Kojim su sve političkim pritiscima izloženi građani Srbije? Organizacija CRTA sprovela je istraživanje na tu temu i zaključila da čitav mehanizam pritisaka potiče od hijerarhije u centrali stranaka.
Programski direktor CRTE Raša Nedeljković rekao je za N1 da su obradili skoro sve od školstva do lokalne samouprave, javnih preduzeća, privatnika, Roma, uloge siromaštva i socijlanih kategorija.
– Najteže je bilo pre svega u onim delovima društva koji su najugroženiji koji su i najuplašeniji, kojima egzitencija zavisi upravo od ovih mehanizama ucene i pritisaka. Ti ljudi da se otvore, znači da praktično da su uložili sve što imaju – kaže Nedeljković i dodaje da su oni anonimni u ovom istraživanju i da je razgovarano sa više desetina ljudi.
Istraživanje CRTE pokazuje da rad van redovnih dužnosti na radnom mestu takođe je uočen kao vrsta pritiska na zaposlene u gradskim i opštinskim upravama. Usled brisanja granice između funkcija koju neko ima u državnom sektoru i u stranci, razne aktivnosti, koje same po sebi mogu biti korisne za zajednicu, sprovode se zarad prikupljanja političkih poena, tj. promovisanja funkcionera i stranke.
Pročitajte još...
Od sagovornika saznajemo da je njegovom odeljenju bilo preporučena sadnja drveća iako to nije njihov posao. Tako je uputstvo za akciju stiglo po hijerarhijskoj vertikali unutar strukture zaposlenih u odeljenju gradske/opštinske uprave, te se ovde može govoriti o mehanizmu “prećutnog dogovora” ili ”nepisanih pravila”. To podrazumeva da su zaposleni svesni da im kooperativnost može doneti određenu korist, ali i da neučestvovanje može izazvati probleme – zaposleni koji nisu učestvovali u sadnji drveća morali su, kako kaže naš sagovornik, „potanko da objasne” izostanak.
„Bilo je, nije primoravanje, ali jednostavno, bilo je preporučljivo da celo odeljenje ide. Naravno, bilo je tu izuzetaka koji su bili bolesni ili koji su imali neko opravdanje, što su morali sekretaru naravno potanko da objasne i većinom smo svi išli bez, da kažem, nije tu bilo neko negodovanje, pobune, nije to neki težak fizički posao, to je više posao koji se odradi od sat, sat i po (…) Nije bilo moranje, ali bilo je preporučljivo i na taj način smo bili, hajde da kažem, nagrađivani. U smislu, jednostavno, ko je izašao u susret i uradio to što se tražilo od njega dobio je prekovremene sate, znači u tom nekom smislu, to nije neki benefit velik, hajde da kažem 2, 3, 5, 10 prekovremenih sati, reda i veličine par hiljada dinara, svakom zaposlenom puno znači“, naveo je sagovornik CRTE.
IZ CRTE navode da je zabeležen pritisak na zaposlene da učestvuju u zastrašivanju osobe koja je etiketirana kao „protivnik“ vladajuće struje. Dve osobe koje rade u gradskoj upravi bile su izložene pritisku da učestvuju u pomenutoj aktivnosti, o čemu su kasnije obavestile našu sagovornicu. Jedna od zaposlenih je odbila da izvrši zadatak, svesna mogućnosti da joj zbog toga ne bude produžen ugovor.
(…) Ova žena koja je zaposlena u gradskoj upravi pokazala mi je poruku da je morala da organizuje ljude koji će da *** (sagovornica navodi o kakvoj aktivnosti je reč) i ona je rekla da ne želi to da radi. (Intervjuer: Koja je bila sankcija za nju?) Sagovornica: Pa neće joj biti produžen ugovor najverovatnije. Ona je napisala: „Ja znam da mi vi, posle odbijenog zadatka, nećete produžiti ugovor, ali ja ne želim to da radim“ (…) Još jedna žena mi se javila, isto zaposlena u gradskoj upravi, da je imala isti zadatak kao i ona. (Intervjuer: Da li je ona prihvatila taj zadatak?) Da. (Intervjuer: Je li ona imala neki benefit kada je to prihvatila?) Mislim da je bilo samo izvršavanje, jer mislim da nisu oni dobili ništa za to.
U mnogim situacijama nije dovoljno da se zaposleni deklarativno povinuje pritiscima, navodi se u istraživanju. Vrše se i provere. Ako se, na primer, radi o odlasku na politički skup, sagovornici kažu da se verifikacija vrši pomoću spiska i prebrojavanja pri ulasku u autobus, ali i da se fotografišu ljudi.
(…) Kada smo svi ušli u autobus, ulazio je jedan gospodin i slikao nas je sve, ušao i slikao, udario fotografiju u svakom autobusu da se vidi ko je u autobusu“, navodi sagovornik CRTE.
Po iskazu njihovog sagovornika, iz kojeg se vidi da je on imao određenu ulogu u tim aktivnostima, na prošlim izborima se telefonskim pozivima proveravalo da li zaposleni glasaju po dogovoru.
„Znači, to je bilo telefonima pozivanje onih ljudi koji nisu izašli, onaj koji je stavio kao siguran glas, on ih i zove. Da, da, da, taj ih zove, ej pa jesi izašao, zašto nisi, kad ćeš, hajde, ovo, ono i tako dalje“.
Imaju spisak ljudi
Po rečima istog sagovornika, primenjuje se i verifikacija sigurnih glasova koja zahteva više učesnika i koordinaciju ljudi na terenu i onih koji su u prostorijama stranke. Naime, oni koji su zaduženi za terensku kontrolu imaju spisak (sigurni i kapilarni glasovi) i nalaze se u blizini glasačkog mesta odakle posmatraju ko je izašao na glasanje i obaveštavaju sedište odbora stranke. Na osnovu tih obaveštenja, timovi u prostorijama stranke pozivaju telefonom one koji se nalaze na spisku, a koji nisu glasali:
„Mi nismo, nismo mogli da proveravamo, bar mi nismo radili u to vreme, svako od nas piše članove porodice, onoga za koga znam da će da glasa i da će da izađe, ili prijatelje, “hoćeš da glasaš za nas”, “hoću”, “jel nije problem da te stavim na spisak, ako te pozove neko iz stranke, da kažeš da, da, OK, izaći ću”, “OK”, i tako smo radili. A onda se, uglavnom je provera bila kod tih sigurnih glasova, kad se neko javi, da želi da glasa, ili ja prijavim nekog da želi da glasa, onda samo proveravamo tog dana, u izbornom danu, da li je izašao na izbore (…) Imamo ljude na biračkom mestu koji prate, prate izlaznost, i imaju spisak ljudi, preko puta sede negde, imaju spisak ljudi koje znaju, i oni zaokružuju ko je izašao, ko nije izašao. Onda obaveste sedište odbora (…) u stranci, nije izašao taj, taj, taj i taj, ili izlaznost se javlja i mi zaokružujemo tamo, i ko nije, pozovemo ga, “ej, nisi bio na glasanju”, “nisam”, “kad ćeš”, sad ćeš, i tako dalje. Pozovemo da izađe. Tako smo radili“, navodi se.
Postoji i radikalniji pristup kada se od ljudi zahteva da fotografišu ličnu kartu pored zaokruženog broja na glasačkom listiću, o čemu svedoči sagovornik CRTE koji je bio zaposlen u opštinskoj upravi (viši menadžment), kao i sagovornik čija rođaka radi u opštinskoj upravi:
„Na prošlim izborima to znam da su ljudima pretili, morali su da stavljaju, naročito ovi što rade, ne znam, na određeno, ovako, onako, u javnim ustanovama, morali su da slikaju listić i ličnu kartu, i da to time dokumentuju rukovodiocima“, navodi se.
BONUS VIDEO: Aleksić pojasnio kako vlast vara građane: Svaki Srbin biće dužan preko 5000 evra
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare