajuće koalicije i opozicionih poslanika. Podneli su ga dva poslanika iz dve najveće partije vladajuće koalicije, Jeoren van Vajnharden iz Narodne stranke za slobodu i demokratiju (VVD) i Šord Šordsma iz stranke Demokrate 66. Međutim, predlog je podržao i predstavnik opozicione Socijalističke partije (SP), Džasper van Dajk.

Poslanik Jeoren van Vajnharden podelio je na tviteru da je njegov predlog dobio podršku predstavničkog doma holandskog parlamenta.

“Donji dom podržava naš predlog za stroži pristup Srbiji ako predsednik Vučić ne podrži sankcije Rusiji. Prekid procesa pridruživanja Srbije EU mogao bi da postane opcija. Nećemo oklevati da ga koristimo,” poručio je Van Vajnharden.

Isti poslanik je dan pre iniciranja rezolucije u parlamentu dobio odgovore na poslanička pitanja o povećanoj migraciji preko Srbije od strane državnog sekretara za pravdu i bezbednost Erika van der Burga. On je rekao da vlada “deli zabrinutost evropskog komesarke Johanson zbog povećanog priliva preko Srbije i vidi potrebu da se suprotstavi prilivu preko Zapadnog Balkana,” ali i da pozdravlja korake koje je Srbija preduzela na planu usklađivanja sa viznom politikom EU i da će nastaviti da prati razvoj situacije, te da vrši pritisak ukoliko je to potrebno.

U institucionalnom sistemu Holandije, Parlament ima mandat da da smernice Vladi za vođenje spoljne politike. Primera radi, kada je Holandija blokirala otvaranje pregovora sa Albanijom, takva incijativa došla je iz parlamenta.

Rezolucija holandskog parlamenta poziva na suspenziju bezviznog režima za Srbiju putem mehanizma kočnica (emergency brake mechanism) najkasnije do marta 2023. godine, “s obzirom na to da Srbija sve više podriva spoljnu politiku EU zbog dobronamernog odnosa prema Rusiji i neusaglašavanja sa sankcijama EU,” ali i neusklađivanja viznog režima zbog čega je tokom 2022. veliki broj neregularnih migranata prešao u EU upravo preko Srbije.

Prema Lisabonskom ugovoru, u Evropskoj uniji postoje dva tipa ove procedure. Jedna koja je vezana za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i druga koja se primenjuje u drugim oblastima, poput saradnje u oblasti borbe protiv kriminala i socijalne bezbednosti.

BONUS VIDEO Vučić i Kurti pozvani na sastanak u Brisel, datum nepoznat.

Komentari

Svi komentari (12)