Ranjavanja Milana Vukašinovića, pucnjava na Vojsku Srbije, krađa državnog novca: Zašto niko ne govori o incidentima na administrativnoj liniji?

Početkom novembra beogradski advokat Ivan Ninić objavio je na društvenoj mreži „X“ da je Milan Vukašinović iz Leposavića teško ranjen iz vatrenog oružja i odveden u centralnu Srbiju. Ninić je napad na Vukašinovića povezao sa srpskim vojnim bezbednosnim službama.

Vlada Srbije, koja je sklona tome da demantuje da li je ministru otkopčan šlic i da li će premijer da živi u ovoj ili onoj državnoj vili, ćutala je danima i „pravila se mrtva“ na medijske izveštaje i reakcije iz Prištine povodom napada na Vukašinovića, piše N1.

A onda su prorežimski mediji 7. novembra objavili identičan tekst bez navedenog izvora o tome kako su uhapšena dvojica špijuna na području Raške, kao i da je to nastavak akcije kada je na administrativnoj liniji uhapšen Milan Vukašinović, koji je ranjen prilikom pokušaja bekstva.

Zvanične reakcije i dalje nije bilo, a onda se slična situacija ponovila u nedelju uveče 16. novembra kada su ponovo prorežimski mediji objavili da saznaju da je grupa Albanaca pucala na pripadnike Vojske Srbije u blizini administrativne linije u rejonu baze „Debela glava“.

Predsednik Aleksandar Vučić koji je nekada naređivao da se zbog dronova sa Kosova podiže borbena gotovost, o oružanom napadu na pripadnike Vojske nije rekao ni reč. Kao ni Ministarstvo odbrane, koje nije ni demantovalo ni potvrdilo navedene informacije.

Novinar Andrija Lazarević iz Zubinog Potoka za portal N1 kaže da je u pitanju izuzetno težak incident, ako se uopšte desio, i da se od Ministarstva odbrane očekivalo da reaguje. Javnost je umesto toga dobila „konfuzne informacije“ od kosovske policije i nijednu zvaničnu reakciju iz centralne Srbije, dodaje naš sagovornik.

„Kad god se na Kosovu desi nešto osetljivo, a svaki događaj može da bude bezbednosno osetljiv, Srbi su prepušteni vaninstitucionalnim izvorima, medijima ili političarima koji bi od svakog događaja da izvuku određenu korist“, kazao je Lazarević i podseća da se 24. septembra 2023. godine 10 sati čekalo na zvaničnu informaciju o dešavanjima u Banjskoj iako su kosovski mediji i zvaničnici od jutra o tome govorili.

Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, kaže da je nerešeno upravljanje administrativnom linijom, što bi trebalo da radi KFOR, jedna od retkih stvari koja povezuje dva naizgled nepovezana incidenta s početka teksta.

N1 se s pitanjima u vezi sa pucnjavom na pripadnike Vojske obratio i KFOR-u, koji nam je odgovorio da „pažljivo prati situaciju“ i da „nema mandat za sprovođenje zakona i nije imao nikakvu ulogu u hapšenjima“.

Ovaj odgovor KFOR-a otvorio je novo pitanje – kojim hapšenjima. U vesti objavljenoj u srpskim medijima hapšenje se ne spominje, a Kosovska policija je u svom saopštenju istakla da su vesti o pomenutom incidentu dezinformacije, kao i da su pripadnici kosovske policije tog dana uhapsili četiri zalutala lovca iz Medveđe. Na pitanje N1 o kakvim hapšenjima KFOR govori, kosovska policija nam je odgovorila istim saopštenjem.

Petar Bošković, član Predsedništva stranke Srbija centar (SRCE), a nekada načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, za N1 kaže da je nezapamćeno da RTS i drugi mediji objave da je neko pucao na pripadnike Vojske, a ne Ministarstvo odbrane.

Ističe da se Ministarstvo odbrane više ne pita kada su u pitanju takva saopštenja i dodaje da veruje da su informacije o incidentima oko administrativne linije izašle iz neke druge službe.

„Imajući u vidu kako rade i kako su od Uprave napravili agitprop službu, ništa ne čudi. To je daleko od onoga što je bilo“, rekao je Bošković, dodajući da se vodi „kominternovska politika“.

Bošković kaže da ako je na teritoriju centralne Srbije ušlo šest džipova to ne znači da je bilo samo šest ljudi i dodaje da Vojska ne sme da dozvoli da se manipuliše tom informacijom i spekulacijama - da li su u pitanju bili lovci ili ne. Ističe da se time otvara „Pandorina kutija“.

„Vojska je postala rob VBA (Vojnobezbednosna agencija), koja je zatvorila kanale komunikacije i više se pita nego Generalštab. VBA o Banjskoj i Loznici (paravojni kampovi, prim. aut) pojma nema... To su diletanti, to je Banjska, to je Radoičić, a njegov imenjak (Milan) Mojsilović nema pojma“, rekao je Bošković.

Poredeći dve vesti sa administrativne linije, bez navedenog izvora, on kaže da ima indicija da su ipak potekle sa istog izvora i da se radi o spinovanju po već razrađenoj šemi.

„Kada se javno mnenje fokusira na nešto, kreće prebacivanje fokusa i novo spinovanje i afere“, dodao je Bošković. A u nedelju kada se zapucalo, najviše se govorilo o NIS-u.

Lazarević kaže da je Kosovo uvek plodno tlo za skretanje pažnje, ali da je poslednje dve godine „ispalo iz agende“.

„Nisam siguran koliko je javnost u centralnoj Srbiji zainteresovana za dešavanja na Kosovu. Najveća žrtva svih ovih događaja uvek su građani“, istakao je Lazarević.

Srbe muče druge brige, a ne ko je pucao

Iako oružani napad na pripadnike vojske zvuči ozbiljno, kao i hapšenje špijuna iz redova vojske, izgleda da nijedna od ovih vesti nije imala veći odjek u javnosti, niti je izazvala lančanu reakciju vlasti.

Čini se da se nisu previše uznemirili ni Srbi na severu Kosova. Poznavaoci prilika kažu da su oni navikli na povremena puškaranja na administrativnoj liniji, najčešće u sukobima sa šumokradicama.

Sa Andrijom Lazarevićem iz Zubinog Potoka smo razgovarali u utorak 18. novembra, dva dana pošto se navodni napad na Vojsku desio. Kako nam je rekao, u lokalnoj srpskoj zajednici tog dana je glavna vest bila ne o incidentu na administrativnoj liniji, već o krađi novca iz blindiranog vozila kod Novog Pazara.

Glavno pitanje među stanovništvom na severu je bilo da li je opljačkani novac išao samo u Poštansku štedionicu u Novom Pazaru, ili je trebalo da stigne i u ispostavu Pošte na prelazu Brnjak. Naime, približavao se 20. u mesecu i isplata budžetskih davanja, a jednostranom odlukom kosovskih vlasti filijale Poštanske štedionice zatvorene su na Kosovu sredinom 2024. godine, pa je rešenje iz Beograda bilo da se na administrativnom prelazu postave kontejneri koji će glumiti ispostave Pošte i gde će građani moći da podignu novac i obave druge bankarske usluge.

Putovanje nekoliko desetina kilometara kako bi se došlo do novca je samo jedan od problema koji muči preostale stanovnike severa Kosova. Srpski zvaničnici s vremena na vreme spomenu koliko njih je napustilo svoje domove i preselilo se u centralnu Srbiju.

Predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić rekla je 1. avgusta da je u poslednjih godinu dana čak 20 odsto Srba napustilo Kosovo. Kao razloge je navela „sistematski pritisak, institucionalnu diskriminaciju i direktne bezbednosne pretnje režima Aljbina Kurtija”.

Lazarević kaže da iseljavanje sa Kosova traje oduvek, ali da je intenzivirano od Banjske, odnosno od septembra 2023. godine.

„Zvaničnici barataju različitim brojkama, ali mislim da niko ne zna tačan broj, ali da je manje građana – definitivno je manje“, kazao je sagovornik portala N1 iz Zubinog Potoka.

On ističe promenu u odnosu na ranija iseljavanja, a to je da ne odlaze više pojedinci, već se sele čitave porodice.

„Dobri đaci odlaze da studiraju u Beograd i nikada se ne vraćaju, mladi posle 25. godine odlaze. Čitave porodice se iseljavaju. To je počelo posle Banjske, nisu svi spremni da ulažu dodatni napor da podižu novac, da obavljaju administrativne stvari. Srpske službe su zatvorene, a nisu dobile adekvatnu zamenu u kosovskim službama. Malo smo umorni od svega toga“, zaključio je Lazarević.