Optužnica otkrila šemu po kojoj su Belivuk i Miljković oteli motel u centru Beogradu: Od "obezbeđenja" do potpunog preuzimanja imovine

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas je održano suđenje u postupku protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića zbog pranja novca za koji tužilaštvo tvrdi da potiče iz kriminalnih aktivnosti. Na ročištu su iznete završne reči, a tužilaštvo je za obojicu zatražilo rigorozne kazne.

Javni tužilac za organizovani kriminal predložio je da Miljković bude osuđen na najmanje pet godina zatvora i novčanu kaznu od milion dinara, dok je ista kazna zatražena i za Belivuka.

Tužilac je zatražio da se Bojana Belivuk osudi na kaznu zatvora ne manju od tri godine zatvora i pola miliona dinara, zbog krivičnog dela pranja novca.

Sa druge strane, tražio je da Tanja Miljković bude osuđena na kaznu ne manju od godinu i po dana i novčanu kaznu od 300.000 dinara, a iste kazne predložio je i za bračnii par Filipa i Mariju Ivanovski.

Optužnicom se terete za pranje novca stečenog kriminalom, a u optužnici je opisano i kako su preuzeli hotel u centru Beograda.

Reč je o hotelu „Life Design“ u Balkanskoj ulici, nekada u vlasništvu Miloša Plantariča. Njegov iskaz, koji je Nova.rs ranije objavila, pokazuje obrazac koji počinje angažovanjem obezbeđenja, a završava se preuzimanjem.

Sve je, prema optužnici, počelo problemom oko državine nad hotelom. Plantarič je ispričao da je vođe klana upoznao tokom 2020. godine, kada je imao problem sa bivšim partnerom oko hotela u centru Beograda, koji mu je nezakonito ušao u isti.

„U aprilu 2020. godine Milan M. i Dušan D. su ušli u Plantaričev hotel i zamenili sve brave u hotelu, i oko toga se vodio spor, koji je pravosnažno okončan. Kada je shvatio da su Milan M. i Dušan D. nezakonito ušli u hotel, pokušao je da uđe u hotel, međutim, obezbeđenje koje su angažovali ovi ljudi nije htelo da pusti svedoka i njegove radnike u hotel. Tada je svedok pozvao policiju i advokata, pri čemu ga je advokat savetovao da hotel povrati tako što će angažovati obezbeđenje koje će da preuzme hotel. Advokat mu je rekao da šta god drugo bude radio trajaće dugo i propašće mu firma“, navodi se u optužnici.

"Koštaće 12.000 evra"

Plantarič je potom došao do čoveka kog je poznavao kao Gošu, za koga misli da se zove Goran Janković.

„Goša mu je na to rekao da će uspeti da povrati državinu nad hotelom, ali da će ga to koštati 12.000 evra“, navodi se u optužnici.

Tu počinje ono što će se, prema Plantaričevom iskazu, pretvoriti u potpuno drugačiji scenario.

Umesto da ljudi koji dolaze u hotel samo vrate objekat vlasniku, angažovano je obezbeđenje koje je, prema optužnici, bilo povezano sa Belivukom i Miljkovićem.

"Tako su kod njega u stan došli Marko Miljković, izvesni Kosta sa još 2-3 čoveka, i potpisao je ugovor sa "T&T Protectom". Sledećeg dana, odnosno 12. maja 2020. godine bilo je predviđeno da mu povrate državinu. Nešto pre pola devet, 11 momaka je ušlo u hotel, a među njima su bili Marko Miljković, Veljko Belivuk, Dejan Tešić i Kosta, dok druge momke svedok nije poznavao. Postoji beleška policije o tome ko je sve ušao u hotel. Nekoliko minuta iza njih došao je i Goša koji je organizovao celu akciju. Miljković i Belivuk su bili samo izvođači, a organizator nije bio sam, već je to bila nešto šira i veća priča, što je Plantarič kasnije saznao", navodi se u optužnici.

Plantarič ubrzo saznaje šta se krije iza svega. Tada ga je pozvao izvesni Mile T, čovek koji je gradio pomenuti hotel kao i tržni centar i garaže, i rekao mu da su ga ovi ljudi prevarili i da hoće da mu uzmu hotel.

Tada se, prema iskazu, menja i priroda dogovora.

Plantarič je, kako se navodi u optužnici, pitao Miljkovića šta se događa, a odgovor koji je dobio pokazao je da ljudi koji su došli da čuvaju hotel, prema njegovim tvrdnjama, više sebe nisu videli kao obične radnike obezbeđenja.

"On im je rekao da oni ne rade kako stoji u ugovoru, odnosno za dnevnice, i tada je rekao da iza njih stoji politika i policija", navodi se u iskazu.

Usledio je zahtev da se promeni i odnos prema vlasniku hotela.

„Mljković mu tada saopštava da treba da se dogovore oko iznosa koliko će svedok mesečno da im plaća, jer su njihove kamere, njihovo je obezbeđenje i njihovi su ključevi hotela“, navodi se u optužnici.

Prema Plantaričevom iskazu, 12.000 evra, koliko je prvobitno trebalo da košta posao, više nije bilo dovoljno.

„Plantarič je tokom istrage ispričao i da mu je rečeno da njihove usluge više ne koštaju 12.000 evra kako je na početku dogovoreno, već milion i uzeti su mu ključevi od hotela.“

Drugim rečima, ono što je počelo kao dogovor o obezbeđenju, prema iskazu svedoka, završilo se tako što vlasnik više nije mogao ni da uđe u sopstveni hotel.

„Nakon toga ga obezbeđenje Belivuka i Miljkovića više nije puštalo da uđe u hotel", navodi se.

Upozorenje iz policije

Plantarič je potom pokušao da pomoć potraži od policije i slovenačkih institucija. Prema njegovom iskazu, intervenisala je i slovenačka ambasada, ali bez rezultata.

U jednom trenutku, kako je ispričao, dobio je i upozorenje iz policije.

„Jedan policajac mu je rekao dobronamerno da se skloni iz Srbije jer su u pitanju opasni i snažni ljudi, te da svedok tu ništa ne može“, navodi se u optužnici.

Upravo taj deo iskaza posebno je važan za razumevanje načina na koji je Plantarič opisivao moć ljudi koji su, prema njegovim tvrdnjama, preuzeli hotel. Njegove prijave, kako je rekao, nisu dovele do toga da bude vraćen u posed objekta.

Snimak upada grupe u hotel

Nova.rs je još ranije objavila i snimke nadzornih kamera hotela na kojima se vidi dolazak grupe u „Life Design“, što je ovaj slučaj učinilo jednim od konkretno dokumentovanih primera onoga što je Plantarič opisivao u svom iskazu.

Slučaj „Life Design“ tako u optužnici daje gotovo korak-po-korak prikaz načina na koji je, prema iskazu svedoka, jedan poslovni spor prerastao u borbu za kontrolu nad hotelom: najpre problem sa državinom, zatim angažovanje obezbeđenja, potom ulazak grupe, preuzimanje ključeva i na kraju zahtev da vlasnik plaća ljudima koji su već preuzeli kontrolu nad njegovim objektom.

Isti slučaj Nova.rs je ranije opisivala upravo kao primer šireg obrasca pritiska na ugostitelje i vlasnike lokala, koji je kroz različite postupke i svedočenja godinama izlazio u javnost.

Inače, Belivuk i Miljković su negirali deo navoda koji se odnosi na „otimanje“ hotela. Miljković je kasnije, tokom svoje odbrane, tvrdio da je postojao dogovor o angažovanju obezbeđenja za 12.000 evra i da je spor trebalo rešavati sudskim putem.