Ministarka za evropske integracije Srbije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović saopštila je danas da je Evropska unija (EU) odobila Srbiji bespovratna sredstva od 223,6 miliona evra za investiranje u sedam projekata, od kojih su tri u sektoru transporta, dva u oblasti energetike i po jedan projekat u sektorima digitalne i socijalne infrastrukture.
Ova sredstva, kako je navedeno, odobrena su u okviru šestog poziva za podnošenja predloga projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) EU, a ukupna procenjena investiciona vrednost odobrenih infrastrukturnih projekata jeste 885,4 miliona evra.
„Svi ovi projekti koncipirani su tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom“, izjavila je Joksimović.
Ona je naglasila da sveobuhvatnost odobrenih mera i projekata jasno ukazuje da je njihov najvažniji cilj ravnomerni regionalni razvoj Srbije, otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje zdravstvene zaštite, kao i ostvarivanje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, na koje se Srbije bavezala zajedno sa Evropskom unijom.
„Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ne podrazumeva samo ispunjavanje merila iz pregovaračkih klastera i usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije već pre svega ima cilj da unapredi uslove života svih naših građana“, naglasila je Joksimović.
Projekti iz sektora transporta, za čiju realizaciju su odobrena na sredstva u ukupnoj vrednosti od 135,7 miliona evra, obuhvataju železnički i vodni transport, navedeno je u saopštenju.
Sredstva su usmerena na modernizaciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad – granica sa Bugarskom, zatim na rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnje drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis, koji je ; deo pruge Beograd – Niš, kao i na obezbeđivanje bezbedne plovidbe na Dunavu kroz projekat vađenja potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata – sektor Prahovo.
U sektoru energetike, odobren iznos nešto veči od 17 miliona evra bespovratnih EU sredstava biće iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH, ali i za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije uvođenjem naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije (sistem tzv. „pametnog“ merenja potrošnje električne energije).
U sektoru socijalne infrastrukture, konkretno u sektoru zdravstva, odobrena su bespovratna sredstva za izgradnju novog objekta Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“ u iznosu od 36,4 miliona evra.
Time će se, kako je istaknuto, u velikoj meri modernizovati unutrašnja organizacije rada ove ustanove, značajno će se poboljšati uslovi za kontrolu zaraznih bolesti, pružiti bolji smeštaj dece na lečenju i njihovih porodica.
U sektoru digitalne infrastrukture odobren je projekat pod nazivom „Ruralni širokopojasni internet“, koji će bespovratnim novcem EU u iznosu od 34,4 milona evra, u dve faze, obezbediti uvođenje „brzog“ interneta u ruralnim područjima za blizu 700 domaćinstva i za više od 1.500 javnih objekata, uključujući škole.
Podseća se da Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), kao deo Regionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (višekorisnička IPA), predstavlja poseban vid podrške EU i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata kojim.
WBIF ; jedan je od glavnih instrumenata za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP).
Plan predviđa ulaganja EU u iznosu od devet milijardi evra bespovratne pomoći u prioritetne oblasti i projekte koji doprinose daljem povezivanju u regionu, kao i boljoj povezanosti sa EU, kako bi se ubrzao slobodan protok ljudi, robe, usluga u kapitala.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare