OTKRIVAMO Zagorka Dolovac traži istragu: Kako je Više tužilaštvo u Beogradu postupalo protiv kineskog i britanskog špijuna koji su pobegli iz kućnog pritvora

Bekstvu Kineza Cuja Guanghaja i Britanca Džona Milera, koji su sredinom aprila uhapšeni u Beogradu po poternici SAD, pod optužbama za špijunažu i šverc vojne tehnologije, doprinelo je nezakonito postupanje pravosudnih institucija države Srbije, prvenstveno Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Višeg suda u Beogradu, kao i Ministarstva pravde, otkrivaju izvori „Nove“.

Ceo slučaj, koji je prerastao u međunarodni skandal otkrio je BIRN, a njegovu okosnicu predstavlja činjenica što je ekstradicioni postupak u Srbiji protiv dvojice osumnjičenih špijuna vodilo nenadležno tužilaštvo, na čijem je čelu Nenad Stefanović, umesto Vrhovnog javnog tužilaštva, kako je to predviđeno i propisano bilaterarnim sporazumom, čiji su potpisnice Srbija i SAD.

Kako za „Novu“ otkriva dobro obavešten izvor, zbog svih sumnjivih okolnosti pod kojima je vođen ekstradicioni postupak u ovako delikatnom i osetljivom slučaju, a koji je rezultirao bekstvom dvojice osumnjičenih, kao i zbog činjenice da su pravosudni organi flagrantno prekršili odredbe potpisanog sporazuma sa SAD, država Srbija može da snosi ozbiljne kosekvence i to na međunarodnom nivou.

Tužilac „od poverenja“ i „provereni“ advokat

- Bilaterarnim sporazumom, odnosno Ugovorom o ekstradiciji između dve države, članom 19. propisano je da će zamoljena država, u ovom slučaju Srbija, savetovati, pomagati i istupati pred sudom u ime države molilje, u ovom slučaju SAD, i zastupati njene interese u svakom postupku koji bi mogao proisteći iz molbe za izručenje. Takođe se propisuje da se zastupanje pred sudom u Republici Srbiji stavlja u nadležnost Republičkog, odnosno Vrhovnog javnog tužilaštva. Uprkos svemu tome, postupak je vodilo nenadležno Stefanovićevo tužilaštvo, dok se u spisima predmeta, na brojnim sumnjivim odlukama i rešenjima, ponovo mogu naći potpisi njegovih bliskih i proverenih saradnika – tužioca Miodraga Markovića i advokata Gorana Petronijevića – objasnio je „Novoj“ dobro obavešten izvor.

Potom otkriva sumnjive okolnosti pod kojima su dvojica špijuna uopšte dospela u kućni pritvor, iz kog su potom istovremeno pobegli.

- Nakon hapšenja u beogradskom hotelu "Hajat", dvojicu osmnjičenih zastupali su advokati po službenoj dužnosti, koji su između ostalog ulagali i žalbe na sudska rešenja o pritvoru, ali su sudije i KV veća te žalbe odbijale kao neosnovane. Do preokreta dolazi kada se u slučaj uključuje izabrani advokat, to jest isti branilac obojice. Da li je uopšte moguće i koliko je realno da obojica osumnjičenih, inače stranih državljana, iz zatvora, uspeju da angažuju istog advokata i to Gorana Petronijevića, na javnosti je da proceni sama", kaže izvor i nastavlja:

"Petronijević odmah ulaže novu žalbu i traži ukidanje pritvora za obojicu, nakon čega nenadležni postupajući tužilac Miodrag Marković, prvi Stefanovićev zamenik, upućuje dopis Višem sudu u kom navodi da je saglasan sa predlogom da se osumnjičenim špijunima odredi blaža mera odnosno kućni pritvor uz nanogvicu"  ističe izvor.

Podseća da je „usaglašavanje“ tužioca Markovića i advokata Petronijevića, javnosti dobro poznato iz slučaja nezakonite prekvalifikacije optužnice protiv Milice Stojanović (26) iz Jakova, nasilnice koju je predsednik države nedavno pomilovao odgovornosti za probijanje blokade, gaženje i teško povređivanje studentkinje Kristine Vasiljević na Novom Beogradu.

Šta kaže Dolovčeva

Sa druge strane, zašto se ovim slučajem nije bavilo Vrhovno tužilaštvo kako predviđa Ugovor o ekstradiciji Srbije i SAD, „Nova“ je juče upitala vrhovnu, odnosno glavnu državnu tužiteljku Zagorku Dolovac. Iako je godinama unazad poznato da Dolovčeva mahom ignoriše novinare i odbija svaku komunikaciju s javnošću, na jučerašnji upit „Nove“, iz njene PR službe odgovoreno je ekspresno i precizno:

„Vrhovno javno tužilaštvo nije primilo Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći od strane nadležnog organa Sjedinjenih Američkih Država ili Republike Srbije radi pokretanja ili učestvovanja u ekstradicionom postupku protiv lica Cuj Guanghaj i Džon Miler. Tokom redovne komunikacije sa predstavnicima Ministarstva pravde SAD u Republici Srbiji, došli smo do saznanja da je navedena zamolnica upućena nadležnom ministarstvu, nakon čega smo istom uputili dopis radi dobijanja obaveštenja o statusu prijema i dostavljanja ove zamolnice. Na navedeni dopis, Vrhovno javno tužilaštvo nije dobilo odgovor“, navodi se u odgovoru Dolovčeve, a potom i ističe:

„Više javno tužilaštvo u Beogradu i Viši sud u Beogradu nisu obavestili Vrhovno javno tužilaštvo o činjenici da su zamolnicu za ekstradiciju navedenih lica primili i da su otpočeli postupanje u njoj, te nadalje nisu obavestili Vrhovno javno tužilaštvo o preduzetim radnjama i donetim odlukama u tom predmetu“.

Produžene ruke režima

Sagovornik „Nove“ pojašnjava da se iz ovih odgovora jasno zaključuje da je ekstradicioni postupak pokrenut mimo znanja Vrhovnog tužilaštva koje je za vo]enje istog jedino nadležno, odnosno da je Ministarstvo pravde zamolnicu SAD uputilo na postupanje, istina, nadležnom Višem sudu u Beogradu, ali istovremeno i apsolutno nenadležnom Višem tužilaštvu u Beogradu.

"Iz kojih pobuda i sa kakvim predumišljajem je to učinjeno, ostaje nam da nagađamo, ali ono što je svakako nesporno jeste da taj potez predstavlja nezapamćen skandal i da otvara put sumnji da je kolaboracija nadležnog suda i nenadležnog tužilaštva doprinela ovakvom raspletu, odnosno činjenici da dvojica osumnjičenih pokidaju nanogvice i sa dve različite beogradske adrese, istovremeno netragom nestanu", kaže naš sagovornik i nastavlja:

"Ministar pravde Nenad Vujić, bivši direktor Pravosudne akademije, čiju je smenu još tada tražio Državni revizor zbog finasijskih malverzacija i protiv kojeg je podnošena krivična prijava Specijalnom tužilaštvu, prvi bi morao da objasni zašto zamolnicu SAD nije uputio na pravu adresu već u VJT. Dodatno je indikativno i to što su Vujić, koji je nedavno boravio u službenoj poseti Kini, i Stefanović, produžene ruke režima u pravosuđu i koje blisko sarađuju na dnevnom nivou, zajedno sa predsednikom Višeg suda Draganom Miloševićem. On bi takođe morao da objasni zašto se postupalo mimo sporazuma sa SAD, odnosno zašto o svemu nije obavestio Vrhovno tužilaštvo, budući da bi propisane obaveze iz Ugovora o ekstradiciji, trebalo da su mu dobro poznate.

Disciplinska odgovornost

Sagovornik dodaje da je Stefanović, pored kršenja Ugovora o ekstradiciji, počinio i teži disciplinski prekršaj, zbog kog bi morao da se nađe pred disciplinskim organima Visokog saveta tužilaštva.

"Dolovčeva je još pre nekoliko godina izdala obavezno upustvo svim postupajućim tužilaštvima da o prispeću svih inostranih zamolnica moraju obavestiti Vrhovno tužilaštvo, što se ovde, kako je sama rekla, nije dogodilo. Stefanović je ovim načinio i teži disciplinski prekršaj - završava sagovornik „Nove“.