Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Nije Serž Alimi, renomirani novinar francuskog "Le Monda" koji je u ovonedeljnom srpskom izdanju pomenutog magazina napisao ekstenzivnu analizu koja se delom bavila i predsednikom Srbije, jedini pripadnik globalnog medijskog "džet-seta" koji je pisao o Aleksandru Vučiću i vlasti SNS: poslednjih godina bilo je mnogo i pozitivnih i negativnih tekstova na ovu temu.

„Čim izađu iz svojih državica, autokrate postaju vazali“, kaže Alimi u pomenutom tekstu „Le Monda“ koji u Srbiji objavljuje Nedeljnik. Ovo je samo poslednji u nizu tekstova koji problematizuju način vladanja Aleksandra Vučića, koji zapadnu štampu uglavnom podseća na autoritarni pristup.

A nije tako bilo na početku.

Medeni mesec

Veliki deo stranih medija promenu vlasti u Srbiji dočekao je sa optimizmom. Pad Demokratske stranke sa kormila Srbije viđen je kao promena spoljnopolitičkog kursa zemlje – pre svega po pitanju Kosova – ali i neka vrsta socijalne revolucije, u kojoj su građani digli glas protiv kaste „pobednika tranzicije“ koja se otuđila od naroda, ogrezla u kleptokratiji.

Veoma pozitivno dočekan je (kao uostalom i u domaćoj javnosti) potez Tomislava Nikolića koji je dobrovoljno odstupio sa čela stranke. Naročito pozitivan PR SNS i Vučić dobili su postavljanjem Ane Brnabić za premijerku 2017. godine – prvu ženu na čelu Vlade Srbije, prvu otvoreno gej osobu na toj poziciji.

Vučić je tada zapadnim medijima izgledao kao reformator u pravom smislu te reči. Ipak, medeni mesec nije trajao predugo.

Dva pravca „napada“

Uskoro će se pojaviti otvoreno kritični tekstovi o predsedniku i stranci kojom rukovodi, i to, jasno je, uglavnom u dva pravca. Prvi pravac odnosi se na Vučićevu sklonost „autoritarnom“ načinu vladanja.

Tako, primera radi, londonski Gardijan ovog leta piše o protestima u Beogradu zbog najavljenog policijskog časa nazivajući ih izlivom besa zbog ponovnog uvođenja strogih karantinskih mera sa ciljem suzbijanja širenja koronavirusa. Svetski mediji preneli su u julu vesti o događanjima ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu, a neki su primetili i da predsednik Aleksandar Vučić definitivno ima većih problema nego što se činilo.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Nemački „Cajt“ naziva Vučića autokratom koji je popuštanjem mera doveo do širenja epidemije zarad čuvanja fotelje.

„Njujork Tajms“, takođe, nakon junskih izbora skreće pažnju da je Vučić vlada „čvrstom rukom“, te da je u ne do kraja demokratskoj atmosferi osvojio ogromnu većinu glasova. 

Slično piše i nemački „Špigl“,baš kao i „Le Mond“ pomenut na početku teksta.

Loše društvo

Drugi pravac „napada“ uglavnom se koncentriše na spoljnu politiku koju Vučić kao predsednik države vodi, pre svega po pitanju odnosa sa Kinom i Rusijom.

Tako ponovo „Cajt“ skreće pažnju na proklizvanje Srbije u pravcu snažnijeg („čeličnog“, rekao bi predsednik) prijateljstva sa Kinom, posebno vidljivom tokom prolećne krize sa koronom, kada smo bili svedoci emotivnih dočeka pomoći sa Dalekog istoka i zaklinjanja na večno prijateljstvo. („Cajt“ upozorava da je u pitanju trend koji bi mogao da osvoji kompletan zapadni Balkan).

Foto: EPA/KENZABURO FUKUHARA

Na sličan način „Asošijeted pres“ izveštava o varnicama na relaciji Srbije i Rusije (ogoljenih u tvitu Marije Zaharove) nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.

„Iako formalno traži članstvo u Evroskoj uniji, Srbija pod Vučićem pravi bliske političke, ekonomske i vojne veze sa Rusijom i Kinom“, kaže se u tekstu AP, kao da je to notorni fakat o kom ne treba dalje raspravljati.

Dragi prijatelji iz „Klajne cajtunga“

Nije sve tako crno, međutim.

Predsednik Srbije i dalje ima i više nego dovoljno „prijateljski“ nastrojenih inostranih publikacija koje su spremne da bez mnogo potpitanja plasiraju njegove političke poruke – ponekad i nepoznate srpskoj javnosti, a neprijatne njegovoj partiji.

Tako je, recimo, nedavno u intervjuu za austrijski „Klajne cajtung“, prema nekim interpetacijama, predsednik otvoreno rekao da je u Vladi Ane Brnabić bilo korupcije, kao i da bi u idućoj „reinkarnaciji“ ona trebalo da bude smanjena.

U objavi na instagram profilu „Budućnost Srbije“ predsednik se zahvalio „dragom Kristijanu“ na prilici da govori za njegov medij. Takva formulacija, nažalost, potvrđuje da predsednikovo shvatanje medija ne evoluira – i dalje ih doživljava kao poligon za plasiranje svog političkog PR-a i poruka biračima, a ne kao kontrolore svojih i poteza izvršne vlasti.

Ruku na srce, za to adresa i nije „Klajne cajtung“, nego srpski mediji.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare