Analiza profesora Pavlovića: Šta se dešava sa glasovima lista koje nisu pešle cenzus i kako se raspodeljuju mandati po Dontovom sistemu FOTO

Aleksandru Vučiću trebalo je skoro dve godine da raspiše izbore, nakon što su studenti i građani to zatražili. Sve vreme u javnosti se polemisalo oko pitanja - da li je na ovim izborima za smenu aktuelnog režima potrebna referendumska atmosfera ili više lista.

Glavni politički oponenti na predstojećim izborima svakako su - Studentski pokret i aktuelna vlast predvođena Srpskom naprednom strankom.

Međutim, izlazak na izbore najavile su i opozicione stranke i koalicije. SPS će izaći samostalno, a već sad je jasno da ćemo ponovo imati i veliki broj fantomskih lista. Neke od njih sasvim izvesno neće preći cenzus, a profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović je u svojoj analizi na Iksu objasnio šta se dešava s tim glasovima.

"Da stranke koje su dobile najviše glasova imaju najviše koristi od stranaka koje nisu prošle cenzus – smo, manje-više, već znali. Sada pogledajmo kako se to zaista računa po Dontovoj metodi", napisao je Pavlović i zatim objasnio:

"Kada se prebroje glasovi koje je dobila svaka stranka, ukupan broj glasova svake stranke deli se najpre sa 1, zatim sa 2, pa sa 3, 4 i tako redom. Tako se za svaku stranku dobija niz količnika", objašnjava Pavlović.

On ističe da svaki količnik nosi jedan mandat.

Pošto se u Skupštini Srbije raspodeljuje 250 mandata, od svih dobijenih količnika traži se 250 najvećih.

To podrazumeva da se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedinačna izborna lista podeli brojevima od jedan do 250, da se dobijeni količnici razvrstavaju po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.

Ako postoje tri liste koje su prešle cenzus, onda se broj glasova svake liste deli brojevima od jedan do 250. Kada zabeležimo te količnike imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.

Da cenzus pređe 10 lista imali bismo 2.500 količnika.

Količnici se ređaju od najvećeg ka najmanjem, a računa se samo 250 prvih, s obzirom na to da toliko ima poslaničkih mesta.

Dakle, svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika.

Takođe, može se dogoditi da na poslednjem 250. mestu bude količnik koji je isti kao i onaj na broju 251. i 252. To je situacija u kojoj tri partije imaju iste količnike a ostao je samo jedan mandat. U tom slučaju, taj poslednji mandat dobija stranka koja je ukupno osvojila najviše glasova u apsolutnom broju.