Beogradska bezbednosna konferencija: Zelena energetska tranzicija u Srbiji i svetu

Na pitanje moderatora u okviru panela „Zelena energetska tranzicija“ Na ptanje moderatora, gde se svet sada nalazi kada je reč o zelenoj energiji, Simon Kardaš iz Evropskog saveta za spoljne poslove istakao je da se u ovom trenutku 95 odsto proizvodnje litijuma vrši u samo 4 zemlje, a da se u Srbiji nalazi 1,3 odsto rezerve litijuma.

„Zelena tranzicija je jedna od ključnih stvari i izazova kako za EU, tako i za sve aktere pojedinačno. Tako mislim i za SAD i Kinu. Veoma je važno razgovarati o zelenoj agendi. Naravno, kada govorimo o industrijama i sektorima koji čeznu za litijumom (kojima je on potreban), to je povezano sa dva sektora - industrijom elektičnih vozila, s obzirom na to da se veliki broj država suočava sa tim da se otarasi neobnovljive energije poput nafte. Takođe, litijum je važan u kontekstu projekata koji se bave skladištenjem energije, to su primer sektora koji će zahtevati upotrebu litijuma. Naravno, suočavamo se sa različitim pretpostavkama kolika će biti povećana potreba, energetska tranzicija zasnovana je na litijumu u sektoru trasnporta, ali i u drugim oblastima. Litijum je važan kada je reč o skladištenju energije. Neke od projekcija su da će se potražnja za litijumom povećati 40 puta do 2040. godine. Trenutno se 95 odsto proizvodnje litijuma obavlja u samo 4 zemlje –Australija, Kine, Čile, Argentina. I naravno, kada govorimo o rezervama, postoje i neke države koje takođe imaju rezerve litijuma, i EU, zajedno sa vodećim državama - Nemačkom, Češkom, a takođe postoje i značajne rezerve i u Srbiji, oko 1.3% globalnih rezervi, zato mi govorimo o Srbiji kada je reč o litijumu. “, rekao je Kardaš na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji.Jovan Rajić iz RERI osvrnuo se na situaciji na zapadu Srbije i prostor Jadra, gde se građani protive eksploataciji litijuma.

„Mi potpunosti razumemo istraživanja, potraživanja na tržištu i sve što se dešava u ovom trenutku, međutim tu postoji i druga strana. Građaniosećaju posledice takvog projekte istraživanja litijuma u Srbji, kao i odluka Vlade Srbije. Nažalost imali smo osećaj šta će se desiti. Kada me pitate za trenutni status projekta, mi imamo dva polja dešavanja: zvanične odluke i ono što se dešava na terenu. Na terenu, projekat je zaustavljen odlukom Vlade Srbije i daleko je od realizacije, ali sa druge strane, svi relevattni naučnici i stanje na terenu veruju da projekat neće stati. Pre dve nedelje videli smo da je investitor srušio kuće u dolini, čime se postavlja logično pitanje zašto investitor ruši kuće, koje je pre toga kupio od vlasnika, zašto čisti teren, ako nema interes da realizuje projekat. Mislim da je problem što ništa nije trasnapretno, što mislim i kada je reč o odlukama Vlada. Bojim se da se to dešava u ovom trenutku. U raspravu oko eksploatacije litijuma u Srbiji moraju biti uključeni svi, ali bojim se da se to ne dešava. Lekcije naučene u rudarstvu u našoj zemlji pozivaju građane na oprez. Primer nepoštovanja građana u odlučivanju u ovakvim stvari je što je izgubljeno 40.000 potpisa koji su prikupljeni za zabranu istraživanja“, rekao je Rajić.Johana Sidu, visoka savetnica u nemačkoj fondaciji Hajnrih Bol kazala je da rudarstvo uvek ima nepovratne posledice, ali da ukoliko nema dobre regulative, posledice mogu biti katastrofalne.

„Kompanije obično pokušavaju da smanje svoje troškove, a postoji i nekoliko negativnih primera u svetu poput Australije. Ono što možemo da vidimo u ovom trenutku je da je tema sirovina isplivala na površinu, posebno kada je reč o Ukrajini, gde su se ljudi pitali da li stvarno treba da promenimo strategiju, umesto da prisiljavamo Kinu da daje resurse i koristimo politiku razmene kako bismo dobili pristup resursima, nego postati nezavisniji od Kine. Većina sirovina je u vlasništvu Kine, čak iako se ne iskopavaju svi striktno u Kini, većina njih odlazi u Kinu i tamo se eksploatišu. Tako da ono što nama treba je volja da se promeni takva politika. Postoji velika potražnja za sirovinama i izvan Kine. U martu, Ursula fon der Lajen je objavila dokument oko upotrebe sirovina i poručila da je trka za njima počela. To jeste ono sa čim se mi suočavamo u ovom trenutku", navela je ona.BONUS VIDEO "Zelena tranzicija" na "dugom štapu": Na papiru usklađujemo propise sa EU, ali nam je praksa daleko od nje