Ako vlast ne prihvati zahteve, opozicija bi mogla da povuče radikalan potez: Sutra pada ključna odluka

Celodnevni sastanak vlasti i opozicije u ponedeljak u Narodnoj skupštini oko izbornih uslova i preporuka ODIHR-a nije završen na zadovoljstvo obe strane.

Vlast je kazala da je odmah prihvatila dva od tri zahteva opozicije, odnosno one koji se tiču revizije i praćenja biračkog spiska, odnosno na profesionalno izveštavanje RTS i RTV.

Oko trećeg zahteva su se "lomila" koplja: opozicija želi da lokalni izbori budu spojeni, a vlast kaže da je to ultimatum na koji ne mogu da pristanu. Iako obe stranu kažu da je razgovor prošao u korektnoj i dobroj atmosferi, za sada su vlast i opozicija na suprotnim stranama zbog čega bi predstojeći izbori planirani za 2. jun mogli da prođu u znaku bojkota najvećeg dela opozicije.

Dve najveće koalicije kažu “ili sve ili ništa”, dok vlast tvrdi da su to pregovori koje nemaju nikakve veze sa implementiranjem preporuka ODIHR-a.

Sat otkucava, vremena je sve manje, a u sredu će i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić morati da raspiše beogradske izbore. Nakon što iz tri puta nije konstituisana Skupština grada Beograda, odlučeno je da se ponovo ide na birališta, a prema najavama predsednika Aleksandra Vučića oni će biti prve nedelje juna.

Ili tri zahteva da se ispune ili nema izbora

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže da je građansko pravo da se ne dozvoli održavanje izbora ukoliko postoje brojne izborne nepravilnosti, a koje su dokumentovane 17. decembra.

"Zahtevi koje smo izneli usmereni su ka tome da svi građani imaju mogućnost da tajno, bez pritisaka i ucena, slobodno izraze svoju volju, da se spreče manipulacije kao što je preseljavanja građana zbog glasanja, višestruko glasanje, lažno glasanje itd... Ako se to ne predupredi nećemo imati izbore, bilo da se održe ili ne", poručuje Lutovac za Novu.

Na konkretno pitanje da li će biti bojkota ukoliko se ne ispune zahtevi opozicije, Lutovac odgovara da to nije bojkot, nego građanska neposlušnost.

"Ako imate takve nepravilnosti to je krađa a ne izbori. Ako neko pokuša da ih organizuje na taj način, mi građani imamo pravo da ne dozvolimo da se održe. Dakle, ne bojkot, nego građanska neposlušnost je način da se izborimo protiv nove izborne krađe", zaključuje Lutovac.

Sa druge strane, lider Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović bio je konkretniji - ako se ne prihvate zahtevi, neće biti izbora.

"Ja mislim da smo onda obavezani, govorim u ime koalicije NADA, potpisali smo dokument, ako ne dođe do promena koje su minimalne, ti izbori neće biti legitimni, na te izbore nećemo pristati. Ne vidim kako je moguće da izađemo na izbore 2. juna, ako ti zahtevi ne budu ispunjeni. Mi smo bili potpuno jasni na sastanku, sastanak je protekao u relativno pristojnoj atmosferi, vrlo jasno smo rekli da do srede moramo da imamo odgovor", rekao je Jovanović za N1 i dodao:

"Zahteve smo predali, zahtevi su kumulativni. Ili će biti sva tri, ili smatramo da ništa nije. I u tome da smo sutra tražili odgovor, ako ga ne dobijemo sutra, ići ćemo nekim drugim putem", zaključio je on.

Još uvek ostaje otvoreno pitanje da li bi se u situaciji da vlast razdvoji beogradske i lokalne izbore u Srbiji, opozicija odlučila na blokadu svih izbora. U tom slučaju značilo bi da opozicija neće izaći na birališta ni u Novom Sadu, Nišu, ali ni u centralnim gradskim opštinama u glavnom gradu gde je izvesno da bi odneli pobedu.

Potpisnica Proglasa i bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović smatra da je potpuno pogrešno pojednostaviti situaciju u kojoj se nalazimo samo na pitanje izlaska ili neizlaska na izbore.

"Svakog dana dobijamo nove informacije koje ukazuju na razmere izborne krađe i naznake da se nova krađa sprema. Pošto su izbori pokradeni, uslovi njihovog sprovođenja moraju da se promene. Ako pregovori budu samo formalnog karaktera sa namerom da SNS zamaže oči domaćoj javnosti i međunarodnoj zajednici, onda je jasno da su ti razgovori besmisleni. Nikome od nas, ni strankama ni građanstvu, nije u interesu da na izbore ne izađemo, već nam je cilj da izbori budu sprovedeni na zakonit i transparentan način", objašnjava Popović za Novu.

Prema njenim rečima, ProGlas podržava sve napore kako bi se došlo di unapređenja izbornih uslova i da se oni zaista i sprovedu u praksi.

"Političke stranke jesu glavni politički akteri, ali mi građani smo nosioci suverenosti Srbije i niko osim nas se za ta prava ne može izboriti", zaključuje ona.

Poslednji bojkot bio 2020. godine

Ako opozicije odluči da bojkotuje predstojeće izbore, to neće biti prvi put da se odluče na takav korak. Pre četiri godine, uoči redovnih parlamentarnih izbora opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju odlučila je da bojkotuje izbore.

Tada je usvojena i zajednička Deklaracija o bojkotu, kojom su se potpisnici obavezali da će "svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata 'lažnih izbora' smatrati aktom rušenja ustavnog poretka" i "da će nastaviti borbu za slobodne medije i slobodne i poštene izbore svim raspoloživim legalnim sredstvima".

Za bojkot izbora tada su se izjasnile Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret Dveri, Narodna stranka, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju i Pokret slobodnih građana, navodeći da nisu ispunjeni uslovi da izbori budu organizovani na demokratski i fer način.

BONUS VIDEO: Vlast i opozicija za istim stolom