0
Ime Novopazarca Samira Divljanovića našlo se na spisku za odstrel kriminalne grupe "vračarci" koja je optužena za tri ubistva i pet pokušaja ubistva. Optužnicom koja je podignuta protiv 38 pripadnika ovog klana, zbog tri ubistva i pet pokušaja ubistva, po prvi put je rasvetljeno šta se krilo iza pucnjave na Vračaru.
Zavera oko ubistva Divljanovića počela je da se kuje od 10. decembra 2019. godine jer su „vračarci“ hteli da mu se osvete zato što je prethodno od njih uzeo pet kilograma kokaina koje nije platio, ali i jer su bili uvereni da Divljanović sarađuje sa policijom i cinkari, navodi se u optužnici u koju je Nova.rs imala uvid. Imajući u vidu da je i ranije uzimao drogu od njih, odlučili su da ga i ovog puta namame pričom o navodnoj kupovini kilogram kokaina.
Ubistvo Samira Divljanovića planirali su i pokušali da izvrše Nikola Vušović, Uroš Piperski, Aleksandar Milošević, Jovica Sovilj, Đorđe Knežević i Rašo Ban, a u logistici je učestvovala još jedna osoba čije se ime ne navodi u optužnici. Pucnjava u kojoj je Divljanović trebalo da bude ubijen dogodila se na Vračaru, u Beogradu 29. decembra 2019. godine.
Kao i uvek, pripadnici grupe planirali su praćenje i izvršenje ubistva putem grupne konverzacije, koju je oformio Nikola Vušović početkom decembra 2019. godine.
Milošević 10. decembra te godine u grupi šalje detalje oko praćnja Divljanovića, po svemu sudeći, na beogradskom aerodromu, da je pronašao poziciju, a Vušović mu odgovara da je njih četvoro, „dva lika i dve riba“, i da od najbitnijeg ima slike, kao i od njegove „ribe“, te mu naređuje da bude na poziciji i da čeka. Okrivljeni Knežević se ubacuje u razgovor i navodi da čeka na toj poziciji. Knežević odgovara da će javiti šta imaju obučeno u kom su automobilu.
0
0
0
0
Posle izvesnog vremena Knežević javlja da je video da su ušli u crvenog „golfa 6“ i da su otišli, navodeći i registraciju, a Vušević mu odgovara da je „ovaj bitan“, misleći na to u kom vozilu je Divljanović. U grupnom četu nalaze se i osobe čije ime nije navedeno u optužnici, već samo njegov PIN, ali se može zaključiti da učestvuje u akciji praćenja i planiranju ubistva. Knežević potom javlja da ga je „isekao autobus“ i da su mu ispali iz vida ali da veruje da idu ka „Ušću“. Vušović mu naređuje da ode u taj tržni centar i obiđe garažu i restorane kako bi ih lociarao. Za sve to vreme osoba iza neimenovanog PIN-a govori da su njegovi ljudi spremni i da čekaju.
Nastavljaju da prate Divljanovića i ženske osobe koje su bile sa njim, a sve kako bi što bolje osmotrili kuda se kreće, šta radi, gde mu je „jazbina“ i slično. Tri dana kasnije, ponovo kreću u pratnju za Divljanovića. Ideja je bila da mu u jednom trenutku zakače GPS uređaj za automobil kako bi u svakom trenutku mogli znati gde se Divljanović nalazi.
Međutim, pratnja Divljanovića nije uspevala onako kako su „vračarci“ planirali, pa tako 24. decembra Vušović javlja u grupnom četu da „Turčin hoće da kupi kilo u Beogradu“ i tada počinju da kuju plan oko primopredaje, tačnije zamke koju mu pripremaju.
Iznose sumnje da bi Divljanović mogao na sastanak da pošalje svog vozača, a potom planiraju da ukoliko bude tako, otmu tu osobu, da probaju da izvuku neke informacije od njega ili preko njegovog telefona namame Divljanovića. Razvijaju plan da se sa „vozačem“ nađu kod Miljakovačke šume, da mu ponude saradnju ako je neki „normalac“. Ipak 29. decembra Vušović javlja da se Divljanović ponovo raspituje oko kupovine kokaina, da mu je hitno i da mu se žuri. Milošević mu govori vreme i adresu na koju treba poslati Divljanovića, a osoba iza PIN-a govori da mu sigurno „gori za pare“ i da se verovatno „sprema da prevari nekoga“.
Vušović izražava sumnju da „Turčin“ (kako su povremeno zvali Divljanovića) sigurno nešto mulja i da će ih nasamariti jer im je javio da mu ne odgovara ta „vukoj**ina“, te da pita može li negde drugde. Vušović predlaže hipodrom kao novu lokaciju, slede ponovo dogovori, Vušovih piše da treba da vidi da li će se pojaviti u lokalu tom na šta osoba iza PIN-a kaže da nema šanse te mu Vušović kaže da „ovaj smrdi jako“. Zbog toga savetuje da se najpre sastanu sa Divljanovićem bez „robe“ i da ga pozovu da krene sa njim po kokain i da ga, ukoliko se stvori prilika, tada „ščepaju“.
Dogovaraju se konačno da to bude Baba Višnjina ulica, te im Vušović naređuje da Milošević, koji je trebalo da se sastane sa Divljanovićem, nosi kačket ili šal, da ga gađaju u noge da ga onesposobe, a ne u glavu osim ako ne bude moralo.
Milošević posle izvesnog vremena javlja „kolegama“ da se našao sa Divljanovićem, da je probao da ga „uhapsi“, ali da je Divljanović odmah izvukao pištolj i otvorio vatru.
„Krenuo je da vadi utoku i da se baca pod kola“, objašnjava Milošević i dodaje da su se potom jurili oko auta i pucali jedan na drugog, a kada su mu se istrošili meci, krenuo je da „pali“. Potom se dopisuju o tome kada će i kako se pritajiti, gde će pobeći i slično. Jedni drugima šalju informacije iz medija, da se dogodila pucnjava, da je muškarac prevezen na reanimaciju, zbog čega jedni drugima čestitaju na ranjavanju Divljanovića.
0
0
0
Samir Divljanović iz Novog Pazara široj javnosti je poznat kao osuđivani narko-diler. Ranije se prezivao Tutić, a u međuvremenu je uzeo ženino ime Divljanović. Osuđivan je zbog narkotika, kada je 2012. pokušao da transportuje dva kilograma heroina iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu. Pojedini beogradski portali pisali su da se Divljanović našao u centru pucnjave u Berlinu 2012. godine, ispred jednog šiša bara, kada je ranjen Novopazarac Adis Bejtović (35) zvani Macan. Prema pisanju nemačkih portala, do pucnjave je došlo oko 23.00 sata, a maskirani napadači su na trojicu muškaraca iz Novog Pazara, koji su sedeli na terasi šiša bara, ispalili oko 30 hitaca.
Bonus video: Pucnjava i bacanje bombe u kafiću u Inđiji