Oružje SNS-a u borbi protiv studenata i političkih protivnika: Ova tri krivična dela režim koristi kada hoće da se obračuna sa neistomišljenicima

Krivični zakonik Republike Srbije ima više od 430 članova, ali tri su najkorišćenija proteklih godina, naročito od početka protesta zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi 1. novembra 2024. godine. Biće zanimljivo čitati jednog dana statistiku, koliko je bilo privedenih za ta tri krivična dela u tom vremenskom periodu, a biće još zanimljivije videti koliko je bilo osuđenih, jer lojalistička tužilaštva ne oklevaju da primene jedan od ta tri člana, obavezno se boreći do kraja za određivanje pritvora, čak i onda kada nema dovoljno dokaza ni za podnošenje krivične prijave, a kamoli neko podizanje optužnice.

To je, u Beogradu uzelo toliko maha, da su morale da reaguju i sudije Višeg suda, jer ih je vredni šef beogradskog Višeg tužilaštva i njegova ekipa preplavila pritvorskim predmetima, koji su po njihovom mišljenju, pogrešno kvalifikovani.

Nasilničko ponašanje na sportskoj prirebi ili javnom skupu

U pitanju je krivično delo 344a Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Zamišljeno kao instrument za borbu protiv huligana, kada se potuku ispred ili na stadionu, a pretvoreno u batinu režima koji tim krivičnim delom "tovari" sve koje policija pokupi na demonstracijama.

Prvi stav glasi: "Ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom".

Upravo je tu nastao spor između sudija Višeg suda i Stefanovića, jer je glavni beogradski tužilac i one koji su se sukobili sa policijom, ili one koji su se našli a sumnjalo se da su hteli da se sukobe sa policijom, teretio za to krivično delo. Viši sud je objasnio Stefanoviću, da je napad na ovlašćeno službeno lice ili ometanje službenog lica nadležnost drugog pravosudnog organa, osnovnih sudova, a ne Višeg suda. Ni napad na policiju nije mala stvar, ali je mnogo lakše i medijski efektnije nekako vezati nasilje uz pohapšene demonstrante.

Jedan od najbrutalnijih primera zloupotrebe ovog člana vezana je za slučaj studenta Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada Luku Mihajlovića. On je brutalno prebijen od strane policije 28. juna u Beogradu, ali je uhapšen i određeno mu je zadržavanje, a potom i pritvor upravo zbog Nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Luki su polomljene četiri kosti lica, pa je umesto u ćeliji, pritvorske dane proveo u bolnici, gde je vezan lisicama za krevet. VJT u Beogradu je nastavilo progon ovog mladića, tražen je pritvor, ali mu je prvo određena blaža mera, kućni pritvor, da bi na kraju krivična prijava bila odbačena, jer nije bilo dokaza. Ovo je samo najbrutalniji, ali ne i jedini primer da se na ovaj način "pokriva" policijska brutalnost i zastrašuju učesnici protesta.

Takođe, u zakonu jasno stoji da će biti procesuiran onaj ko pričini veću materijalnu štetu, ali širom Srbije su hapšeni ljudi koji su bacali predmete a da nisu pričinili praktično nikakvu štetu, niti naneli nekome povrede. Tako je i u Nišu procenjeno da bacanje jaja na gradonačelnika ne može biti nasilničko ponašanje jer jaje nije predmet koji može da prouzrokuje tešku posledicu, veću materijalnu štetu ili povredu.

Poziv na nasilnu promenju ustavnog uređenja

I ovo krivično delo ozbiljno zvuči i jeste ozbiljno, ali se primenjuje vrlo neozbiljno, naravno, opet od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu čiji šef, Nenad Stefanović, preko predloga poslanika SNS Uglješe Mrdića, pokušava ovih dana da preuzme kontrolu i nad Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal. I opet, tu Stefanović ima drastično drugačije viđenje ovog krivičnog dela od većine svojih kolega, a koristi ga vrlo rado, obavezno, naravno uz zahtev za određivanje pritvora.

Osnovni stav člana 309. Krivičnog zakonika - Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja glasi: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".

Najpoznatiji osumnjičeni po ovom krivičnom delu je bivši reprezentativac Srbije, proslavljeni košarkaš Vladimir Štimac.

Njega su u spektakularnoj akciji, pomalo komičnoj, uhapsili nekadašnji pripadnici Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, kada se njih sedam nakačilo na bivšeg košarkaša kako bi ga oborili na zemlju i savladali, iako on nije pružao nikakav otpor.

Problem je bila Štimčeva objava na društevnim mrežama gde je on pozivao građane da dođu na protest ispred Narodne skupštine, što je Stefanović protumačio kao poziv na nasilje. Štimac u svojoj odbrani tvrdi da je pozivao samo na protest i da to može da se jasno vidi iz njegove objave. Njemu pritvor, ipak, nije određen, ali mu je zabranjeno prisustvo javnim skupoovima. Veliko je pitanje kako će tužilac Nenad Stefanović dokazati ovo krivično delo na sudu, ali opet je u pitanju marketinši trik vlasti koja želi da proteste predstavi kao nasilne, pa tako i poziv na poziv na protest, kao poziv na nasilje.

Izazivanje panike i nereda

Ali, ukoliko se usvoje predlozi poslanika SNS Uglješe Mrdića o promeni strukture tužilaštva i njihovih ovlašćenja i Tužilaštvo za VTK potpadne pod vlast Nenada Stefanovića, može se očekivati veća i šira primena još jednog člana zakona, kako prema korisnicima društvenih mreža, tako i prema nepodobnim medijima i novinarima.

I ovaj član režim voli kada se obračunava sa neistomišljenicima.

Član 343 KZ RS u osvnom stavu glasi: Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom".

Već pomenuti Nenad Stefanović je tako posle 15. marta i upotrebe nepoznatog akustičnog sredstva protiv mirnih građana koji su odavali poštu žrtvama pada nadstrešnice, zapretio hapšenjem svima koji objave reči "zvučni top" na društvenim mrežama, pod optužbom da su izvršili ovo krivično delo. Zapretio je čak i narodnim poslanicima. Ipak, do masovnog hapšenja nije došlo, ne voljom Stefanovića sigurno.

Naime, u međuvremenu je policija priznala da ima slično sredstvo - LRAD, nakon što su prvo lagali da ga nemaju. Onda su iz MUP lagali da imaju samo jedan, ali negde, pod prašinom u nekom magacinu, a tek nakon što je portal Nova.rs objavio fotografiju zvučnog topa na položaju kod Narodne skupštine, spremnog za upotrebnu, iz MUP-a su priznali da ga imaju pa i čak da je raspoređen po jedinicama.

Inače, takvog sredstva u još važećem Zakonu o policiji nema. Oglasili su se i iz Evropskog suda za ljudska prava, kao i iz Komiteta UN, odakle su srpskim vlastima "preporučili" da se uzdrže od upotrebe takvih sredstava i da postoji sumnja da je ono upotrebljeno protiv mirnih građana. Možda bi Stefanović i njih pohapsio, ali nema nadležnost.

Oruđe protiv medija

Zbog izazivanja panike i nereda, čini se, može biti uhapšen bilo ko, za bilo šta. Ovo delo često se koristi u borbi protiv nezavisnih medija koji se bave istraživačkim novinarstvom.

Tako su se i Nova.rs i Radar.rs susreli sa tužbama za navodno izazivanje panike i nereda jer su istraživali poslovanje određenih firmi, koje su podnele krivične prijave protiv ovih medija.