1
Profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je u Novom danu da ulazimo u fazu duboko podeljenog društva i da "srljamo u ćorsokak". U istoriju će, kaže, ući nadstrešnica kao tragedija, ograde i pokretni toaleti ispred Skupštine, a ne brza pruga.
Komentarišući s jedne strane jučerašnji skup podrške Dijani Hrki, majci Stefana koji je nastradao u padu nadstrešnice, a koja štrajkuje glađu i sa druge strane – skup pristalica SNS u Ćacilendu kaže da ulazimo u fazu duboko podeljenog društva.
1
4
0
„Bilo je kadrirano, da se vidi ko je sve bio sinoć. Gledao sam dva izvora, imate ogroman broj ljudi sa druge strane kojih nema na tim zvaničnim snimcima. Mi ulazimo u fazu duboko podeljenog, unesrećenog i poniženog društva. I svi će biti poniženi, i oni koji su u Ćacilendu, i oni koji su van Ćacilenda. Mi kao društvo srljamo u ćorsokak“, navodi univerzitetski profesor.
Smatra da je između ove dve suprotstavljene strane moguće napraviti kreativnu sintezu, ali sa drugom idejom i sa drugim ljudima, piše N1.
„Ovi koji upravljaju jednom i drugom stranom su se do te mere odaljili… Al’ mogu se i plus i minus spojiti u kreativnu struju, a možda i da ubije“, dodaje Zec.
Govoreći o viralnom snimku na kojem profesor Zec razgovara sa policajcima koji obezbeđuju Ćacilend, kaže:
„Nekoliko puta sam prolazio kroz Ćacilend, najpre kada je bio u dvorskom parku, a sada se proširio i na parlament Srbije – u unutra i spolja. Ja sam tu prošao, pustio me je jedan žandarm, kada sam hteo da izađem na drugu stranu, prema spomeniku Nikole Pašića, isprljao sam se na tovatnu mast. I neko maže (na ogradu). I viče mi policajac, prepoznao me, ‘nemojte profesore, umastićete se“ – i ja sam se zamastio, i onda mi je otvorio jedna vrata gde mogu da izađem i tako sam ja započeo razgovor“.
Govoreći dalje što je tu postavljena tovatna mast, naveo je i neke svoje predloge i da ih je pitao ko je postavio ogradu i naložio da se mast maže.
„Kad imaš ogradu i tor neki, pitanje je zašto ti stavljaš mast – da li da oni koji su unutra ne mogu da izađu, što je najčešće simbol ograde, ili da oni koji su spolja ne mogu da uđu. I rekoh ja, pošto smo mi moderno društvo i stalno pričamo o digitalizaciji, gledao sam takve ograde, ali bolje je da su pustili struju, ne da se maste ovi koji su unutra, nego da pecne, ne da ubije. I policajci kažu – ne znaju ko je. Ja sam hteo da zapamtim nekoga ko je strašno doprineo pejzažnoj arhitekturi Beograda. Ne postoji više maštovitije uređen park. Ja sam manje-više obišao i video sve dvorce i ograde i tu je bila nekad jedna dvorska ograda“, dodaje Zec.
On je naveo da ih je pitao, kao patriote, kako im se čini da replika osmatračnice sa Kajmakčalana koja je tu napravljena – da je i ona u ogradi i te čuvene vojvode.
Smatra da će se vlast iznenaditi „koliko oni koji sada tu stoje (policija), koliko oni razumeju i koliko će stvari biti malo drugačije kada se da izvršna komanda – prema kojoj mi idemo“.
Naveo je da je desetinu puta razgovarao s policijom – i da ih je pitao da li im je jasno kuda idemo i da su mu odgovarali da im je jasno, da ih je pitao – da li je to dobro i da su odgovarali – da nije.
U istoriju će, kaže, ući nadstrešnica kao tragedija, ograde i pokretni toaleti ispred Skupštine, a ne brza pruga.
Komentarišući izjave predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je navela da ćaci ne skaču kad im neko to kaže, navodi:
„Naša predsednica Skupštine je jedna vrlo dekorativna osoba i zaista ja sa pažnjom slušam sve što ona kaže. I taj biser mudrosti bi trebalo da bude objavljen. I treba da se objavi sve šta je ko govorio. Vreme će pokazati koliko je ona doprinela.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare