Smanjuje se broj povezanih sa nestankom i ubistvom male Danke: Otac optuženog za ubistvo oslobođen optužbi da mu je pomagao i to nije jedina manjkavost zvanične verzije

Najnovija odluka u slučaju nestanka i ubistva dvogodišnje Danke Ilić u Banjskom polju 26. marta 2024. godine, ponovo je bacila svetlo sumnje na optužnicu podignutu protiv osoba koje sumnjiče da su ubili devojčicu.

Sada je odluku doneo i obrazložio Apelacioni sud u Nišu, odbacujući optužbe na račun Radoslava Dragijevića, oca Dejana Dragijevića kojeg zajedno sa njegovim kolegom iz JKP "Vodovod" terete za ubistvo devojčice.

Radoslav je bio sumnjičen da je znao da su njegov sin Dejan i Srđan Janković ubili devojčicu ali da to nije prijavio policiji, te da im je pomogao da devojčicino telo sa deponije u Banjskom polju sakriju na lokaciju koja je do danas ostala nepoznata. Radoslav je od samog početka postupka tvrdio da nema veze sa nestankom, pa ni sa Dankinim ubistvom.

"Da je beba nestala video sam na telefonu, jer nešto i ne gledam televiiziju. Nisam ni znao da će mi to promeniti život i ostaviti praznu kuću", ispričao je u svojoj ispovesti za Novu Radoslav Dragijević iz sela Zlot kraj Bora. Radoslav je, otkako je nestala mala Danka, praktično izgubio celu porodicu. Sin Dejan je označen kao ubica i nalazi se u pritvoru već više od dve godine, drugi sin Dalibor je bio uhapšen zbog sumnje da je takođe pomogao u prikrivanju zločina i tela, ali je ubijen u policijskoj stanici i taj slučaj se do danas nije pomerio sa mrtve tačke. I njegova žena Svetlana, koja je jedina ostala na slobodi, preminula je od srčanog udara.

"Policija je posle nekoliko dana počela da dolazi u našu kuću i da nas saslušava. Dejana su prvog uhapsili, zajedno sa tim Srđanom Jankovićem. Odveli su ga sa posla. Dolazili su svaki dan, pretresali kuću, odnosili stvari. Onda su Dalibora prvo sa posla odveli na jedan razgovor, mislim da je to bio četvrti, peti april. Prvi put su ga pustili. Onda su ga ponovo uhapsili. Tog dana, pre nego što je otišao na posao, poslednji put sam video Dalibora. Onda su u policiju odveli i mene i moju ženu Svetlanu. Nju su pustili, a mene su zadržali", objašnjava Radoslav Dragijević.

Njegov sin Dejan je, kao i Srđan Janković, priznao da je ubio Danku. Kasnije su, nakon Daliborovog ubistva, tvrdili da im je to priznanje iznuđeno batinama. Radoslav je u ispovesti za Novu ispričao da njega nisu tukli, ali mu jesu pretili.

"Jedan mi je rekao da je bolje da priznam, nego da me vode u podrum. Ja sam star čovek, bolestan... Jedan udarac bi mogao da me ubije, valjda me zbog toga nisu ni tukli. Ja sam jednom od njih rekao: 'Nemoj da me biješ, nego mi daj pištolj, sa jednim metkom, da sam sebi presudim i skratim sve'. Vodali su me stalno iz Bora u Zaječar i nazad. Tada mi je, onako u prolazu, jedan od policajaca rekao: 'Ubili smo ti sina'. Nije mi rekao u oči, u ćeliji ili u kombiju, nego u hodniku, da ne mogu ništa ni da pitam, ni da kažem", prisetio se najstariji Dragijević.

Izvesno vreme je proveo u pritvoru, a potom je pušten na slobodu. Opstanak optužnice Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru je ponovo dovedeno u pitanje, poseno imajući u vidu da je više puta vraćana, a primećene su i brojne manjkavosti.

Odsustvo DNK tragova

Prema zvaničnoj rekonstrukciji događaja, Danku su radnici JKP "Vodovod" udarili automobilom, onesvestili je, kada se povratila, ugušili su je i njeno telo stavili u gepek službenog auta i odvezli na nepoznatu lokaciju. Danku i njenog starijeg brata je majka kobnog dana dovela u Banjsko polje kako bi se igrali u dvorištu imenja njenog dede. Nisu tu često dolazili, a kobnog dana Danka je, prema rečima njene majke, nestala iz dvorišta.

Međutim, zvanična verzija događaja dovedena je u pitanje već prilikom pristizanja prvih rezultata veštačenja automobila. Utvrđeno je da od oko 500 pronađenih tragova, nijedan ne pripada maloj Danki.

Analiza GPS

Budući da nisu pronađeni DNK tragovi, sve oči bile su uprte u analizu kretanja službenog vozila na osnovu GPS. Međutim, tada pristižu novi problemi.

Na osnovu analiza utvrđeno je da su osumnjičeni kobnog dana bili u Banjskom polju, što oni ne poriču. Policija je još na početku istrage saopštila da su se oni, nedaleko od imanja porodice Ilić, zaustavili u kritičnom periodu i da je utvrđeno njihovo zadržavanje na tom mestu.

Ipak, novinari „Insajdera“ su, u međuvremenu, došli do izveštaja veštačenja GPS uređaja, na osnovu kog je i rekonstruisano kretanje dvojice osumnjičenih.

Otkrili su da, kada se podaci veštaka uporede sa tvrdnjama koje je policija javno saopštila posle hapšenja dvojice osumnjičenih, dolazi se do ozbiljne razlike u vremenu zaustavljanja vozila.

Tako veštaci tvrde da se vozilo „Vodovoda“ ispred kuće porodice majke Danke zaustavilo i okrenulo za ukupno 53 sekunde. Policija je tvrdila da je zaustavljanje trajalo dva i po puta duže. Tako je Bratislav Gašić, u to vreme ministar unutrašnjih poslova, tvrdio da se vozili ispred kapije zadržalo dva i po minuta, pisao je Insajder.

Razlika između policije i veštaka je i u vremenu zadržavanja dvojice osumnjičenih na deponiji na kojoj su, kako tvrdi policija, bacili telo devojčice. Policija je tvrdila da su se Janković i Dragijević na tom mestu, na starom banjskom putu, zadržali 109 sekundi. Veštaci su utvrdili – 80 sekundi.

Ubistvo u policijskoj stanici

Svetlo na ceo slučaj bacilo je i ubistvo drugog Radoslavovog sina Dalibora u Policijskoj stanici Bor. Dalibor je priveden zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu tako što je pomogao bratu i njegovom kolegi. Međutim, policija je narednog jutra saopštila da je Dragijeviću pozlilo u stanici i da je preminuo.

Zahvaljujući obdukcinom nalazu čije je detalje objavio Radar, utvrđeno je da je nesrećni Dalibor preminuo od posledice brutalnog batinjanja, da su na njegovom telu uočene brojne povrede nastale svirepim batinjanjem.

Taj slučaj se danas nalazi u Višem javnom tužilaštvu u Nišu i do sada ništa konkretno nije utvrđeno po pitanju rasvetljavanja okolnosti njegovog ubistva, a čini se i da je primetno odusustvo bilo kakve volje da se odgovorni privedu pravdi.

S tim u vezi, moglo bi se posumnjati u priznanja koja su okrivljeni Dejan i Srđan ranije dali, priznavši navodno da su ubili Danku Ilić, a pitanje koje se logično nameće jeste da li je Dalibor skončao na ovaj način samo zato što po cenu života nije hteo da prizna nešto što nije učinio.