Šta se dešava u Trećem tužilaštvu: 10 meseci bez pravilnika, ne mogu da zapošljavaju, tvrde da ih ministar pravde diskriminiše

Problem je, kako navode u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, počeo još prošle godine. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta dostavili su Ministarstvu pravde 12. novembra 2025. godine, kako bi dobili saglasnost predviđenu Zakonom o javnom tužilaštvu.

Međutim, odgovor Ministarstva, kako tvrde, nisu dobili ni nakon gotovo deset meseci i čak 12 urgencija.

Treče tužilaštvo tvrdi da to nije samo pitanje administrativne procedure, te da je zbog toga gotovo godinu dana onemogućeno regulisanje kadrovskog statusa zaposlenih, što, prema njihovoj oceni, ozbiljno ugrožava i opstruiše rad ovog organa i utiče na njegovu efikasnost u postupanju.

Konkretna posledica je, prema njihovim navodima, to što tužilaštvo ne može da sprovede praktično nikakve kadrovske izmene, poput toga da ne može da raspisuje konkurse za zapošljavanje novih ljudi, ali ni da unapređuje postojeće zaposlene koji su ispunili uslove za napredovanje.

Problem je tim veći, navode, jer Treće osnovno javno tužilaštvo već godinama funkcioniše sa nepopunjenom sistematizacijom radnih mesta.

U međuvremenu je, 27. maja 2026. godine, na funkciju stupilo 13 novoizabranih javnih tužilaca. Zbog toga se, prema oceni tužilaštva, kao nužna nameće i potreba za povećanjem broja zaposlenih koji pomažu tužiocima u radu - pre svega javnotužilačkih pomoćnika, ali i državnih službenika i nameštenika koji obavljaju prateće poslove.

Tužilaštvo ističe i da je zbog izena zakona bilo dužno da uskladi svoje unutrašnje akte sa novim odredbama, i to u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu. Međutim, kako navode, u tome su onemogućeni upravo zato što već deset meseci čekaju odgovor Ministarstva pravde.

Zbog svega toga, Treće tužilaštvo je ocenilo da ne postoji opravdan razlog za takvo postupanje i optužilo Ministarstvo pravde za „diskriminatorski odnos“.

U prvi plan tada su izneli i tvrdnju da postupanje ministra pravde Nenada Vujića nije izolovan slučaj, već da predstavlja nastavak njegovog „ličnog obračuna sa glavnim javnim tužiocem Trećeg osnovnog tužilaštva“.

Reakcija Ministarstva pravde

Ministarstvo pravde potom je reagovalo, odbacujući navode Trećeg osnovnog javnog tužilaštva kao neosnovane. U Ministarstvu su naveli da su u toku pripreme za otvaranje novih institucija - Trećeg i Četvrtog osnovnog suda, kao i Trećeg i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu – čiji je početak rada planiran za 1. mart 2027. godine.

Prema stavu Ministarstva, ove informacije su poznate i rukovodstvu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva. Podsetili su i da su sudovi i javna tužilaštva osnovani izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, čije će odredbe početi da se primenjuju 1. marta 2027. godine.

A šta kaže Treće na odgovor?

Međutim, upravo to obrazloženje sada osporava Treće tužilaštvo.

U novom saopštenju navode da se iz reakcije Ministarstva stiče utisak da je saglasnost uskraćena zbog predstojeće podele Trećeg osnovnog suda i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva.

Tužilaštvo, međutim, tvrdi da takvo obrazloženje nema zakonsko uporište. Kao ključni argument navode činjenicu da je i podela Trećeg osnovnog suda predviđena istim zakonom, ali da je taj sud još u novembru 2025. godine blagovremeno dobio saglasnost na svoj pravilnik.

Zbog toga u Trećem tužilaštvu postavljaju pitanje zbog čega se isti princip ne primenjuje i na njih i tvrde da se time stvaraju uslovi za, kako navode, „nespornu diskriminaciju“ između suda i tužilaštva.

Posebno problematizuju i deo odgovora Ministarstva koji se odnosi na buduću podelu zaposlenih. Prema novom zakonu, Treći i Četvrti osnovni sud, kao i Treće i Četvrto osnovno javno tužilaštvo, preuzeće potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene iz postojećih Trećeg osnovnog suda i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva.

Tužilaštvo to vidi kao dodatni razlog da mu se sada odobri pravilnik i omogući zapošljavanje novih ljudi.

Kako navode, podela kadrova između dva nova organa sama po sebi znači da će biti potrebno obezbediti veći broj zaposlenih. Zbog toga smatraju da predstojeća reorganizacija ne može biti razlog da im se sada uskraćuje saglasnost na pravilnik, već upravo suprotno.

Iz Trećeg tužilaštva naglašavaju da ono, bez obzira na zakonske izmene, i dalje postoji i postojaće do marta 2027. godine, odnosno do početka primene odredbi o novoj organizaciji.

Ističu i da, uprkos svemu, postižu, kako ocenjuju, izuzetne rezultate, što pripisuju kadru koji u tužilaštvu radi. Zbog toga smatraju da zaposlene treba nagraditi, a ne dovoditi u diskriminatoran položaj.

Posebno su odgovorili i na tvrdnju Ministarstva da bi predstojeće reforme trebalo da doprinesu unapređenju kvaliteta pravde i efikasnosti sudskog sistema.

Unapređenje efikasnosti nije razlog za podelu tužilaštva

U Trećem tužilaštvu navode da unapređenje efikasnosti nije bilo razlog za donošenje zakona kojim je predviđena podela ovog tužilaštva. Kao argument navode podatak da je broj predmeta u kojima postupaju u poslednje tri godine smanjen sa više od 20.000 na oko 6.500, koliko ih trenutno imaju.

Istovremeno, poručuju da se, ako je Ministarstvu pravde efikasnost zaista toliko važna, postavlja pitanje kako je moguće da jedan državni organ deset meseci funkcioniše bez pravilnika.

Dok, sa jedne strane, Ministarstvo ukazuje na predstojeću reorganizaciju pravosudnog sistema i formiranje dva nova osnovna suda i dva nova osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sa druge, Treće tužilaštvo tvrdi da zbog čekanja na saglasnost već deset meseci ne može da rešava sopstvene kadrovske probleme i da mu je time otežan normalan rad.

Za tužilaštvo, dakle, problem nije samo u tome što odgovor Ministarstva izostaje, već u posledicama koje takvo stanje ima na svakodnevno funkcionisanje: nema novih konkursa, nema unapređenja zaposlenih koji ispunjavaju uslove, a istovremeno postoji potreba za većim brojem ljudi koji bi pomagali tužiocima u radu.

Sukob je dodatno produbljen time što Treće tužilaštvo tvrdi da je Ministarstvo na njihovo javno saopštenje reagovalo odmah, dok prethodno nije odgovorilo ni na jednu od 12 urgencija koje su mu uputili tokom deset meseci.

Zbog toga su u svom poslednjem saopštenju ocenili da su reakcijom Ministarstva zapravo samo potvrđeni njihovi navodi o tome da se radi o „ličnom obračunu ministra pravde sa glavnim javnim tužiocem Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu“, koji za posledicu ima, kako tvrde, „opstrukciju rada ovog organa“.

Na kraju su poručili da je Ministarstvo svoj odgovor moglo da dostavi direktno tužilaštvu, nakon jedne od 12 urgencija, umesto što ga je, kako navode, dostavilo medijima.