Sećate li se "ključnog svedoka" koji je trčao pored deponije nakon što je nestala Danka Ilić? Otkrivamo šta je ispričao na saslušanju u tužilaštvu

Dalibor Jović je u svojstvu svedoka ispitan 5. jula 2024. godine, u vreme kada je javnost nestrpljivo počela da postavlja brojna pitanja o tome šta se dogodilo devojčici usred bela dana u Banjskom polju. U to vreme su optuženi za njen nestanak, tačnije ubistvo, već postojali, bili su to radnici JKP "Vodovod" Dejan Dragijević, čiji je brat Dalibor kasnije ubijen u policijskoj stanici i Srđan Janković.

Optužnica za ubistvo deteta koje je podiglo Više javno tužilaštvo u Zaječaru još nije potvrđena, više puta je vraćana na doradu i dopunu, a svedok koji se u julu pojavljuje kao "ključni", u čiji se iskaz polagalo mnogo nade, ništa konkretno nije otkrio, niti nas približio odgovoru na pitanje - gde je Danka Ilić?

Susret sa Dankinim roditeljima u prodavnici

Svedok Dalibor J. je u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru ispričao da ne poznaje oštećene Ivanu i Miloša Ilića, Dankine roditelje. Međutm, ispričao je da ih je video mesec dana nakon kritičnog događaja u robnoj kući u Boru, na ulazu koji je ujedno i ulaz za jednu prodavnicu. Išao je iza njih, a u trenutku kada su oni zadržali vrata, on ih je pitao kako su, a oni su mu rekli da nisu nikako, a on im je na to rekao da se drže.

Ispričao je da se seća se šta je radio 26. marta 2024. godine, da je tog dana, pored svojih redovnih obaveza sa porodicom, krenudo da trči zbog skidanja telesne težine i objasnio je putanju kojom se kretao od svoje kuće. Naveo je da je tog dana od kuće krenuo oko 13.30 ili 13.45 časova, da je trčao, ne mnogo brzo, i da se kretao levom stranom Banjskog puta gledano iz pravca Bora.

Na nekih 400, 500 metara udaljenosti od deponije, tačnije posle deponije, obišlo ga je vozilo bele boje sa natpisom "Vodovod", marke "fijat panda" koje se kretalo ka Boru brzinom od 50 do 60 kilometara na čas. Rekao je da misli da je to bilo oko posle 14.00 časova, odnosno pet ili deset minuta kasnije.

Seća se da ga je vozilo obišlo kod kuće čoveka koji pravi vetrenjače, te da nije primetio ko je i šta je u vozilu. Ispričao je da je na ovo vozilo obratio pažnju iz razloga što je podneo zahtev "Vodovodu" da mu otklone kvar na cevi i vodomeru i da je taj zahtev podneo dva do tri dana nakon ovog događaja, odnosno nakon nestanka devojčice.

Naveo je da je, kada je video ovo vozilo, pomislio kada će doći da mu poprave kvar.

Ispričao je da video i druga vozila, ali da boju i marku nije zapamtio.

Na pitanje javnog tužioca da li je trčao pored deponije i da li je primetio nešto čudno na deponiji, svedok je izjavio da ne, odnosno da ne može da vidi sa te pozicije deponij, sa mesta gde ga je obišao automobil. Dalje navodi da tog dana nije ništa specifično video na deponiji, da je bilo sve uobičajeno, ali da zna da su ranijih godina imali apele da se očisti deponija.

Automobil na deponiji

Navodi da je učestvovao u potrazi za Dankom 26. i 27. marta, da 28. marta nije ništa posebno radio sem što je bio sa porodicom i da je radio u svojoj humanitarnoj organizaciji.

Dalje navodi da je trčao još 28. marta, da je otprilike to bilo između 13.30 i 14.00 časova, da ne može precizno da opredeli da li je 28. marta ili 29. marta trčao istom putanjom, da je prošao pored deponije i nije video ništa karakteristično, da kada se okrenuo i krenuo da trči istim putem nazad, primetio je negde na sredini deponije da se nalazi beli pikap, za koji misli da je bio "reno", da se ne seća registarskih oznaka ali da misli da su borske.

Pojašnjava da je to vozilo bilo krenulo iz Bora prema Banjskom polju gledano iz pravca Bora, što znači da je prešlo na suprotnu kolovoznu traku, da je primetio muškarca koji je bio prosed i da misli da je bio stariji čovek, da ne može da opredeli konstituciju niti kakvu je garderobu imao, ali da misli da je bilo nešto plavo, kao radničko odelo, da nije bilo čisto i da je izgledalo kao da je čovek nešto radio i umazao se.

Dalje navodi da je čovek stajao na kraju deponije, na nekih metar do dva od same ivice deponije, gledano iz pravca Banjskog polja, da je čovek bio bočno okrenut i gledao je ispred sebe, da se kretao na površini od oko metar, dva i da nije imao ništa u rukama.

Na pitanje javnog tužioca da li se čovek kretao po deponiji, pri čemu je mislio na celu deponiju, kao i strmi deo koji se spušta prema magistralnom putu, svedok je izjavio da čovek nije gledao po celoj deponiji niti na strmi deo, već da je gledao onako kako je opisao. Dalje navodi da je od vozila bio udaljen pet metara, da na vozilu nijedna vrata nisu bila otvorena, da je bio sam, da nije prilazio vozilu i nije ništa vadio iz njega, niti je nešto stavljao. Ispričao je da je čak nameravao da sa njim uđe u raspravu odnosno pita ga šta baca ali da kada je video da samo nešto gleda, odustao je. Navodi da je prošao pored ovog čoveka na udaljenosti od pet metara, da nije sve vreme gledao u njega jer kada on oborio pogled, nastavio je naprad.

Potom je došao kući i supruzi je rekao da je osetio specifičan miris na deponiji i u Metalurgu i da je možda neka crkotina, a da se to potvrdilo jer su, kada su čistili deponiju jer su pronašli su leševe životinja. Ispričao je da ništa nije primetio dok je prolazio pored deponije, a da je vazeno za telo deteta i da je tog čoveka na deponiji video oko 14.30.

Na pitanje javnog tužioca da li je vozilo isto koje je video 26. marta i koje ga je obišlo, svedok je izjavio da nije bilo isto vozilo, da vozilo koje je stajalo na deponiji nije imalo nikakav natpis, da pristuni okrivljeni nisu bili na deponiji, a da ih je on video i da je to sve što je imao da izjavi.

Ubistvo u policijskoj stanici u Boru

Slučaj nestanka Danke Ilić koji do danas nije u potpunosti rasvetljen jer devojčica još nije pronađena, kao ni njeno telo, obeležilo je i ubistvo Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru. Dalibor je rođeni brat optuženog Dejana Dragijevića, koji je priveden u policijsku stanicu jer je policija sumnjala da bi mogao imati informacije šta se dogodilo sa detetom. Međutim, prvo jutro u stanici nije dočekao, a Ministarstvo unutršanjih poslova je saopštilo da mu je pozlilo.

Međutim, obdukcioni nalaz je u potpunosti demantovao te tvrdnje MUP jer se iz njega vidi da je nasmrt pretučen u policijskoj stanici. Do danas zbog toga niko nije priveden, a slučaj vodi Više javno tužilaštvo u Nišu.