Jasna perspektiva članstva Srbije u Evropskoj uniji, investicije u energetski sektor i oslobađanje zavisnosti od Rusije u toj oblasti, dolazak američkih i evropskih kompanija deo su onog što bi Srbija mogla da očekuje ukoliko pristane na predlog Zapada za rešavanje kosovskog pitanja, piše istraživačko-izdavački centar Demostat.
Kako je objavljeno na sajtu Demostata, njihovi diplomatski izvori takođe tvrde da su tačni navodi o tome sa kakvim će se posledicama Srbija suočiti ukoliko ne prihvati sporazum – a to su prekid evropskih integracija, zaustavljanje i povlačenje investicija, povratak viznog režima, a pod znakom pitanja bi mogao da bude i aranžman sa MMF-om. Francusko-nemački plan koji se prošle nedelje pojavio u medijima nije autentičan niti konačan sporazum koji će se naći za pregovaračkim stolom.
Pročitajte još...
Demostat piše da je „velika petorka” prenela predsedniku Srbije na sastanku u Beogradu da bi Srbija, ukoliko prihvati evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja, mogla da uđe u Evropsku uniju 2030. godine. U međuvremenu bi se Srbija korak po korak uključivala u strukture Evropske unije, poput zajedničkog evropskog tržišta, koje omogućava slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga. Naime, Srbija bi postepeno dobijala ravnopravan status u EU kad su u pitanju četiri slobode, pre nego što postane ravnopravan član političke zajednice sa pravom glasa, navode diplomatski izvori Demostata.
Pored jasne evropske perspektive, Srbija će, ukoliko pristane na predloženi plan, dobiti i ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite, kao i investicije u energetiku, koje će Srbiju osloboditi zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u toj oblasti. Evropski zvaničnici najavljuju i nove investicije u drugim oblastima privrede, uz proširenje poslovanja kompanija koje već posluju u Srbiji, poput Riviana i Stelantisa, a koje, kako navode izvori Demostata, imaju ozbiljne planove u Srbiji, ali čekaju poteze srpskog rukodovodstva.
Međutim, ako bi Beograd odbio plan Zapada za Kosovo i pokazao da nije konstruktivan u dijalogu sa Prištinom, došlo bi do obustavljanja i povlačenja evropskih i američkih investicija. Naime, već postoje kompanije koje su do daljeg stopirale planove za investicije u Srbiju, najpre zbog neusklađivanja spoljne i bezbednosne politike, koje za sobom vuče povećan rizik poslovanja u našoj zemlji. Odbijanje pregovora o planu za rešavanje kosovskog pitanja za poslovnu zajednicu koja planira biznis ili već posluje u Srbiji bila bi dodatna crvena zastava.
Pod znakom pitanja bi bio i aranžman sa MMF?
Predsednik Aleksandar Vučić preneo je da mu je petorka saopštila da Beograd treba da prihvati plan inače će se suočiti sa prekidom procesa evrointegracija, zaustavljanjem i povlačenjem investicija i sveobuhvatnim merama u ekonomskom i političkom smislu. Izvori Demostata potvrđuju Vučićevu izjavu i navode da Srbija ne bi bila pod formalnim sankcijama Evropske unije ukoliko ne prihvati sporazum, ali da će se suočiti sa posledicama.
A posledice su, navode diplomatski izvori – prekid evrointegracija, zaustavljanje i povlačenje stranih investicija, povratak viznog režima, stopiranje donacija i pristupa fondovima… Naši sagovornici navode i da bi odbijanje evropskog plana dovelo u pitanje aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, što bi moglo da ugrozi i fiskalnu stabilnost Srbije. Podsetimo, MMF je krajem prošle godine odobrio Srbiji stendbaj aranžman od 2,4 milijarde evra.
Neće biti pređene Vučićeve crvene linije?
Izvori Demostata navode da plan koji se pojavio u medijima nije autentičan niti konačna verzija sporazuma koji će se naći na pregovaračkom stolu. U sporazum će se, između ostalog, pretočiti i tačka 14 iz Briselskog sporazuma, u kojoj se navodi da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU. Takođe, naši izvori navode da se u sporazumu neće pominjati priznanje Kosova ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, tako da crvene linije o kojima je Vučić govorio neće biti pređene. Vučićeve crvene linije u pregovorima su priznanje Kosova, članstvo u UN i obavezno formiranje Zajednice srpskih opština.
Sada je lopta u dvorištu Prištine, koja treba da formira Zajednicu srpskih opština, dogovorenu Briselskim sporazumom 2013. godine. I dok premijer Kosova Albin Kurti i dalje ističe da je protiv, SAD upozoravaju da će, ukoliko aktuelna Vlada Kosova ne formira ZSO, tražiti „alternativne partnere“.
BONUS VIDEO Kome je prihvatljiv nemačko-francuski plan za Kosovo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare