Kokainski biznis dugo je bio strogo čuvana tajna srpsko-crnogorskih kriminalaca. Poreklo novca koji je do tada malo poznati Pljevljak rasipao šakom i kapom, nikoga nije brinula. Kupovao je firme po Srbiji, imao dobre kontakte i to je bilo sve što je trebalo da se zna. A onda su iz Italije stigle loše vesti i istina je isplivala na videlo: Darko Šarić je jedan od većih dilera kokaina u Evropi. Portal Nova.rs u serijalu tekstova otkriva ko su narko-bosevi sa Balkana koji su imali ključne uloge na svetskom tržištu droge.
Do 2007. godine braća iz Pljevalja, Darko i Duško Šarić bili su svuda rado viđeni gosti, u noćnim klubovima, u propalim firmama koje su kupovali ne pitajući za cenu, a bili su poznati po tome što su svuda imali dobre kontakte.
Odakle novac za sve to, niko nije hteo da pita, nisu pitali ni u Socijalističkoj partiji Srbije, koja je tada participirala u vlasti, kada su izdali prostor u svojoj zgradi na Studentskom trgu 2006. godini, biznismenu iz BiH Zoranu Ćopiću.
Napravljen je klub „Vanila“ koji je zapravo držao Darko Šarić. Osim svog kluba, Šarić je imao brojne firme po Srbiji, bio je dobar poslodavac, plate nisu kasnile, porezi državi su uredno plaćani, sve je bilo kao u bajci.
A onda je 2007. godine usledilo buđenje, kada se oglasio „alarm“ iz Italije. Darko Šarić i njegovi saradnici optuženi su za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Odgovor na pitanje koje niko u Srbiji i Crnoj Gori nije smeo da postavi, dali su Europol, DEA i italijanska policija u akcijama pod šifrovanim imenima „Loptice“ i „Balkanski ratnik“.
Ispostavilo se da su Crnogorci i Srbi stvorili moćnu organizaciju koja se bavila uvozom i distribucijom kokaina u Evropi. Razmere mafijaške organizacije na čijem čelu je, prema navodima optužnice, bio Darko Šarić, bile su ogromne. Oni ne samo da su imali infrastrukturu u Srbiji i Crnoj Gori, već i u Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji i mnogim drugim evropskim zemljama.
Ono što je bila prednost Šarićeve organizacije je što su bili mnogo konkurentniji u odnosu na druge kriminalne organizacije. Dok su drugi dileri kokaina od Južne Amerike do ulica evropskih gradova prolazili mnogo ruku što je uvećavalo cenu a snižavalo kvalitet, Šarićeva organizacije je sve objedinila. Imali su svoje ljude u Južnoj Americi koji su ugovarali posao sa proizvođačima, imali su svoju transportnu mrežu, imali su mrežu dilera, pre svega u Italiji.
Drogu su prodavali po nižim cenama a bila je kvalitetnija i osvojili su evropsko tržište na juriš. Spremni da stupe u savezništvo sa bilo kim, od južnoameričkih narko-barona do najsurovije italijanske kriminalne organizacije Ndrangeta.
Koliko je posao dobro išao pokazuje primer Rodoljuba Radulovića zvanog Miša Banana, koji je jedan od najbližih saradnika Darka Šarića, inače biznismen rodom, naravno, iz Kotora. U Beogradu je osnovao firmu „Banana king“ i počeo je da se bavi uvozom ovog voća iz Latinske Amerike i tako dobija nadimak Miša Banana. Posao sa voćem mu je toliko dobro išao da je kupio nekoliko trgovačkih brodova.
Inače, jedan od najčešćih načina za šverc kokaina je upravo u tovarima banana. Radulović je takođe i akter snimka koji je napravila BIA, na kome sedi u kafani sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Ivicom Dačićem.
Ono što je italijanske istražitelje posebno zapanjilo i uplašilo je što su članovi kriminalne organizacije Darka Šarića, makar ispostava u Italiji koju su pratili i prisluškivala, imala vojničku disciplinu. Neki od njih i jesu bili bivši policajci ili učesnici ratova na prostorima bivše Jugoslavije.
Pročitajte još:
I dok su članovi klana „padali“ od 2007. godine, Darko Šarić je uspeo dugo da izbegava policiju. Srpska policija je za njim raspisala poternicu, ali je on bio neuhvatljiv. O njegovom uticaju govori i izjava tadašnjeg gradonačelnika Pljevalja Filipa Vukovića: „Kako ću ja znati gde je Šarić, a i da znam nikada ne bih rekao“.
Čini se da su i mnogi u Srbiji delili Vukovićevo mišljenje.
Kraj Šarićevom bekstvu dolazi u martu 2014. godine. Tada je na velika zvona u Srbiji objavljeno da je Darko Šarić uhapšen. Sve se, ipak, odigralo malo drugačije.
Naime, Šarić se dobrovoljno predao, a navodno su pregovori o uslovima njegova predaje održani na Jelovoj Gori, a u zamenu za „hapšenje“ narko bosa, u Crnoj Gori je pušten da se sa slobode brani njegov mlađi brat Duško, koji je u toj državi uhapšen zbog pranja novca.
Protiv Šarića je započet maratonski proces u Specijalnom sudu u Beogradu, koji još uvek traje. Prvostepenom presudom je osuđen na 15 godina zatvora u decembru 2018. godine, ali mu je presuda ukinuta 2021. godine i on je privremeno pušten iz pritvora.
Proces protiv Šarića za pranje novca, takođe nije završen.
Ali, nekoliko meseci pošto mu je ublažena mera pritvora i pošto je zatvorsku ćeliju zamenio vilom, Šarić je ponovo uhapšen i to zbog sumnje da je naredio likvidaciju svog saradnika Milovana Milovca Cigle, koji je ubijen u Ekvadoru. To je razbilo iluziju koja je dugo vladala u javnosti da je Darko Šarić neka vrsta modernog Robin Huda.
Sudbina pojedinih Šarićevih saradnika je bila surova. Dragan Dudić Fric, biznismen iz Kotora i blizak saradnik Šarića, ubijen je krajem maja 2010. godine.
U julu 2012. podmetnutom bombom pod automobil ubijen je Radojica Joksović, rođak svedoka-saradnika u postupku protiv Šarića, Nebojše Joksovića. Joksović je bio Šarićev saradnik sve dok nije odlučio da mu okrene leđa i postane glavni adut tužilaštva protiv optuženog narko-bosa.
Šarić je u međuvremenu optužen i da je planirao likvidaciju Joksovića.
Sa druge strane, i oni koji su naštetili Šariću surovo su prošli. Nasilno su završili i Aksentijie Ilijin iz Banatskog Aranđelova i Milivoje Terzić iz Pljevalja.
Njih dvojica su uspeli da prevare majku braće Šarić za 300.000 evra, obećavajući joj da će sve optužbe protiv Duška biti odbačene ako da novac. Prevara je otkrivena, Terzić je uhapšen, ali je izvršio samoubistvo u zatvoru Spuž, pod prilično sumnjivim okolnostima.
Ilijin je izrešetan na pragu svoje kuće u Banatskom Aranđelovu.
Kako je naš portal ranije pisao, Šariću je dosije u policiji otvoren 22. maja 1991. godine kada je imao samo 21. godinu. Tada je sa drugom iz rodnog mesta, Pljevlja, iz lokalne prodavnice, ukrao čajne kobasice, sudžuk, salamu, eurokrem, suva rebra, slaninu… i oko 400 paklica cigareta.
Već tada je dovođenu vezu sa švercom cigareta.
U svet „velikog“ kriminala ušao je kada je opljačkao kuću krojača Dragana Kneževića 11. septembra 1993. godine u selu Šumane kod Pljevlja. Nekoliko godina kasnije, tačnije početkom 2000-ih počele su spekulacije o poreklu Šarićevog novca.
Ipak, sve do međunarodne akcije „Balkanski ratnik“ 2009. godine, nije se znalo da Šarić slovi za jednog od najjačih ljudi na svetskom tržištu droge.
BONUS VIDEO: Privođenje Darka Šarića
